Kra­đa be­ba iz srp­skih po­ro­di­li­šta jed­na je od naj­ve­ćih afe­ra u Sr­bi­ji. Čo­vjek ko­ji je na­šao „mr­tvog” bra­ta, pro­da­tog na Ko­so­vo, go­vo­ri za Sput­njik.
Taj por­tal pod­sje­ća da po­sto­je broj­ni slu­ča­je­vi ko­ji po­tvr­đu­ju da su dje­ca ko­ja su na ro­đe­nju pro­gla­ša­va­na mr­tvim za­pra­vo bi­la pro­da­ta, od 1954. go­di­ne do da­nas i da broj­ne po­ro­di­ce tvr­de da su žr­tve or­ga­ni­zo­va­ne pro­da­je dje­ce. Ova pri­ča mo­gla bi da po­kre­ne is­tra­gu.
Ra­di se o Iva­nu Milj­ko­vi­ću ko­ji je go­di­na­ma tra­gao za bra­tom bli­zan­cem za ko­ga su, ne­ko­li­ko da­na po­sli­je ro­đe­nja, lje­ka­ri tvr­di­li da je mr­tav. Po­sli­je du­gih go­di­na po­tra­ge pro­na­šao ga je u al­ban­skoj po­ro­di­ci na Ko­so­vu.
Nje­go­va po­tra­ga za prav­dom tra­je ukup­no 15 go­di­na, a na­kon in­ten­ziv­ne is­tra­ge ko­ja je tra­ja­la go­di­nu i po da­na, on je utvr­dio da je nje­gov brat živ. Milj­ko­vić ka­že da je sve po­če­lo ka­da je nje­go­va maj­ka ču­la iden­tič­nu pri­ču ko­ja je njoj „ser­vi­ra­na” 1979. go­di­ne.
– Mi smo, ina­če, ro­đe­ni 7. ma­ja 1979. go­di­ne u po­ro­di­li­štu u Svi­lajn­cu. Bi­li smo zdra­vi i pra­vi jed­no­jaj­ča­ni bli­zan­ci, sa iden­tič­nom ki­la­žom i obi­mom gla­ve. Ni­je­su po­sto­ja­le ni­ka­kve na­zna­ke da se bi­lo šta čud­no de­ša­va. Tog ju­tra, po­što smo ro­đe­ni po­sli­je po­no­ći, bez zna­nja i bez prat­nje maj­ke, ba­bi­ca Mi­ra Pet­ko­vić pre­ba­ci­la nas je na neo­na­to­lo­gi­ju bez upu­ta, po­što u ar­hiv­skim do­ku­men­ti­ma uput ne po­sto­ji. Pre­ba­ci­li su nas zbog ma­lo plo­do­ve vo­de u plu­ći­ma. Ka­da je sju­tra­dan otac do­šao u po­ro­di­li­šte, sa­op­šti­li su mu da je jed­no di­je­te pre­mi­nu­lo, a da je dru­go u kri­tič­nom sta­nju. Ka­da je zah­ti­je­vao da pre­u­zme ti­je­lo dje­te­ta i da se ras­pi­ta šta je sa dru­gim, ni­je­su mu do­zvo­li­li i re­kli su da sve ide po pro­ce­du­ri bol­ni­ce, i da će do­ku­men­ta­ci­ju do­bi­ti na­knad­no. Me­đu­tim, do 2003. go­di­ne ni­je­dan pa­pir ni­je­smo do­bi­li – ka­že Milj­ko­vić za Sput­njik.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, nje­mu i bra­tu do­di­je­lje­ni su iden­tič­ni ma­tič­ni bro­je­vi bez MB-3 obra­sca, od­no­sno da je po pa­pi­ri­ma pre­kla­pa­njem sta­ti­stič­kih po­da­ta­ka pri­ka­zi­va­no da je umje­sto dva bli­zan­ca ro­đe­no jed­no di­je­te.
Po­če­li su pri­ku­plja­ju do­ku­men­ta­ci­ju 2011. go­di­ne ka­ko bi utvr­di­li da li je brat živ ili mr­tav i ta­da su utvr­di­li da ne­ma po­tvr­de o smr­ti, da ne­ma ob­duk­ci­o­nog na­la­za, da ne­ma grob­nog mje­sta, da ni­gdje za­kon­ski ni­je utvr­đe­na či­nje­ni­ca smr­ti.
– U ma­tič­noj slu­žbi do­šli smo do pa­pi­ra ko­ji po­tvr­đu­ju pro­mje­nu iden­ti­te­ta i pro­mje­nu go­di­ne ro­đe­nja. U knji­zi dr­ža­vlja­na je čak nje­go­vo ime pre­cr­ta­no, upi­sa­na je dru­ga, žen­ska oso­ba, ko­ja je ro­đe­na ′78. go­di­ne u Ja­go­di­ni. Ko­rak po ko­rak do­šli smo do sum­nji­vog ma­tič­nog bro­ja za ko­ji se is­po­sta­vi­lo da je to ma­tič­ni broj mog bra­ta sa no­vim iden­ti­te­tom. Da­lje smo is­tra­ži­va­li gdje je od­ra­stao i ži­vio i naj­zad smo ostva­ri­li kon­takt – ka­že on i do­da­je da je po­ro­di­ca utvr­di­la i da je nje­gov brat pro­dat al­ban­skoj ka­to­lič­koj po­ro­di­ci, ko­ja je na isti na­čin ku­pi­la još dvo­je dje­ce iz srp­skih po­ro­di­li­šta.
On po­tvr­đu­je da je DNK po­tvr­di­la ni­ho­vo ot­kri­će.
– Da, DNK ana­li­za je po­tvr­di­la da je ri­ječ o mom bra­tu. Po­ro­dič­no je slu­čaj ri­je­šen, ali na­ma je cilj i in­te­res da na­tje­ra­mo dr­ža­vu da mu vra­ti bi­o­lo­ški iden­ti­tet i pra­vo na pri­pa­da­nje bi­o­lo­škoj po­ro­di­ci ko­je mu je pro­tiv­za­ko­ni­to od­u­ze­to. Ta­ko­đe, i kri­vič­nu od­go­vor­nost svih ko­ji su umi­je­ša­ni u ovaj slu­čaj - ka­že Milj­ko­vić.
Pre­ma njege­vim ri­je­či­ma, kroz sve go­di­ne is­tra­ži­va­nja utvr­di­li su da je mno­go dje­ce na taj na­čin oti­šlo na Ko­so­vo, a mno­go njih je pro­da­to u ino­stran­stvu.
– Mi­slim da su dje­ca ma­sov­no pro­da­va­na al­ban­skim po­ro­di­ca­ma kao vid ti­hog ra­ta pro­tiv Sr­bi­je, jer se na taj na­čin po­ve­ća­vao na­ta­li­tet Al­ban­ci­ma dok se mor­ta­li­tet u Sr­bi­ji tih go­di­na dra­stič­no po­ve­ća­vao. U jed­nom do­ku­men­tu iz po­greb­nog za­vo­da se vi­di da u ma­ju ′79. go­di­ne ni­jed­na be­ba sa neo­na­to­lo­gi­je ni­je sa­hra­nje­na. A po­znat mi je još je­dan slu­čaj bli­za­na­ca ko­ji su do­šli na neo­na­to­lo­gi­ju dan po­sli­je nas. Jed­no di­je­te je ta­ko­đe pro­da­to, što zna­či da su za 24 sa­ta pro­da­te dvi­je be­be – na­vo­di on i do­da­je:
„Pr­vi slu­čaj za ko­ji po­sto­ji ne­ka­kav trag do­go­dio se 1956. go­di­ne, a ma­sov­ne kra­đe do­ga­đa­le su se ′70-ih i ′80-ih go­di­na, pa čak i ′90-ih. Na­ža­lost, i u 2016. go­di­ni po­znat je slu­čaj za­mje­ne be­ba. Pre­ma ne­zva­nič­nim po­da­ci­ma, do­sad je ukra­de­no oko 10.000 be­ba”.
Pod­sje­ti­mo, slu­čaj ne­sta­lih be­ba po­kre­nut je i pred me­đu­na­rod­nim su­dom u Stra­zbu­ru.
(B92/Sput­njik)