Pi­še: dr Dra­gan Ko­pri­vi­ca


Ko­li­ko re­žim­ska Cr­na Go­ra da­nas to­ne u osi­o­no ga­že­nje osnov­nih ljud­skih pra­va, gu­še­nje gra­đan­skih slo­bo­da i me­di­ja, do­bar po­ka­za­telj je i moj kra­tak su­sret u su­bo­tu ve­če sa fo­to­re­por­te­rom „Da­na“ na Uli­ci slo­bo­de u ne­slo­bod­noj Cr­noj Go­ri. Vi­še uz­gred, on re­če da je bio me­ta na­pa­da osi­o­nih po­li­ca­ja­ca (kao pro­fe­si­o­na­lac na rad­nom mje­stu), ali da je i to sto­ič­ki iz­dr­žao u ko­rist svo­je stru­ke i ku­će za ko­ju iz­vje­šta­va.
Ta­kvi bez­i­me­ni he­ro­ji Cr­ne Go­re po­nos su ove da­nas be­sud­ne ze­mlje, ko­ju su ma­ni­pu­lan­ti po­sva­đa­li i po­ci­je­pa­li po svim ša­vo­vi­ma, vje­ru­ju­ći u moć šlje­mo­va i pen­dre­ka pro­tiv na­ro­da, ko­ji tra­ži ze­ru prav­de.
Ovim po­vo­dom uka­ži­mo i na je­dan pa­ra­doks: to­kom dva­de­se­to­dnev­nih ci­vi­li­zo­va­nih i mir­nih pro­te­sta u Pod­go­ri­ci, svo­jim pri­su­stvom po­naj­vi­še su se is­ta­kli Nik­ši­ća­ni. I za­to nji­ma sva­ka čast, i pri­zna­nje u mu­ko­trp­nim na­po­ri­ma da bar ma­lo slo­bo­de za­si­ja u su­mra­ku re­žim­ske Cr­ne Go­re. A isto­vre­me­no, i u po­li­cij­skim re­do­vi­ma ta­ko­đe su se „is­ta­kli“ ne­ki Nik­ši­ća­ni.
Na­rod na uli­ci upu­ću­je ja­sne po­ru­ke re­ži­mu uz pi­ta­nje: zar su sav cilj Cr­ne Go­re, i sve nje­ne evroatlant­ske per­spek­ti­ve, u to­me da joj do­bro ži­vi gru­pi­ca od­lju­đe­nih go­spo­da­ra, uz sve afe­re? A da svi osta­li gra­đa­ni i da­lje bu­du ta­o­ci tih pet, šest fa­mi­li­ja i ku­mo­va? Za­to bi se­bič­ni po­je­din­ci iz vr­ha vla­sti ko­nač­no mo­gli shva­ti­ti da ni­šta ne tra­je vječ­no, pa ni si­ste­mat­sko uzur­pi­ra­nje Cr­ne Go­re zbog nji­ho­vih bo­le­snih am­bi­ci­ja i bo­ga­će­nja. Valj­da po­sto­je i još ne­ki va­žni ci­lje­vi ove ze­mlje.
Cr­na Go­ra se oči­gled­no ko­nač­no pre­stro­ja­va, i bu­di uz glas na­ro­da, jer ne mo­že vje­či­to tap­ka­ti u mje­stu. A pro­blem moć­ni­ka je što su, pre­zi­ru­ći cr­no­gor­ski na­rod, stvar­no umi­sli­li da su prav­da i za­kon već odav­no smi­je­šna stvar u Mon­te­ne­gru. Što su uobra­zi­li da su ne­do­dir­lji­vi, da su im po­li­ci­ja i ma­fi­ja­ši do­vo­ljan ga­rant da im ova ze­mlja bu­de vje­či­ta pr­ći­ja.
Njih, na­rav­no, svo­jim in­do­lent­nim sta­vom šti­te i svi ka­bi­net­ski in­te­lek­tu­al­ci Cr­ne Go­re, ko­ji bez trun­ke sa­vje­sti gle­da­ju gra­đan­ske pro­ble­me, i iro­nič­no se smi­ju po­šte­nom na­ro­du, želj­nom slo­bo­de. Ali, ko­li­ko god to i ta­kvi­ma bi­lo ne­vje­ro­vat­no, pro­mje­ne ku­ca­ju i na vra­ta ove ze­mlje.
Bit­no je na ci­vi­li­zo­van, kul­tu­ran i do­sto­jan­stven na­čin za­ko­ra­či­ti u no­vo do­ba Cr­ne Go­re. Da se ova ze­mlja ko­nač­no vra­ti spo­zna­ni­ju pra­va, bez fi­nan­sij­skih afe­ra, har­če­nja dr­žav­ne imo­vi­ne, bez pre­bi­ja­nja no­vi­na­ra i gra­đa­na želj­nih prav­de. Bez hap­še­nja čak i na­rod­nih pred­stav­ni­ka, po­sla­ni­ka, i bez ba­ca­nja su­zav­ca od stra­ne po­li­ci­je čak i na že­ne po­sla­ni­ke!!! Evrop­ski, ne­go što..!
To je no­va tu­žna stra­ni­ca isto­ri­je re­žim­ske Cr­ne Go­re. Za­to se i po­sta­vlja oprav­da­no pi­ta­nje – šta će ova­kva uzur­pi­ra­na, ma­fi­o­krat­ska ze­mlja Evro­pi? Osim da uđe­mo u Evro­pu u sri­je­du, pa da Evro­pi već u če­tvr­tak sva­ne cr­ni pe­tak. Da svu Evro­pu o ja­du za­ba­vi­mo šver­com i kri­mi­na­lom. Ko­me tre­ba ova­kva bes­prav­no ure­đe­na Cr­na Go­ra. Ona i Evro­pa?! Ka­ko to ne­kom­pa­ti­bil­no zvu­či.
A svi do­bro zna­mo da sve to bez­u­mlje ide na ra­čun glav­nog oli­gar­ha i ver­ti­ka­le mo­ći, u ko­joj se tač­no zna ko­li­ko ko do­bi­ja za vla­sti­tu po­slu­šnost. Uz svu jur­nja­vu po­li­ci­je pod šlje­mo­vi­ma da mu šti­te vlast i pri­vi­le­gi­je. Za­to i na pod­go­rič­kom kor­zu gra­đa­ni su­ze ro­ne od su­zav­ca, pri če­mu ni­ko ni­je si­gu­ran od pen­dre­ka u po­sljed­njoj oazi ri­gid­ne dik­ta­tu­re na Bal­ka­nu i u Evro­pi. U Cr­noj Go­ri, ko­ja se na tom pla­nu već tri de­ce­ni­je uspje­šno tak­mi­či za pr­vo mje­sto s Bje­lo­ru­si­jom i Sje­ver­nom Ko­re­jom.
I na kra­ju, pi­ta­nje cr­no­gor­skoj po­li­ci­ji i nje­nim še­fo­vi­ma: da li ste svje­sni ko­ga vi svo­jom jur­nja­vom za gra­đa­ni­ma, pre­bi­ja­nji­ma, uba­ci­va­njem u „Ma­ri­ce“ i tor­tu­rom, pro­go­nom i pre­bi­ja­njem no­vi­na­ra, bra­ni­te po pro­fe­si­o­nal­noj sa­vje­sti? Da li Cr­nu Go­ru, ili cr­no­gor­ske moć­ni­ke? Ili svo­ja rad­na mje­sta, ne­bit­no od to­ga ko­ga tre­ba tu­ći po pod­go­rič­kim uli­ca­ma? Gdje je u sve­mu to­me ste­pen va­še lič­ne sa­vje­sti, od­go­vor­no­sti i osje­ća­ja da po­li­ci­ja pr­ven­stve­no tre­ba da je u slu­žbi na­ro­da a ne ma­ni­pu­lant­ske gru­pi­ce na vla­sti?
Za­to bi mno­gi u ne­kim no­vim vre­me­ni­ma mo­gli od­go­va­ra­ti pred prav­nom dr­ža­vom, pa i sad ne­do­dir­lji­vi še­fo­vi jav­ne i taj­ne po­li­ci­je, i po­moć­nih po­li­cij­skih struk­tu­ra. Valj­da će na ci­vi­li­zo­van i do­sto­jan­stven na­čin za­si­ja­ti ba­klja slo­bo­de čak i u po­mr­či­ni po­ro­blje­ne Cr­ne Go­re. Ni­kad ne re­ci ni­kad. Ko to ne shva­ti na vri­je­me, mo­žda će grd­no po­gri­je­ši­ti i za­ža­li­ti. Ka­ko oni iz vla­sti, ta­ko i ne­ki iz opo­zi­ci­je.
Ja­sno je i da svi­ma oni­ma, ko­ji od prav­ne dr­ža­ve Cr­ne Go­re već go­di­na­ma pra­ve ko­me­di­ju, ne­ma pu­ta na­zad. Ali ne mo­že ni ovaj na­rod još no­vih dva­de­set se­dam go­di­na tap­ka­ti u mje­stu. Da­na­šnja Cr­na Go­ra ide to­bož svo­jom vo­ljom u NA­TO, a po­la­ri­za­ci­ja ze­mlje, ne­mi­ri i ot­po­ri sve su pri­mjet­ni­ji. Zar i to ne go­vo­ri mno­go to­ga kao otvo­re­na knji­ga...
De­le­ga­ci­ja EU u Pod­go­ri­ci, ali i Ru­si­ja, i dru­gi, na pri­mje­ren na­čin već uka­zu­ju da je ova­kvo sta­nje u Cr­noj Go­ri ne­pri­hva­tlji­vo u du­hu evrop­skih i svjet­skih stan­dar­da. Ali pod­go­rič­ki oli­gar­si ne že­le pro­mje­ne, nji­ma je baš ova­ko naj­bo­lje, a ne že­le ni ljud­ske kon­tak­te s pred­stav­ni­ci­ma ne­za­do­volj­nog na­ro­da, sa oni­ma iz pra­ve opo­zi­ci­je. Ne­go se po­na­ša­ju osi­o­no, kao svi oni či­je vri­je­me is­ti­če. Ta­ko se valj­da ide u Evro­pu. Uz kom­plet­no ser­vi­si­ra­nje i fri­zi­ra­nje stvar­no­sti od stra­ne udvo­rič­kih re­žim­skih me­di­ja.