Autor: Ve­dra­na Ru­dan


Ne znam zva­nič­nu de­fi­ni­ci­ju ‘’Olu­je’’, ali znam što je ‘’Olu­ja’’. Ne­ko­li­ko hi­lja­da hr­vat­skih voj­ni­ka po­tje­ra­lo je iz Hr­vat­ske 200.000 ili 300.000 Sr­ba. Kao da je broj bi­tan. Kra­će, ‘’Olu­jom’’ smo “mi” Hr­vat­sku oči­sti­li od Sr­ba. Oni ko­ji ni­su na vri­je­me kre­nu­li pu­tem ko­ji im je ozna­čio Mi­lo­še­vić u do­go­vo­ru sa Tuđ­ma­nom, sve su bla­go­slo­vi­li Ame­ri, osta­li su bez gla­ve ili bi­li ba­če­ni u bu­nar. Za­pa­lje­ne su i srp­ske ku­će. Ko­li­ko ih je spa­lje­no? Ma, ko­ga bri­ga.
‘’Olu­ja’’ je bi­la s.anje od voj­ne ak­ci­je, jer je ‘’Olu­ja’’ u su­šti­ni sa­mo or­ga­ni­zo­va­na de­ra­ti­za­ci­ja Hr­vat­ske. Svi to zna­mo pa ipak je “mi” sla­vi­mo kao ne­što iz če­ga se ro­di­la Hr­vat­ska. Bo­že, ko­li­ko bi nam svi­ma bi­lo bo­lje da se ni­kad ni­je ro­di­lo ču­do­vi­šte ko­je se da­nas zo­ve Hr­vat­ska. Da se ja pi­tam, ni­kad se mi­li­o­ni ku­na ne bi tro­ši­li na za­gre­bač­ki mi­mo­hod. Ne­bom će le­tje­ti ona dva si­ro­ta ‘’mi­ga’’. Na jad­nič­ke ko­ji će gle­da­ti u ne­bo pa­šće, u bo­ljoj ver­zi­ji, dva kri­la, u go­roj, či­tav avi­on.
Dok Za­gre­bom bu­du gmi­za­la ko­je­ka­kva i pi­taj bo­ga či­ja oruž­ja, u Kni­nu će bi­ti or­ga­ni­zo­van na­rod­ni der­nek. ‘’Tomp­son’’ će svo­jim tu­lje­njem u pri­sut­nim Hr­va­ti­ma i Hr­va­ti­ca­ma bu­di­ti sve što je hr­vat­sko. Ko zna da li će na­ša pred­sjed­ni­ca u sla­vu slo­bod­ne nam Hr­vat­ske sit­nim ov­ca­ma lič­no re­za­ti vra­to­ve? U po­sled­nje vri­je­me žen­ska li­je­pi plo­či­ce, lo­vi ri­bu, ne bi bi­lo fer da ne po­mog­ne i me­sa­ri­ma kra­ljev­skog gra­da.
Ukrat­ko, dva­de­set go­di­na na­kon ‘’Olu­je’’ pre­si­ro­ma­šni gra­đa­ni Hr­vat­ske pla­ti­će sla­vlje jed­nog od naj­ve­ćih hr­vat­skih po­ra­za, “oslo­ba­đa­nje” Li­je­pe Na­še ko­ja ni­kad ni­je bi­la i ni­kad ne­će bi­ti ni li­je­pa, ni na­ša. Hr­vat­ska je te­ren u ša­pa­ma ne­ko­li­ci­ne kri­mi­na­la­ca. Kad ka­žem ‘’kri­mi­nal­ci’’, mi­slim na vla­sni­ke ba­na­ka ko­ji su po­bi­li ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da gra­đa­na Hr­vat­ske. Osim vla­sni­ka ba­na­ka, od ži­vo­ta nas oslo­ba­đa­ju taj­ku­ni ko­ji su pri­je “oslo­bo­đe­nja” Hr­vat­ske bi­li op­skur­ni li­ko­vi go­le gu.ice: šo­fe­ri auto­bu­sa, tr­gov­ci ka­ran­fi­li­ma, mon­te­ri cen­tral­nog gri­ja­nja… Ukrat­ko, smr­dlji­vi ju­go­slo­ven­ski šljam.
“Naj­hra­bri­ji” hr­vat­ski ge­ne­ra­li bi­li su i osta­li rat­ni zlo­čin­ci. Uđu u za­tvor pa iza­đu ka­ko im se dig­ne ona stvar. Osim što ima­mo ge­ne­ra­le ubi­ce, Li­je­pa Na­ša ima kri­mi­nal­ce i dru­gih pro­fi­la. Ima­mo tr­gov­ce fud­ba­le­ri­ma ko­ji iz­la­zak iz is­tra­žnog za­tvo­ra pla­ća­ju mi­li­o­ni­ma eura. Ima­mo gra­do­na­čel­ni­ka Za­gre­ba ko­ji se po­na­ša kao da mu je Za­greb po­klo­nio ća­ća dok je iz se­be is­ti­skao po­sled­nji hrop­taj u her­ce­go­vač­koj po­tle­u­ši­ci. Ima­mo uva­že­nog pred­sjed­ni­ka su­da ko­ji jav­no iz­ja­vlju­je da svom ugled­nom pri­ja­te­lju, bla­go re­če­no su­spekt­nom kri­mi­nal­cu, ne bi su­dio. Šmin­ke­ru, ja te pla­ćam da su­diš, ne da da­ješ in­ter­vjue če­šće ne­go tre­nut­no naj­po­pu­lar­ni­ja hr­vat­ska pje­valj­ka.
Ukrat­ko, Hr­vat­ska je jav­na ku­ća u ko­ju raz­boj­ni­ci ula­ze kad im se dig­ne. Na­rod slu­žbe­no je.u dva­de­set go­di­na, tra­je to i du­že, i još od na­ro­da oče­ku­ju da im to ži­vo­tom pla­ti. Ne­ma čo­vje­ka ko­ji ov­dje ži­vi, a da to ne vi­di. Pa ipak… Pje­va­će se u Kni­nu i glo­da­ti ko­sti jad­nih ži­vo­ti­nja, apla­u­di­ra­će sto­ka pre­go­le­ma dok bu­de gle­da­la u ten­ko­ve i osta­lo što no­si to­po­ve upe­re­ne u na­šu go­ru bu­duć­nost.
Ja ne­što imam pro­tiv mi­mo­ho­da? Imam. Jeb.š mi­mo­hod u ko­me ne­će stu­pa­ti oni ko­ji su stvo­ri­li ovu Hr­vat­sku. Ne­će bi­ti Mi­lo­še­vi­ća, ne­će bi­ti Tuđ­ma­na, ne­će bi­ti Ame­ra. Ame­ri se pra­ve ble­sa­vi, a dvo­jac ko­ji je pri­je dva­de­set go­di­na stvo­rio Hr­vat­sku po­či­va u mi­ru.
Ne­mir­ni su sa­mo gra­đa­ni Hr­vat­ske za­to jer ne­ma­ju šta je­sti, a bi­će još ne­mir­ni­ji kad u Kni­nu oglo­da­ju zad­nje re­bro mr­tvo­ga janj­ca ili kad s ko­lo­ne pu­ze­će že­lje­zne ska­la­me­ri­je skre­nu po­gled na pra­zne kon­tej­ne­re.
Ko im je, dok su oni sla­vi­li ro­đe­nje Hr­vat­ske, ukrao pla­stič­ne bo­ce?
www.bu­ka.com