Pi­še: Ma­ri­na Jo­čić


De­sio se ve­li­čan­stven skup u Be­ra­na­ma na ko­me je vi­še hi­lja­da pra­vih opo­zi­ci­o­na­ra akla­ma­ci­jom pri­hva­ti­lo od­lu­ku De­mo­krat­skog fron­ta da 27. sep­tem­bra poč­nu pro­te­sti pro­tiv vla­sti.
Ana­li­ti­ča­ri nad­le­žnih dr­žav­nih slu­žbi su pr­po­zna­li da to ni­je pri­jet­nja pra­znom pu­škom ne­go istin­ska od­luč­nost da se na­kon če­tvrt vi­je­ka ti­ra­ni­je sta­ne za vrat ma­fi­ja­škoj vla­sti ko­ju pred­vo­di pre­mi­jer, naj­bo­ga­ti­ji po­li­ti­čar u Evro­pi (pre­ma Forb­su). Da­kle, za­zvo­ni­la su sva zvo­na za uz­bu­nu, ka­ko u DPS-u, ta­ko i u ANB-u, ma­da je to go­to­vo isto. Oči­gled­no, za­klju­či­li su, tre­ba osu­je­ti­ti naj­o­zbilj­ni­ji atak na vlast od nje­nog usto­li­ča­va­nja 1990. go­di­ne.
U ru­ka­ma vla­sti ko­ja pre­ma svim iz­vo­ri­ma, pa i ino­stra­nim , bi­ti­še sra­sla sa ma­fi­jom, na­la­ze se moć­na oruž­ja – od pa­ra­lel­nog bu­dže­ta ko­jim se fi­nan­si­ra­ju sva ne­po­čin­stva, do me­di­ja, pro­re­žim­skih ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja i ta­ko­zva­nih po­li­tič­kih par­ti­ja (ko­je po­sto­je sa­mo u la­žnoj sta­ti­sti­ci) a sve pod kon­tro­lom ve­li­kog dik­ta­to­ra.
I krenula je ovih vre­lih jul­skih da­na op­šta špi­jun­ska i me­dij­ska ofan­zi­va.
Kao ne­kad mi­ni­star Iva­no­vić, is­tre­sa se pred jav­nost per­je obo­je­no la­ži­ma i po­me­ta­nji­ma zbog či­je ma­što­vi­to­sti iz gro­ba od za­vi­sti cvi­li i sam Ge­bels. Ko­ri­ste se me­di­ji, ko­ri­ste se dru­štve­ne mre­že, sto­ti­ne bo­to­va sa la­žnim pro­fi­li­ma, ko­ri­ste se agen­ci­je za is­tra­ži­va­nje po­pu­lar­no­sti par­ti­ja, ko­ri­ste se lo­kal­ni špi­ju­ni da ši­re la­ži osmi­šlje­ne u ud­ba­škim ku­hi­nja­ma. Ide se čak po­je­din­čno na osvje­do­če­ne opo­zi­ci­o­na­re – bru­tal­no se vri­je­đa­ju, pri­je­ti im se, ucje­nju­ju ih... I to kao da ni­je do­volj­no.
Re­klo bi se ni­šta no­vo, pa ovo se ra­di pred sva­ke iz­bo­re, bi­lo je ovo­ga i pred re­fe­ren­dum.
Ipak, ni­je baš ta­ko.
Pred­o­sje­ća DPS da se pri­mi­če kraj nji­ho­vog car­stva. Osje­ća­ju da slo­bo­do­lju­bi­vi lju­di ne mo­gu vi­še da pri­sta­ju na ulo­gu kme­to­va ko­ji se ne pi­ta­ju sa svo­jim ži­vo­tom. Osje­ća­ju da u Cr­noj Go­ri gra­đa­ni ne­će da pri­sta­nu da im dje­ca bu­du slu­ge DPS-ove dje­ce, da ima bez­broj ka­za­nih i ne­is­ka­za­nih raz­lo­ga da se po­kre­ne bunt ko­ji će da sru­ši si­lu i ne­prav­du.
Zbog oči­gled­ne pri­jet­nje nji­ho­voj vla­sti, uda­ra se i na naj­ja­če opo­zi­ci­o­ne te­me­lje, na vo­đe De­mo­krat­skog fron­ta ko­ji svo­ju pol­tič­ku bu­duć­nost kroz pro­te­ste vi­de „ili na šti­tu ili sa šti­tom“. Ar­mi­ja špi­ju­na ko­ji su ži­vje­li od krup­nih, a ve­ći­na od sit­nih pri­vi­le­gi­ja, ustre­mi­la se naj­ja­čom ar­ti­lje­rij­skom palj­bom otrov­ni­jom od osi­rom­še­nog ura­ni­ju­ma – la­ži do be­smi­sla na ko­je ni­je ozbilj­no ni od­go­va­ra­ti is­pu­ni­le su jav­ni pro­stor. Svje­sni naj­u­bo­ji­ti­jeg oruž­ja ko­je De­mo­krat­ski front po­sje­du­je – slo­ga Sr­ba i Cr­no­go­ra­ca u ovom ep­skom po­du­hva­tu, po­ku­ša­va­ju ne­pre­kid­no da ih po­sva­đa­ju, ne bi li još ko­ji dan vla­da­li zhva­lju­ju­ći po­dje­la­ma.
Sle­de­ća fa­za je pre­pa­da­nje „tvr­dog“ je­zgra ot­po­ra. Na­mje­ra­va li vlast hap­še­nja, li­kvi­da­ci­je, pi­ta­nje je sa­svim lo­gič­no. Ni­su li i sa ma­njim ulo­gom pa­da­le gla­ve po Cr­noj Go­ri bez ijed­ne ozbilj­ni­je pre­su­de.
Ipak, na­mje­ri­li su se na po­gre­šne. Mo­gu da uklo­ne jed­nog, dvo­ji­cu, de­se­to­ri­cu, ali je te­ško ubi­ti cio slo­bo­do­lju­vi na­rod. Ko bi on­da pla­ćao po­re­ze za auto­put i sku­pe sa­to­ve?! Bi­ti spre­man na sve, na udar­ce ra­znih vr­sta i sa ra­znih stra­na im­pe­ra­tiv je ko­ji se pod­ra­zu­mi­je­va. Sa­mo ne smi­ju zaboraviti da ba­ti­na ima dva kra­ja!
U Sve­tom pi­smu se ka­že ko­li­ko je ve­ći pod­vig, tim je ve­će is­ku­še­nje, ko­li­ko si vi­še na Bož­jem pu­tu, vi­še će te de­mo­ni na­pa­da­ti. Ali se isto ta­ko ka­že, da či­sto sr­ce po­bje­đu­je de­mo­ne, i to da­je sna­gu ko­ja je moć­na da po­mje­ra pla­ni­ne, da pre­bro­di sva is­ku­še­nja.
Za­to, do­sta sa smi­je­šnim op­tu­žba­ma, sa tra­že­njem dla­ke u ja­je­tu, do­sta ad­mand­man­skog dje­lo­va­nja ko­je vla­sti­ma šte­ti ko­li­ko me­dvje­du ujed bu­ve.
Ko ni­je za pro­te­ste, taj je za vlast.
A špi­ju­ni ne­ka ra­de svoj po­sao, ka­ko bi re­kao Sve­ti Vu­ka­šin Kle­pač­ki.