Pi­še: dr Go­ran Ko­mar


Po­sled­njih mje­se­ci štam­pa­ni i elek­tron­ski me­di­ji pu­ne svoj pro­stor vi­je­sti­ma o po­stup­ku pro­da­je her­ceg­nov­ske zdrav­stve­ne usta­no­ve In­sti­tut za fi­zi­kal­nu me­di­ci­nu i re­ha­bi­li­ta­ci­ju u Iga­lu. In­sti­tut je osno­van dav­no, a idej­ni plan stvo­ren je od lič­no­sti me­di­cin­ske stru­ke ko­je ni­su pri­pa­da­le sta­ro­me kru­gu nov­skog ži­telj­stva. Ve­o­ma do­bro­na­mjer­nih No­vlja­na, lje­ka­ra sa ši­ro­kom kul­tu­rom i vi­zi­jom raz­vo­ja gra­da. Ne sa­mo zdrav­stve­ne dje­lat­no­sti. In­sti­tut se raz­vi­jao u okvi­ri­ma dru­ge Ju­go­sla­vi­je sna­žno raz­vi­ja­ju­ći svo­ju te­melj­nu dje­lat­nost, ali, ja sam ne­po­sred­ni svje­dok, po­la­žu­ći neo­bič­no vi­so­ku pa­žnju ba­zič­nim me­di­cin­skim di­sci­pli­na­ma i oda­bi­rom na­stav­nog ka­dra. Iz­ra­stao je i u vi­so­ko­škol­sku usta­no­vu. Stva­rao je ka­dar ko­ji je de­lao u ne­po­sred­noj „pro­iz­vod­nji” ko­ji je te­melj­no ra­zu­mio svo­ju struč­nu dje­lat­nost.
Po­ne­što pam­tim iz pe­ri­o­da pr­vih cr­no­gor­skih pri­va­ti­za­ci­ja što je ve­za­no za In­sti­tut, ali ne­do­volj­no. Ne bih o to­me ni go­vo­rio. Po­li­tič­ki raz­go­vo­ri po­vo­dom pri­va­ti­za­ci­je In­sti­tu­ta sna­žno su po­tak­nu­ti u okvi­ru po­sled­njih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u Her­ceg No­vom de­cem­bra 2014. go­di­ne. Ni­sam vi­dio ni jed­nu po­li­tič­ku stran­ku u nad­me­ta­nju ko­ja ni­je go­vo­ri­la o In­sti­tu­tu kao uslo­vu odr­ža­nja nov­ske pri­vre­de i sim­bo­lu mo­der­nog Her­ceg No­vog. Go­to­vo svi po­li­tič­ki su­bjek­ti u gra­du iz­ra­zi­li su ne­po­vje­re­nje pre­ma pri­va­ti­za­ci­ji. Ta­kvo je is­ku­stvo ovog gra­da. Autor ovog član­ka pri­dru­žu­je se ta­kvom gle­di­štu,ali že­li da iz­ne­se svoj po­gled na pi­ta­nje In­sti­tu­ta.
Da­kle, autor član­ka upu­ću­je pred­log dr­ža­vi Cr­noj Go­ri i op­šti­ni Her­ceg No­vi da raz­mo­tre mo­guć­nost po­kla­nja­nja In­sti­tu­ta Iga­lo dr­ža­vi Kra­lje­vi­na Nor­ve­ška. Ne po­sto­ji po nje­go­vom uvje­re­nju ni je­dan dru­gi na­čin ko­ji mo­že bi­ti pri­mije­njen ko­ji ne­će do­ni­je­ti šte­tu. Ve­li­ki broj rad­ni­ka su svo­je pro­fe­si­o­nal­ne ka­ri­je­re ve­za­li za In­sti­tut i grad Her­ceg No­vi. Ta­kva je šte­ta traj­na, jer In­sti­tut je raz­vi­jan ja­ko, ja­ko du­go. A ku­pac će, pri­rod­no, te­ži­ti ve­o­ma po­stup­nom i za­ko­ni­tom pre­o­bra­ža­ju te­melj­ne dje­lat­no­sti i de­va­sta­ci­ji am­bi­jen­ta ko­ji po­dr­ža­va te­melj­nu dje­lat­nost. In­sti­tut je raz­vi­jan naj­pri­je kao her­ceg­nov­sko do­bro. Od­lu­ka o po­klo­nu bi­la bi mo­ti­vi­sa­na naj­pri­je po­sto­ja­njem osje­ća­ja te­melj­nog po­vje­re­nja u ci­vi­li­za­cij­ski do­ma­šaj i sa­dr­ži­nu tra­di­cij­skog kul­tu­ro­lo­škog okvi­ra na­ro­da Nor­ve­ške ko­ji je ve­o­ma vi­sok i ste­pe­nom dav­na­šnjeg za­ni­ma­nja nor­ve­ških zdrav­stve­nih vla­sti za Iga­lo. Autor član­ka je ubi­je­đen da ne po­sto­ji mo­guć­nost da Kra­lje­vi­na Nor­ve­ška, uko­li­ko bi pri­mi­la po­klon, iz­ne­vje­ri bi­lo ko­ju kla­u­zu­lu bu­du­ćeg ugo­vo­ra ili ošte­ti i jed­nog je­di­nog rad­ni­ka In­sti­tu­ta. To je put za una­pre­đe­nje nje­go­ve me­di­cin­ske dje­lat­no­sti i put iz­la­ska na svjet­sku sce­nu,ka­ko i In­sti­tu­ta,ta­ko i gra­da No­vog. Sve dru­go, što će­mo iz­gle­da po­sma­tra­ti, je put u pro­past.
Autor član­ka ne po­zna­je za­ko­ne. Ne zna da li je po­klon za­kon­ski mo­guć. Ako je­ste – eto rje­še­nja. Ako je cilj dr­žav­ne po­li­ti­ke una­pre­đe­nje zdrav­stve­ne po­nu­de, sna­žan raz­voj, do­bro gra­da, struč­no usa­vr­ša­va­nje i na­pre­do­va­nje, za­do­volj­stvo rad­ni­ka i nji­ho­vih po­ro­di­ca, po­li­tič­ke ni­ve­la­ci­je u od­no­su na opo­zi­ci­o­ni ka­pa­ci­tet gra­da No­vog, po­dr­ške ko­a­li­ci­o­nom part­ne­ru ko­ji je kam­pa­nju te­me­ljio na In­sti­tu­tu, di­le­ma te­ško da mo­že bi­ti. Po­zo­vi­mo am­ba­sa­do­ra Kra­lje­vi­ne Nor­ve­ške u Cr­noj Go­ri i kre­ni­mo.