Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji je upozorio da investicije Evropske unije moraju biti praćene konkretnim rezultatima u ključnim reformama. U suprotnom, prema Varheljiju, investicije mogu biti i stopirane.
– Imamo vrlo jasna pravila u novoj metodologiji. Vidjećete da imamo tendenciju da ekonomski dio sprovodimo ruku pod ruku sa reformama. Ako vidimo nazadovanje ili zastoj u reformama, biće nemoguće nastaviti sa finansiranjem – podvukao je Varhelji.

On je potvrdio da će ubrzo posjetiti zemlje Zapadnog Balkana te da će političarima u regionu objasniti „šta mogu izgubiti ako ne ispune uslove”.

Varhelji kaže da Srbija u narednom periodu ima mogućnost da otvori poglavlje osam, koje se odnosi na politiku konkurencije što je povezano i sa Ekonomsko-investicionim planom.

Poglavlje osam u pristupnim pregovorima Srbije odnosi se na usklađivanje zakona o zaštiti konkurencije s praksom Evropske unije.

Srbija treba da obezbijedi pravnu sigurnost za sve učesnike na tržištu i sigurnost planiranja dugoročnog poslovanja svih učesnika na tržištu.

Poglavlje se odnosi i na zaštitu kapitala od zabranjenog uticaja dominantnih učesnika na tržištu, privrednih kartela ili nedozvoljenog spajanja privrednih društava, s ciljem kontrolisanja ili istiskivanja drugih učesnika s tržišta.

Evropska komisija je ranije u Izvještaju o napretku Srbije konstatovala da je Vlada Srbije „održala evropske integracije kao svoj strateški cilj”.

Varhelji je na sastanku Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta rekao i da „Kosovo mora da nastavi sa ispunjavanjem svih kriterijuma za ukidanje viza” i naveo da Evropska komisija ostaje posvećena tom procesu.

– Pozivamo Kosovo da omogući da svi uslovi budu ispunjeni – rekao je Varhelji.

Pohvalio je ukidanje taksa od 100 odsto, koje je Priština bila uvela na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine, rekavši da je to vratilo Prištinu i Beograd dijalogu.

Ipak, istakao je da „Kosovo nije uspjelo da postigne napredak u reformama na putu ka Evropskoj uniji”.

– Politički kontekst na Kosovu tokom protekle godine bio je nestabilan i nije bio povoljan za napredak u reformama. Da bismo fokus vratili na njih, narednih dana ćemo zajedno sa Avdulahom Hotijem pokrenuti drugu fazu evropske agende reformi – rekao je Verhelji, prenosi Kljan Kosova.

Varhelji je naglasio i da Zapadni Balkan ostaje prioritet Evropske komisije, a da je fokus na dugoročnom socijalno-ekonomskom opravku regiona i ekonomskom približavanju.

– Komisija predlaže da se mobiliše do devet milijardi eura u periodu od 2021. do 2027. godine za finansiranje Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan – najavio je Varhelji.

Dodao je da bi investicioni kapciteti regiona trebalo da budu podržani i kroz novi Garantni fonda za Zapadni Balkan sa ambicijom da se potencijalno privuku investicije do 20 milijardi eura.

– Regionalna ekonomska integracija nije skretanje sa evropskog puta, već integralni dio pristupnog procesa regiona – objasnio je Varhelji.

---

Ograničeni napredak u borbi protiv korupcije i kriminala
Kad je riječ o političkim kriterijumima, Evropska komisija ocjenjuje da je Srbija postigla određeni nivo pripreme kada je u pitanju pravosudni sistem i borba protiv korupcije i kriminala, ali i da je u tim oblastima u poslednjih godinu dana postignut „ograničeni napredak”.

Konstatuje se da je usvojena Medijska strategija, ali da njena primjena još nije počela i da nema napretka kada je u pitanju popravljanje atmosfere u oblasti slobode izražavanja.

– Slučajevi zastrašivanja, prijetnji i nasilja nad novinarima i dalje su razlog za zabrinutost – navodi se u izvještaju Komisije.
Komisija konstatuje da je Srbija „umjereno pripremljena” u oblasti javne uprave, ali da nema napretka kad je riječ o smanjenju velikog broja visokih vršilaca dužnosti.

Vlasti u Srbiji se pozivaju i da otklone „dugotrajne izborne nedostatke” kroz transparentan i inkluzivan dijalog sa političkim strankama i drugim relevantnim zainteresovanim stranama uoči sledećih izbora.

Konstatuje se da su na prethodnim parlamentarnim i lokalnim izborima „poštovane osnovne slobode”, ali da je izbor biračima bio ograničen zbog „velike prednosti vladajuće stranke i promocije njene politike u većini glavnih medijia”.