U de­cem­bru na­red­ne go­di­ne tre­ba da poč­ne obe­šte­će­nje gra­đa­na ko­ji­ma je imo­vi­na od­u­ze­ta po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta, a ne po­sto­ji na­čin da im bu­de vra­će­na, na­vo­di di­rek­tor Agen­ci­je za re­s­ti­tu­ci­ju Stra­hi­nja Se­ku­lić.
– Obe­šte­će­nje će bi­ti u ob­ve­zni­ca­ma, ko­je do­spi­je­va­ju u ro­ku od 12 go­di­na, a mak­si­mal­ni iz­nos ko­ji vla­snik od­u­ze­te imo­vi­ne ili na­sled­ni­ci mo­gu da do­bi­ju je po­la mi­li­o­na eura, bez ob­zi­ra na tr­ži­šnu vri­jed­nost imo­vi­ne – re­kao je Se­ku­lić.
Pro­ci­je­nje­na vri­jed­nost imo­vi­ne je 13,6 mi­li­jar­di eura, a Se­ku­lić ka­že da je za­ko­nom pred­vi­đen fond za obe­šte­će­nje od dvi­je mi­li­jar­de eura i da je to mak­si­mum ko­ji dr­ža­va mo­že da is­pla­ti. Vla­da Sr­bi­je tre­ba da do­ne­se ko­e­fi­ci­jent za obe­šte­će­nje po ko­jem će se ob­ra­ču­na­va­ti kon­kret­ni iz­no­si za is­pla­tu biv­šim vla­sni­ci­ma.
– Dvi­je mi­li­jar­de su ogro­man no­vac. Vla­da Sr­bi­je mo­že da do­ne­se dru­ga­či­ju od­lu­ku, ako pro­ci­je­ni da u ovom tre­nut­ku na­še fi­nan­si­je ne mo­gu da iz­dr­že taj te­ret. Mo­že iz­mje­nom za­ko­na da se iz­na­đe ne­ko dru­go rje­še­nje, ko­je bi bi­lo pri­hva­tlji­vi­je za naš bu­džet – po­ja­snio je di­rek­tor Agen­ci­je za re­sti­tu­ci­ju.
Do­dao je da ni­ko ne­će osta­ti bez ne­ke vr­ste kom­pen­za­ci­je, ali da si­gur­no ne­će bi­ti svi za­do­volj­ni, jer „ni­jed­na dr­ža­va ko­ja je ra­di­la pro­ces re­sti­tu­ci­je ni­je uspje­la da ura­di re­sti­tu­ci­ju 100 po­sto, od­no­sno da vra­ti ko­li­ko je od­u­ze­to”. Do sa­da je u po­stup­ku re­sti­tu­ci­je vra­će­no oko 6.000 po­slov­nih obje­ka­ta, sta­no­va i ku­ća, go­to­vo 30.000 hek­ta­ra po­ljo­pri­vred­nog i šum­skog ze­mlji­šta, i to sa­mo u gra­đe­vin­skoj re­sti­tu­ci­ji, dok je u cr­kve­noj re­sti­tu­ci­ji vra­će­no vi­še od 50.000 po­ljo­pri­vred­nog i šum­skog ze­mlji­šta. U Agen­ci­ju za re­sti­tu­ci­ju sti­glo je vi­še od 86.000 za­htje­va sa­mo u gra­đe­vin­skoj re­sti­tu­ci­ji i do sa­da ih je ri­je­še­no 64 od­sto. Sr­bi­ja je je­di­na ze­mlja, do­da­je, ko­ja ni­je za­bra­ni­la vra­ća­nje imo­vi­ne Njem­ci­ma, ali pri­mje­ću­je da je od folk­sdoj­če­ra sti­glo ma­lo za­htje­va. Ti­me što ni­je za­bra­ni­la vra­ća­nje imo­vi­ne Njem­ci­ma Sr­bi­ja je, sma­tra, pre­u­ze­la ogro­man ri­zik, jer su sve ze­mlje u okru­že­nju to za­bra­ni­le.
– Vra­ća­nje ze­mlje stran­ci­ma u Ma­ke­do­ni­ji je za­bra­nje­no pot­pu­no, Hr­vat­ska ne­ma re­ci­pro­ci­tet u po­ljo­pri­vred­nom ze­mlji­štu, Slo­ve­ni­ja je do­zvo­li­la, pa ogra­ni­či­la vra­ća­nje imo­vi­ne, u BiH i ne­ma re­sti­tu­ci­je – pod­sje­ća Se­ku­lić. Do­da­je da su svi na­la­zi­li na­či­ne da ogra­ni­če vra­ća­nje imo­vi­ne stran­ci­ma.
U Kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji, pod­sje­ća di­rek­tor Agen­ci­je za re­sa­ti­tu­ci­ju, ži­vje­lo je 340.000 folk­sdoj­če­ra, u či­jem je vla­sni­štvu bi­lo 600.000 hek­ta­ra ze­mlje u Voj­vo­di­ni.
M.Nj.