Kada će početi dijalog vlasti i opozicije, još se ne zna, a trebalo je, prema najavama, da počne prije desetak dana. Ne zna se ni ko će sve u njemu učestvovati, u koliko kolona i sa koliko platformi. Novina je da je i predsjednik države spreman da učestvuje, a stara poruka Brisela je da bi u razgovore trebalo ući što prije kako bi bilo vremena da se dogovoreno kroz zakone i primijeni na vrijeme prije izbora najavljenih za proljeće naredne godine.

Od dijaloga u martu do sada je bilo samo video-razgovora Ivice Dačića i Dejvida Makalistera.

– Ja sam rekao što se nas tiče može odmah, evo ja sad čekam da vidim kada će oni da predlože. Ja sam mislio da idemo obrnutim putem – da mi pozovemo sve stranke, da oni iznesu svoje platforme i da se onda razgovara, ali oni su mislili da je bolje da oni obave tu neku pripremnu fazu. Što se mene tiče, nema problema, ali odgovornost nije na meni ni na Narodnoj skupštini, poručuje Ivica Dačić.

Jedna od malo poznatih činjenica je da će se razgovarati na dva kolosjeka zbog partija koje ne žele strano posredstvo. DSS je među njima, pa pita zašto makar taj dio dijaloga ne počne.

– Možemo da sjednemo već u ponedjeljak što se mene tiče. To me jedino buni, mislim da dijalog treba da počne što prije. Ne mislim da dijalog bez posredovanja treba da bude sekundaran ili nejednak u odnosu na dijalog u kom se najavljuju ti čuveni i famozni evropski parlamentarci, smatra Miloš Jovanović iz DSS-a.

A onima koji bez njih ne žele dijalog, čini se, važniji je krajnji cilj od požurivanja evroparlamentaraca. Sa spremnim platformama, vrlo sličnih sadržaja, start čekaju sa različitih pozicija.

– Mi se sve vrijeme zalažemo za jedinstvenu opozicionu platformu. Nažalost, Đilasov blok je taj naš predlog odbio. Oni se poslednjih šest mjeseci nisu odazivali čak ni na naše pozive da razgovaramo, kaže Konstantin Samofalov iz SDS-a.

Ocjenjuje da je vrlo simptomatično da je pojedincima iz opozicije značajnije da izazivaju vještačke unutaropozicione sukobe, nego da se svi zajedno, kako je rekao „suprotstave ovom hibridnom režimu sa autoritarnim tendencijama”.

– Šta su ciljevi – da imamo slobodne izbore, slobodne medije, da imamo mogućnost da građani glasaju bez pritisaka, navodi Zoran Lutovac iz DS-a.

Kaže da su to ciljevi i da se oni gotovo ne razlikuju u „pravoj opoziciji” i da je ono u čemu se razlikuju način kako doći do tih ciljeva.

– Ja ne vidim da je to neki preveliki problem, ako imamo isti cilj i ako nam je cilj zajednički nije smetnja da jedni druge podržimo na tom putu ka ostvarivanju tog cilja, zaključuje Lutovac.

Platforme za razgovor do sada su isključivo predstavljale opozicione grupacije. Ali, pripremaju ih i neke vladajuće. SPS predlaže više biračkih mjesta, brže ažuriranje spiskova, zabranu pominjanja porodica političara u kampanji. Ali i nešto potpuno drugačije od onoga što predlaže opozicija.

– Ono na čemu mi najprije insistiramo jeste da parlamentarni, predsjednički i gradski izbori budu održani istovremeno. Od uvođenja višestranačja, ja mislim da nije postojala situacija da su održani odvojeno. S druge strane, Srbija i cio svijet se suočava s najvećim zdravstvenim izazovom i svaki dinar koji uštedimo pokušavamo da usmjerimo ka životnom standardu i privredi, naglašava Đorđe Milićević iz SPS-a.

SDPS-ov predlog je da se stvari vrate na početak i razgovara o promjeni izbornog zakona.

– To bi podrazumijevalo da zadržimo proporcionalni sistem, ali i da imamo otvorene liste što znači mogućnost da birači, pored stranke koju zaokruže, glasaju za odgovarajuće kandidate. Tek kada postignemo saglasnost oko izbornog zakona, onda možemo da govorimo i o izbornim uslovima, o ulozi medija, funkcionerskoj kampanji, svim drugim preduslovima da izbori budu fer i korektni, smatra Rasim Ljajić iz SDPS-a.

Dijalog je trenutno u tzv. pripremnoj fazi koja podrazumijeva da evropski posrednici razgovaraju s poslaničkim grupama, Vladom i opozicijom.

RTS

---

Kada će sve biti na stolu


SPAS i SNS nisu željele da govore na ovu temu, ali je lider naprednjaka o razgovorima govorio na RTS-u.

– Ono što je meni olakšavajuće je da su ovi ljudi koji žele sa strancima da razgovaraju rekli „da”, i mene su oslobodili da mogu da se bavim samo državnim pitanjima... Čak sam spreman da učestvujem ukoliko su ovi drugi ljudi spremni, koji su za to da razgovaraju bez posredstva stranaca. Dakle, ako su zainteresovani za moju ulogu i kao predstavnika vlasti, ali i kao posrednika, jer mislim da mogu da im pomognem, poručio je Aleksandar Vučić, predsjednik Srbije i lider SNS-a.

Kada će sve to biti stavljeno na sto, pitaju se i posmatrači. Oduglovlačenje, tvrde, ne odgovara nikome.

– Zato što je politički interes i SNS-a i opozicije da ovaj dijalog uspije. SNS tako može da amortizuje kritike koje dobija za nedostatak pluralizma, opozicija može da dobije priliku da na sledećim izborima učestvuje. Prolongiranje znači da se smanjuje šansa da dijalog uspije, ocjenjuje Bojan Klačar iz Cesida.



”Šta su ciljevi – da imamo slobodne izbore, slobodne medije, da imamo mogućnost da građani glasaju bez pritisaka, navodi Zoran Lutovac