Iz op­šti­ne Dra­gaš u po­sled­nje vri­je­me ne­sta­lo je če­tvo­ro dje­ce. Po­li­ci­ja ne­ma pri­ja­ve o nji­ho­vom ne­stan­ku, a upu­će­ni u si­tu­a­ci­ju ni­je­su da­le­ko od to­ga da po­vje­ru­ju da su oni me­đu de­ve­to­ro ma­li­ša­na za ko­je biv­ši al­ban­ski pre­mi­jer Sa­li Be­ri­ša tvr­di da su dio tr­go­vi­ne or­ga­ni­ma.
Da li je Be­ri­ša re­kao isti­nu? Al­ban­ska štam­pa osta­la je ni­je­ma na ob­ja­vu biv­šeg pre­mi­je­ra i pred­sjed­ni­ka Al­ba­ni­je Sa­li­ja Be­ri­še, ko­ji je na svom pro­fi­lu na Fej­sbu­ku ob­ja­vio da se sa Ko­so­va u Al­ba­ni­ju kri­jum­ča­re dje­ca iz si­ro­ma­šnih po­ro­di­ca ra­di tran­splan­ta­ci­je or­ga­na!
On je po­zvao tu­ži­la­štvo da po­kre­ne is­tra­gu i na­veo da je, pre­ma sa­zna­nji­ma ko­je je do­bio od jed­nog po­li­caj­ca, za sa­da pro­kri­jum­ča­re­no dje­ve­to­ro de­ce ko­ja su kid­na­po­va­na.
Pre­ma ano­nim­nim iz­vo­ri­ma iz op­šti­ne Dra­gaš, tač­no je da je u pro­te­klih ne­ko­li­ko mje­se­ci ne­sta­lo ne­ko­li­ko ma­li­ša­na.
– De­ca su uz­ra­sta iz­me­đu 8 i 12 go­di­na, a u pi­ta­nju su tri dje­voj­či­ce i je­dan dje­čak. Ne znam da li to ima ve­ze sa ovim što go­spo­din Be­ri­ša go­vo­ri, ali s ob­zi­rom na to da je ovo ve­o­ma raz­u­đe­no mje­sto, u br­di­ma, a da gra­ni­ce i sa ma­ke­don­ske i sa al­ban­ske stra­ne, osim gra­nič­nih ka­me­na, ne ču­va ni­ko, sve je mo­gu­će. Dje­ca su ne­sta­la u ju­tar­njim ča­so­vi­ma, što je neo­bič­no. Dvi­je mla­đe dje­voj­či­ce su oti­šle u pro­dav­ni­cu i ni­je­su se vra­ti­le. Dje­ča­ci su ne­sta­li kad su tje­ra­li sto­ku na pa­šu – tvr­di za Sput­njik naš sa­go­vor­nik ko­ji iz ra­zu­mlji­vih raz­lo­ga ne že­li da mu se spo­mi­nje ime.
U isto vri­je­me, po­li­ci­ja, na­vod­no, ne­ma po­dat­ke da je pri­ja­vljen bi­lo ka­kav ne­sta­nak dje­ce na Ko­so­vu.
Naš sa­go­vor­nik ob­ja­šnja­va da ni­je ni­ka­kva taj­na da Al­ban­ci sa Ko­so­va ku­pu­ju mla­de dje­voj­ke, ali, na­vod­no, za brak. Ta­ko­đe, ka­že on, zbog lo­še eko­nom­ske si­tu­a­ci­je ro­di­te­lji dje­cu uglav­nom ša­lju u Al­ba­ni­ju da ra­de po­ljo­pri­vred­ne po­slo­ve ko­ji su do­bro pla­će­ni za na­še uslo­ve. Naš iz­vor do­da­je i da ga ne bi za­ču­di­lo da ro­di­te­lji za­i­sta i ni­je­su pri­ja­vi­li ne­sta­nak dje­ce, s ob­zi­rom na to da je sve ile­gal­no. Pre­ma istom iz­vo­ru, na­vod­no, u se­lu Ku­keš po­sto­je lju­di ko­ji ugo­va­ra­ju po­slo­ve ili bra­ko­ve sa ro­di­te­lji­ma za nji­ho­vu dje­cu u Al­ba­ni­ji.
– Za to se pa­re do­bi­ju uglav­nom una­pri­jed. Ni­je ri­jet­ko ni da se dje­ca od pet ili šest go­di­na oba­ve­žu bra­kom iz­me­đu dvi­je po­ro­di­ce. Ako je u pi­ta­nju po­sao, on­da se od­vo­ze ka­mi­o­ni­ma do rad­nih mje­sta u Al­ba­ni­ji, a ta­ko ih i vra­ća­ju. E, da li su ova ne­sta­la dje­ca pro­da­ta ili su ote­ta, to je već sa­da pi­ta­nje za nji­ho­ve ro­di­te­lje i is­tra­žne or­ga­ne. Ako su ote­ta, te­ško da će se iko iz po­ro­di­ce usu­di­ti da pri­ja­vi ne­sta­nak po­li­ci­ji, ne­go će se vje­ro­vat­no sa­ma po­ro­di­ca an­ga­žo­va­ti da ih tra­ži – ubi­je­đen je naš sa­go­vor­nik.
Mje­sto Ku­keš, gdje se na­vod­no oba­vlja ugo­va­ra­nje „po­slo­va”, sat vre­me­na vo­žnje uda­lje­no je ka­ko od Pri­zre­na, ta­ko i od Ti­ra­ne, dok je op­šti­na Dra­gaš bu­kval­no špic Ko­so­va i Me­to­hi­je, „sti­je­šnjen” iz­me­đu Al­ba­ni­je i Ma­ke­do­ni­je.
Mo­mir Sto­ja­no­vić, biv­ši di­rek­tor Voj­no-oba­vje­štaj­ne slu­žbe, ni­je iz­ne­na­đen ova­kvom vi­je­šću, jer ne po­sto­ji gra­ni­ca iz­me­đu Ko­so­va i Al­ba­ni­je. On pod­sje­ća na ulo­gu Sa­li­ja Be­ri­še u vri­je­me NA­TO agre­si­je na SRJ 1999. i ra­ni­je 1998. go­di­ne kao ak­tu­el­nog pre­mi­je­ra Al­ba­ni­je, či­ja je Vla­da zdu­šno po­dr­ža­va­la i ob­u­ča­va­la te­ro­ri­ste OVK na sje­ve­ru Al­ba­ni­je.
– On vr­lo do­bro zna šta je sve ra­đe­no u tim lo­go­ri­ma u ko­ji­ma su bi­li kid­na­po­va­ni gra­đa­ni, Sr­bi i lo­jal­ni ne­al­ban­ci, kao i na­ši voj­ni­ci i po­li­caj­ci, ko­ji su za­ro­blje­ni od stra­ne OVK. Iz­vje­šta­ji do ko­jih je voj­ska do­la­zi­la po­ka­za­li su da su svi za­ro­blje­ni­ci pre­ba­če­ni na sje­ver Al­ba­ni­je i od ta­da im se gu­bi sva­ki trag – ka­že Sto­ja­no­vić.
Vi­jest ko­ju je lan­si­rao Be­ri­ša u Ti­ra­ni je fak­tič­ki blo­ki­ra­na, a ni­ko od al­ban­skih ko­le­ga ni­je bio u sta­nju da nam ka­že da li se ra­di o isti­ni ili je u pi­ta­nju po­li­tič­ki akt biv­šeg zva­nič­ni­ka. Al­ban­ski no­vi­na­ri sa Ko­so­va, sa dru­ge stra­ne, ka­žu da se o tim na­vo­di­ma pri­ča­lo još pri­je Be­ri­ši­nog sta­tu­sa na Fej­sbu­ku, ali ni­je­su o to­me pi­sa­li jer „ni­je­su ima­li po­tvr­du nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na”.


Be­ri­ša otva­ra Pan­do­ri­nu ku­ti­ju

Sto­ja­no­vić pod­sje­ća da je 2000. go­di­ne ta­da­šnji pred­sjed­nik SRJ Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca pot­pi­sao ured­bu o raz­mje­ni za­ro­blje­nih Al­ba­na­ca i Sr­ba po­sred­stvom me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce. Naš sa­go­vor­nik ka­že da se ra­di­lo o oko 2.000 Al­ban­ca ko­je smo po tom spo­ra­zu­mu pu­sti­li, ali ni­je­dan Sr­bin sa dru­ge stra­ne ni­je pu­šten i nji­ma se od ta­da gu­bi sva­ki trag.
– Po­sto­je ne­po­bit­ne či­nje­ni­ce da su svi ti lju­di ubi­je­ni i da su im iz­va­đe­ni or­ga­ni ko­ji na tr­ži­štu Za­pad­ne Evro­pe ima­ju vi­so­ku ci­je­nu. Gle­da­ju­ći iz tog aspek­ta, Be­ri­ša sa­da go­vo­ri zna­ju­ći šta su ra­di­li na sje­ve­ru Al­ba­ni­je u vri­je­me ka­da je bio pre­mi­jer. On sa­da ni­je u do­brim od­no­si­ma sa Edi­jem Ra­mom, ali ni sa ne­ki­ma ko­ji su na vla­sti na Ko­so­vu, pa ot­kri­va da i da­lje po­sto­ji tr­go­vi­na or­ga­ni­ma i da se u tu svr­hu kid­na­pu­ju dje­ca si­ro­ma­ha ko­ja se eks­plo­a­ti­šu – ka­že Sto­ja­no­vić.