Dva brat­ska re­ži­ma Alek­san­dra Vu­či­ća u Sr­bi­ji i Mi­la Đu­ka­no­vi­ća u Cr­noj Go­ri, pri­je sve­ga gle­da­ju svo­je in­te­re­se, a ja bih po­že­lio da nam u No­voj go­di­ni do­đe dru­ga vlast, ko­ja će vo­di­ti ra­ču­na o in­te­re­si­ma na­ro­da. Sam pro­ces raz­dva­ja­nja Sr­bi­je i Cr­ne Go­re je du­bo­ko šte­tan po in­te­re­se gra­đa­na ko­ji sa­da ži­ve u raz­dvo­je­nim dr­ža­va­ma, pa je mo­ja naj­ve­ća že­lja da sle­de­će i na­red­ne go­di­ne obr­ne­mo taj pro­ces u spa­ja­nje na­ših dr­ža­va i raz­mo­tri­mo sve mo­guć­no­sti o ne­kom bu­du­ćem re­fe­ren­du­mu ko­ji će opet stvo­ri­ti za­jed­nič­ku dr­ža­vu. Bu­duć­nost Sr­bi­je i Cr­ne Go­re se za­pra­vo mje­ri smje­nom s vla­sti Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i Alek­san­dra Vu­či­ća. Što ih pri­je smi­je­ni­mo, pri­je će nam bu­duć­nost bi­ti bo­lja, po­ru­ču­je, u in­ter­vjuu za „Dan”, li­der Dve­ri i šef po­sla­nič­kog klu­ba ovog po­kre­ta u Skup­šti­ni Sr­bi­je Bo­ško Ob­ra­do­vić.
● Da li Dve­ri ima­ju plan ka­ko po­mo­ći Sr­bi­ma u Cr­noj Go­ri u bor­bi za ostva­ri­va­nje nji­ho­vih pra­va?
– Ak­tu­el­na vlast u Sr­bi­ji ne po­sma­tra Sr­bi­ju kao ma­tič­nu dr­ža­vu svih Sr­ba u re­gi­o­nu i ra­se­ja­nju. Da­kle, uki­nu­to je mi­ni­star­stvo za Sr­be u ra­se­ja­nju, ko­je je ka­sni­je sve­de­no na ni­vo kan­ce­la­ri­je, pa je i ona uki­nu­ta pri Vla­di Sr­bi­je, a u ovom tre­nut­ku po­sto­ji upra­va pri Mi­ni­star­stvu spolj­nih po­slo­va, ko­ja već go­di­na­ma ne­ma di­rek­to­ra. Sve ovo ša­lje ja­snu sli­ku o to­me ko­li­ko su ak­tu­el­noj vla­sti u Sr­bi­ji bit­ni Sr­bi ko­ji ži­ve van gra­ni­ca Sr­bi­je i ko­li­ko je na­ja­vlje­na de­kla­ra­ci­ja za­pra­vo za­ma­glji­va­nje oči­ju na­ro­du. Za Srp­ski po­kret Dve­ri to je jed­na od naj­va­žni­jih po­li­tič­kih te­ma i pre­po­zna­tlji­vi smo po to­me da se ba­vi­mo pi­ta­nji­ma Sr­ba ko­ji ži­ve u biv­šim ju­go­slo­ven­skim re­pu­bli­ka­ma i onih ši­rom svi­je­ta. Pr­va mje­ra mo­ra bi­ti po­vra­tak nad­le­žnog mi­ni­star­stva za Sr­be van Sr­bi­je, a za­tim po­li­ti­ka ko­ja se vo­di pre­ma dr­ža­va­ma u okru­že­nju mo­ra da sa­dr­ži rav­no­prav­ni tret­man u od­no­si­ma pre­ma ma­nji­na­ma. Ne­mo­gu­će je da­kle da ma­nji­ne u Sr­bi­ji ima­ju sva mo­gu­ća pra­va, a da je srp­ski na­rod u Cr­noj Go­ri i osta­lim ju­go­slo­ven­skim re­pu­bli­ka­ma ugro­žen na mno­gim po­lji­ma.
● Ka­ko gle­da­te na unu­tra­šnji di­ja­log ko­ji je, na ini­ci­ja­ti­vu pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je, otvo­ren u ve­zi Ko­so­va i Me­to­hi­jom?
– Ima li išta be­smi­sle­ni­je ne­go vo­đe­nje unu­tra­šnjeg di­ja­lo­ga o di­je­lu sop­stve­ne dr­žav­ne te­ri­to­ri­je? Ko­ji to na­rod i dr­ža­va na svi­je­tu bi se do­bro­volj­no od­re­kli di­je­la sop­stve­ne te­ri­to­ri­je?! Skan­da­lo­zno je da je pred­sjed­nik Sr­bi­je uop­šte do­šao na ide­ju da vo­di bi­lo ka­kav di­ja­log o ono­me što je u Usta­vu za­pi­sa­no, a to je da je KiM sa­stav­ni dio Sr­bi­je i da tu ne­ma ni­ka­kvog pro­sto­ra za di­ja­log. Ja­sno je da on ima od­re­đe­nu oba­ve­zu pre­ma me­đu­na­rod­nim cen­tri­ma mo­ći ko­ji su ga do­ve­li na vlast i da su oči­to svi ro­ko­vi za is­pu­nja­va­nje tih oba­ve­za is­te­kli. Sma­tram da u 2018. go­di­ni Vu­čić mo­ra da za­vr­ši s Ko­so­vom, a to vi­di­mo po iz­ja­va­ma broj­nih me­đu­na­rod­nih pred­stav­ni­ka, kao i pre­ma užur­ba­nom di­ja­lo­gu. Plan je da sle­de­će go­di­ne bu­de pot­pi­san oba­ve­zu­ju­ći spo­ra­zum o nor­ma­li­za­ci­ji sve­o­bu­hvat­nih od­no­sa iz­me­đu Sr­bi­je i Ko­so­va, što ni­je ni­šta dru­go ne­go pri­zna­nje tzv. ne­za­vi­snog Ko­so­va, ko­je mu otva­ra put u UN. Vu­čić sa­da tra­ži sa­u­če­sni­ke, ali­bi za svo­je po­na­ša­nje i pri­pre­ma jav­nost za za­vr­šni, ko­nač­ni čin iz­da­je KiM.
● Od pred­stav­ni­ka vla­sti ču­ju se raz­ne kri­ti­ke na ra­čun po­kre­ta Dve­ri, pa vas čak na­zi­va­ju i fa­ši­sti­ma?
– To je naj­mon­stru­o­zni­ja op­tu­žba. Za sva­kog od nas Sr­ba ko­ji smo stra­da­li od fa­ši­zma i na­ci­zma ne­ma ve­će uvre­de ne­go da vas ne­ko ta­ko na­zo­ve. A Dve­ri su po­zna­te po an­ti­fa­ši­stič­koj bor­bi. Ko­ri­ste i raz­ne dru­ge eti­ke­te i iz­mi­šljo­ti­ne ka­da je ri­ječ o Dve­ri­ma, jer ne­ma­ju šta lo­še da na­đu u na­šim bi­o­gra­fi­ja­ma za 18 go­di­na ra­da i ba­vlje­nja po­li­ti­kom. Gdje se mo­gu pro­na­ći ne­go u Vu­či­će­vom dje­lo­va­nju i u dje­lo­va­nju SNS-a ne­ki od ele­me­na­ta kla­sič­ne to­ta­li­tar­ne ide­o­lo­gi­je, po­put kul­ta lič­no­sti, vo­đe, pa ba­ti­na­ši na te­re­nu, pre­bi­ja­nje no­vi­na­ra na dan ina­u­gu­ra­ci­je?!
● Eti­ke­ti­ra­ju vas kao ,,za­pad­ne lju­de, agen­te’’?
– Tač­no, nas eti­ke­ti­ra­ju kao agen­te CIA ili Ame­ri­ke, a to je za­pra­vo auto­pro­jek­ci­ja vla­sti. Oni su za­pra­vo za­pad­ni mi­lje­ni­ci u Sr­bi­ji, njih je Za­pad do­veo na vlast... Do­volj­no je da na­bro­jim sa­mo lič­ne i ve­li­ke pri­ja­te­lje Alek­san­dra Vu­či­ća – od To­ni Ble­ra, Bi­la Klin­to­na, Ger­har­da Šre­de­ra do Ha­ši­ma Ta­či­ja, Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja, So­ro­ša i či­ta­ve nje­go­ve po­ro­di­ce. Uvre­dlji­vo je da ne­ko ko ima ove ,,lju­de’’ za lič­ne pri­ja­te­lje dru­gi­ma pre­ba­cu­je bi­lo šta.
● Mo­že li do­ći do uje­di­nje­nja opo­zi­ci­je, bez ob­zi­ra na ide­o­lo­ške raz­li­ke?
– Dve­ri su po­ka­za­le sprem­nost za sa­rad­nju s opo­zi­ci­jom ka­da je u pi­ta­nju bor­ba za fer i po­šte­ne iz­bo­re i za slo­bo­du me­di­ja. Pred­iz­bor­ne ko­a­li­ci­je su ne­što dru­go i za nas su ne­pri­hva­tlji­ve bi­lo ka­kve sa­mo da bi­smo smi­je­ni­li Vu­či­ćev re­žim. Ima­li smo pre­vi­še ne­ga­tiv­nih is­ku­sta­va iz pro­šlo­sti, de­ša­va­lo se da se smi­je­ni lo­ša, a da do­đe još go­ra vlast. I re­žim Bo­ri­sa Ta­di­ća je smi­je­njen pod iz­go­vo­rom da će do­ći bo­lja vlast, a do­šla je još go­ra, oli­če­na u Vu­či­ću ko­ja je na­sta­vi­la da ra­di sve isto, pa i go­re ne­go pret­hod­na. Re­kao bih da je slič­na stvar i u Cr­noj Go­ri... Ni­je pi­ta­nje sa­mo da se smi­je­ni lo­ša vlast Vu­či­ća ili nje­go­vog po­li­tič­kog bli­zan­ca Đu­ka­no­vi­ća, ne­go je po­treb­no pro­mi­je­ni­ti nji­ho­vu po­gub­nu po­li­ti­ku sr­lja­nja u EU, NA­TO... Neo­p­hod­no je pro­mi­je­ni­ti či­tav ko­rum­pi­ra­ni si­stem i u Sr­bi­ji i u Cr­noj Go­ri i sprem­ni smo na sa­rad­nju sa svi­ma ko­ji­ma je to cilj.
M.Nj.


Su­đe­nje za „dr­žav­ni udar” naj­gle­da­ni­ji ri­ja­li­ti

– Su­đe­nje za tzv. po­ku­šaj ,,dr­žav­nog uda­ra’’ u Cr­noj Go­ri sva­ka­ko je je­dan od naj­za­ni­mlji­vi­jih ri­ja­li­ti šou pro­gra­ma ko­ji se mo­gu vi­dje­ti na bal­kan­skim pro­sto­ri­ma. Ja­sno je da je vla­da­ju­ći re­žim u Cr­noj Go­ri, na če­lu sa Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem, prak­tič­no bio pred iz­bor­nim po­ra­zom, od­no­sno da je su­štin­ski po­ra­žen na po­sled­njim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma, i tre­bao im je na­čin da se spa­su. Na­šli su ga u tom iz­mi­šlje­nom dr­žav­nom uda­ru, a što je za me­ne kao Sr­bi­na iz Sr­bi­je po­seb­no tra­gič­no, na­šli su part­ne­ra u Alek­san­dru Vu­či­ću, ko­ji je po­tvr­dio la­ži ve­za­ne za „dr­žav­ni udar“ u Cr­noj Go­ri na dan iz­bo­ra. Sve je to bi­la or­ke­stri­ra­na pred­sta­va ko­ja je tre­ba­lo da za­u­sta­vi iz­bor­ni po­raz Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, uz po­moć nje­go­vog po­li­tič­kog part­ne­ra iz Sr­bi­je, Alek­san­dra Vu­či­ća. To je ne­što što i gra­đa­ni Sr­bi­je i Cr­ne Go­re mo­ra­ju da shva­te. Ova dva po­li­ti­ča­ra na­no­se šte­tu i jed­noj i dru­goj dr­ža­vi i na­šim me­đu­sob­nim od­no­si­ma, ra­de is­klju­či­vo za lič­ne i po­slov­ne in­te­re­se.


Sa­rad­nja s Ru­si­jom stra­te­ški put

– Je­di­na do­bra stvar Vu­či­će­ve vla­sti je što ni­su uve­de­ne sank­ci­je Ru­si­ji i što se Sr­bi­ja u pr­o­jek­tu NA­TO osva­ja­nja Ru­si­je ni­je stvr­sta­la na stra­nu ra­znih evrop­skih ze­ma­lja. S dru­ge stra­ne, ni­su is­ko­ri­šće­ni po­ten­ci­ja­li sve­u­kup­ne sa­rad­nje s Ru­si­jom. Ima pu­no sli­ka­nja s Pu­ti­nom, pu­no ve­li­kih ri­je­či ko­je osta­ju pra­zno slo­vo na pa­pi­ru, a ne­ma ozbilj­ne i kon­kret­ne sa­rad­nje. Stra­te­ška sa­rad­nja s Ru­si­jom ni­je sa­mo bu­duć­nost Sr­bi­je ne­go i či­ta­ve Evro­pe. Bu­duć­nost Sr­bi­je ni­je na Za­pa­du, EU nas ne že­li i ni­ka­da ne­će­mo u nju ući, a na tom pu­tu će­mo sa­mo ima­ti no­ve ucje­ne i pri­ti­ske. S dru­ge stra­ne, Ru­si­ja je ve­li­ka i sna­žna dr­ža­va, svi­jet vi­še ni­je uni­po­la­ran i ru­ska ulo­ga je li­der­ska u svjet­skoj po­li­ti­ci. Ru­si­ja nas ni­ka­da ni­je bom­bar­do­va­la, s na­ma že­li za­jed­nič­ku bor­bu za oču­va­nje KiM u sa­sta­vu Sr­bi­je i nu­di nam ogrom­nu eko­nom­sku sa­rad­nju. Sve su to raz­lo­zi zbog če­ga i Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra tre­ba da pro­mi­je­ne po­gub­nu po­li­ti­ku ula­ska u EU i NA­TO i okre­nu se stra­te­škoj sa­rad­nji s Ru­si­jom. To je stra­te­ški put za bu­duć­nost Sr­bi­je i Cr­ne Go­re.