Autor: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca


Bra­ća Bi­ti­ći su pri­je i po­sle sve­ga bi­li te­ro­ri­sti OVK, a po­tom dr­ža­vlja­ni Ame­ri­ke!
Po­na­vljam, te­ro­ri­sti, ma­da se upor­no kva­li­fi­ku­ju kao „bor­ci“, osim ako Sr­bi­ja u me­đu­vre­me­nu ni­je pri­zna­la OVK kao oslo­bo­di­lač­ki po­kret, Dru­štvo mla­dih go­ra­na ili ka­kvu ne­vla­di­nu or­ga­ni­za­ci­ju za oču­va­nje flo­re i fa­u­ne Pro­kle­ti­ja od Sr­ba, Ro­ma, Go­ra­na­ca i Al­ba­na­ca ko­ji su bi­li po­gub­ni po bilj­ni i ži­vo­tinj­ski svi­jet te baj­ko­vi­te pla­ni­ne?!
Ako su već bi­li sa­mo bor­ci, ne smi­je­mo bi­ti li­ce­mje­ri pa dvo­stru­kim ar­ši­ni­ma kva­li­fi­ko­va­ti Ja­ša­ri­ja, Ta­či­ja, Ha­ra­di­na­ja, Če­kua, Se­li­mi­ja, Ra­ma­da­ni­ja…kao te­ro­ri­ste, kad su bra­ća Bi­ti­ći slu­ži­li pod nji­ho­vom ko­man­dom!
Da­kle, kad te­ro­ri­sta oka­či uni­for­mu i pu­šku o klin osta­je šta- dr­ža­vljan­stvo Ame­ri­ke, ar­gu­ment ko­ji ni­ko ne smi­je da ospo­ri?! Ni da po­mi­sli da ospo­ri.
Stra­da­li su, ne­spor­no, na mon­stru­o­zan na­čin- zlo­čin ko­ji mo­ra bi­ti ra­svi­je­tljen, ali ne za­to što Ame­ri­ka to od nas tra­ži, već zbog to­ga što ni­smo na­ci­ja neo­su­đe­nih krv­ni­ka i dže­la­ta!
Ni­su to na­ši he­ro­ji, ni­ti će ika­da bi­ti, jer Sr­bi­ja je, na­ža­lost, vi­še gr­ob­ni­ca ne­go ora­ni­ca, ko­ri­je­ni su nam du­blje u ilo­va­či ne­go u bra­zda­ma…u hum­ka­ma mu­če­ni­ka i stra­dal­ni­ka za sla­vu i čast Sr­bi­je u či­je ime ni­ko ne ubi­ja kle­če­ćeg, met­kom u po­ti­ljak…
E, sad, vi­še je ne­go or­ga­zmi­čan na­pre­dak u is­tra­zi ko­jom ru­ko­vo­di lič­no Ne­boj­ša Stef­ke Ste­fa­no­vić, čo­vjek ko­ji ne mo­že da pro­na­đe pa­su­se iz svog dok­to­ra­ta, ali je uspio, na­lik onom ma­gu fo­ren­zi­ke Ho­rej­ši­ju, da po­sle 16 go­di­na do­đe do či­nje­ni­ca ko­je svje­do­če da su bra­ća Bi­ti­ći za­pra­vo po­ma­ga­la Sr­bi­ma da na­pu­ste Ko­so­vo i Me­to­hi­ju!
Do­du­še, to su ra­di­li svi pri­pad­ni­ci OVK, sva­ko na svoj na­čin, ali su Bi­ti­ći iz­gle­da či­ni­li to naj­hu­ma­ni­je i ne­se­bič­ni­je: pre­va­li­li su po­la svi­je­ta sa­mo da bi pod iz­go­vo­rom te­ro­ri­zma u ge­pe­ku ne­kog pret­po­sta­vljam, ras­pa­log „sto­ja­di­na“ kri­jum­ča­ri­li Sr­be na si­gur­no!
Sce­na­rio ra­van „Šin­dle­ro­voj li­sti“, mal­te­ne, „Tef­ter bra­će Bi­ti­ći“! Fa­le još sa­mo is­po­vi­je­sti po­ro­di­ca či­je su or­ga­ne sa­ču­va­li i iz­ve­li na si­gur­no, i šou mo­že da poč­ne!
Ka­kvi „Pa­ro­vi“, ka­kvi ba­kra­či, pa ovo bi pen­zi­o­ni­sa­lo i Zma­ja od Ši­po­va i onu ne­sreć­ni­cu Ati­nu Fe­ra­ri, Ekre­ma Je­vri­ća, Ma­cu Dis­kre­ci­ju, a još bi nam i Ame­ri opro­sti­li što su nas tu­kli…
Ša­lu na stra­nu, ako je slu­čaj Bi­ti­ći ka­men spo­ti­ca­nja u od­no­si­ma sa Ame­ri­kom- on­da nam za­i­sta ne že­le do­bro, i do­vi­je­ka će bi­ti me­đaš pre­ko ko­jeg Sr­bi­ja ne­će mo­ći ni ko­ra­ka u ne­ko sju­tra, ka­kvo god bi­lo!
Ne za­to što in­si­sti­ra­ju na prav­di za svo­je dr­ža­vlja­ne, već zbog to­ga što in­si­sti­ra­ju na prav­di sa­mo za svo­je dr­ža­vlja­ne!
Po­lo­vi­na te­ro­ri­sta za ko­ji­ma tra­ga­ju no­si­o­ci su, gle ču­da, nji­ho­vog pa­so­ša! Fu­ka­ra ko­ja je po En­gle­skoj, Fran­cu­skoj, Špa­ni­ji di­za­la u va­zduh ne­vi­ne- dr­ža­vlja­ni su upra­vo En­gle­ske, Fran­cu­ske, Špa­ni­je…
Be­lo­svjet­ski šljam je to svu­gdje, osim u Sr­bi­ji! Još će nam tra­ži­ti i spo­me­nik da im po­dig­ne­mo, jer bi­li su bor­ci za op­sta­nak Sr­ba na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, valj­da pod ge­slom: „Sr­bi ne­će oti­ći dok su tu bra­ća Bi­ti­ći“!
Ta ču­ve­na „cr­ve­na li­ni­ja“ na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa spu­sti­la se to­li­ko ni­sko da je, iz­gle­da, mo­gu­će do­dir­nu­ti je sa­mo kad se va­lja­no sa­gne­mo…
Zlo­čin se, re­koh, mo­ra is­tra­ži­ti i is­tje­ra­ti do kra­ja! Sva­ki!
Zbog nas, islju­či­vo, jer se­bi du­gu­je­mo u ime onih ko­ji ni hum­ke ne­ma­ju da im se maj­ke is­pla­ču nad nji­ma!
Bra­ća Bi­ti­ći su pri­je i po­sle sve­ga te­ro­ri­sti OVK, a po­tom Ame­ri­kan­ci!
Baš kao što je i Sr­bin krv­nik- krv­nik, bez raz­li­ke što je Sr­bin!
Zlo­čin­ce na vi­dje­lo- da, bez pre­mi­šlja­nja!
Ali ne pod iz­go­vo­rom da su zvjer­ski ubi­li tro­ji­cu Ame­ri­ka­na­ca, već za­to što su bez za­dr­ške pu­ca­li u po­ti­ljak tro­ji­ci te­ro­ri­sta, ko­ji­ma je va­lja­lo bi­ti su­đe­no, a ne pre­su­đe­no!
Ni­smo na­rod krv­ni­ka i dže­la­ta, ni­ka­da to bi­li ni­smo…
dva­u­je­dan.rs