Slo­bo­da i ne­za­vi­snost ne­ma­ju ci­je­nu i obe­ća­vam da će­mo ih ču­va­ti bez ob­zi­ra na sve pri­ti­ske, po­ru­čio je ju­če pred­sjed­nik Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić na ko­me­mo­ra­ci­ji u Ja­jin­ci­ma.
-Ja­jin­ci su bi­li jed­na od naj­stra­šni­jih fa­bri­ka smr­ti u Evro­pi, ko­ja je ra­di­la po ,,stra­šnoj" ru­ti­ni - do­ru­čak, ru­čak, ve­če­ra, spa­va­nje, stri­je­lja­nje, re­kao je Vu­čić i pod­sje­tio da su tu do­vo­đe­ni Sr­bi, Je­vre­ji... svi ko­ji mi­sle dru­ga­či­je, te da je sva­kog da­na u ja­me ba­ca­no po 300 lju­di.
-Da­nas zna­mo šta je na­ci­zam, za­hva­lju­ju­ći i Ja­jin­ci­ma, Ja­dov­nu, Pre­bi­lov­ci­ma, a to je du­go­roč­no ,,in­ve­sti­ra­nje'' u mr­žnju. Mo­ra­mo da se sje­ća­mo i da se pod­sje­ća­mo na ko­li­či­nu smr­ti ko­ja je ov­dje pro­iz­ve­de­na. Sto­ji­mo ov­dje i sa­mo nas svi­jest mo­že odvo­ji­ti od za­stra­šu­ju­ćeg po­na­vlja­nja isto­ri­je i far­se i ne­ko­ga ko ho­će po­no­vo da in­ve­sti­ra u mr­žnju i smrt. Mi ho­će­mo da in­ve­sti­ra­mo u ži­vot i bu­duć­nost u do­go­vo­re, ra­zu­mi­je­va­nje, mir i rad ko­ji taj mir obez­bje­đu­je. Ma­lo je dr­ža­va i na­ro­da u svi­je­tu ko­ji su to­kom či­ta­ve isto­ri­je do­ži­vje­li stra­da­nja tih raz­mje­ra kao što su to do­ži­vje­li Sr­bi­ja i Sr­bi, re­kao je pred­sjed­nik Sr­bi­je.
On je is­ta­kao da go­to­vo da ne­ma mje­sta u Sr­bi­ji gdje se bar jed­nom ni­je do­go­dio ne­ki stra­šan po­grom i ve­li­ko stra­da­nje.
-Šta se to do­go­di­lo lju­di­ma ko­ji su po­sta­li zlo­čin­ci, šta ih je na­tje­ra­lo da usta­nu uju­tru, do­ruč­ku­ju, umi­ju se, a on­da odu i pu­ca­ju u ne­ke dru­ge lju­de, ve­za­ne, mu­če­ne - u sr­ce, po­ti­ljak?! Ka­ko se stvo­ri­la ta ru­ti­na be­smi­sla na ko­ju su žr­tve na­tje­ra­ne, a iz­vr­ši­o­ci se na­vi­kli? Ka­da bi­smo sva­ki dan obi­la­zi­li ovo mje­sto i osta­vi­li po je­dan cvi­jet za po jed­nu žr­tvu i da iz­go­vo­ri­mo po jed­no ime tre­ba­lo bi nam vi­še od 220 go­di­na za sve. A za­mi­sli­te ko­li­ko go­di­na bi nam bi­lo po­treb­no za sve žr­tve svih uža­sa na ovim pro­sto­ri­ma, i to sa­mo u po­sled­njih 100 go­di­na... Ne­ma­mo mi to­li­ko vre­me­na, ni­ko ga ne­ma. Za­to smo da­nas u Ja­jin­ci­ma, jer nas sa­mo svi­jest o to­me mo­že odvo­ji­ti od po­na­vlja­nja i na­tje­ra­ti da se pla­ši­mo do­volj­no i da u tom stra­hu poč­ne­mo da in­ve­sti­ra­mo u bu­duć­nost i ži­vot. Znam da ne­ma bo­ljeg mje­sta od ovog stra­šnog da još jed­nom po­kre­nem pi­ta­nje o na­šem di­ja­lo­gu o sve­mu što nas če­ka i da vas pi­tam - po­gle­daj­te Ja­jin­ce i smrt i re­ci­te se­bi i me­ni i svi­je­tu šta ho­će­te da ra­di­mo da­nas i sju­tra. U šta da in­ve­sti­ra­mo- re­kao je Vu­čić.
On je po­ru­čio da Sr­bi­ja da­nas ima pri­ja­te­lje u svi­je­tu, i me­đu dr­ža­va­ma sa ko­ji­ma je ra­to­va­la.
-Da­nas nam je Nje­mač­ka pri­ja­telj i to sma­tram uspje­hom, in­ve­sti­ci­jom u bu­duć­nost, a Sr­bi­ja ni­je i ne­će okre­nu­ti le­đa pri­ja­te­lji­ma sa is­to­ka, Ru­si­ji i Ki­ni, ni­ti će za­bo­ra­vi­ti pri­ja­telj­stva sa afrič­kim i azij­skim ze­mlja­ma. Ne­ma­mo pra­vo da za­bo­ra­vi­mo na sva na­ša stra­ti­šta, na ubi­je­nu dje­cu, ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti da su ne­ki htje­li sje­me da nam za­tru i da su pro­li­li to­li­ko kr­vi da ni­su mo­gli da iz­ra­ču­na­ju ko­li­ko... Ne­ma­mo pra­vo da za­bo­ra­vi­mo, ali mo­ra­mo da opro­sti­mo, da gle­da­mo u bu­duć­nost, zbog dje­ce, da ne pro­la­ze kroz ono kroz šta su pro­šli nji­ho­vi pre­ci- na­gla­sio je Vu­čić.
Dr­žav­noj ce­re­mo­ni­ji pri­su­stvo­va­li su pre­mi­jer­ka Ana Br­na­bić, pred­sjed­ni­ca Na­rod­ne skup­šti­ne Ma­ja Goj­ko­vić, mi­ni­stri, pred­stav­ni­ci Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, na­čel­nik Ge­ne­ral­šta­ba Voj­ske Sr­bi­je, pred­stav­ni­ci Gra­da Be­o­gra­da i Op­šti­ne Vo­ždo­vac.
Sku­pu su pri­su­stvo­va­li i di­plo­mat­ski i voj­no-di­plo­mat­ski pred­stav­ni­ci vi­še od 20 dr­ža­va, pred­stav­ni­ci Na­ci­o­nal­nog sa­vje­ta rom­ske na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne, Sa­ve­za je­vrej­skih op­šti­na, Udru­že­nja lo­go­ra­ša, SUB­NOR-a Sr­bi­je i ve­li­ki broj rat­nih ve­te­ra­na.
M.Nj.- (RTS)


Ubi­je­no pre­ko 60.000 lju­di

Ja­jin­ci su naj­ve­će mje­sto stra­da­nja u Dru­gom svjet­skom ra­tu u Sr­bi­ji, jer su na­ci­sti od 1941. do 1944. go­di­ne na tom mje­stu ubi­li vi­še od 60.000 lju­di, Sr­ba i Je­vre­ja, pri­pad­ni­ka Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kog po­kre­ta, an­ti­fa­ši­sta i svih onih ko­ji se ni­su mi­ri­li sa oku­pa­ci­jom ze­mlje i ko­ji su pru­ža­li ak­ti­van ot­por oku­pa­to­ru. Žr­tve su oku­pa­to­ri do­vo­di­li iz kon­cen­tra­ci­o­nih lo­go­ra na Ba­nji­ci i sa Saj­mi­šta. Ve­li­ki me­mo­ri­jal­ni park u Ja­jin­ci­ma u okvi­ru ko­ga se na­la­zi i spo­me­nik stra­da­li­ma, otvo­ren je 20. ok­to­bra 1964. go­di­ne, po­vo­dom 20. go­di­šnji­ce ula­ska par­ti­zan­skih sna­ga u Be­o­grad.


Da se ni­kad ne po­no­vi

Na­kon ce­re­mo­ni­je po­la­ga­nja vi­je­na­ca, oku­plje­ni­ma se obra­tio pre­ži­vje­li iz usta­škog lo­go­ra Slav­ko Mi­la­no­vić.
-Vri­je­me je da se zlo­či­ni u NDH na­zo­vu pra­vim ime­nom, ge­no­ci­dom i da Skup­šti­na Sr­bi­je na red sta­vi de­kla­ra­ci­ju o ge­no­ci­du nad Sr­bi­ma, Je­vre­ji­ma i Ro­mi­ma ka­ko bi žr­tve do­bi­le po­što­va­nje i sa­o­sje­ća­nje ko­je je do­sad iz­o­sta­lo, re­kao je Mi­la­no­vić.
On je re­kao da Sr­bi­ja ima isto­ri­ju "bo­ga­tu" ra­tom i da je ste­kla sta­tus stra­da­log na­ro­da. Na­veo je da je Be­o­grad to­kom ra­ta imao naj­ve­ći broj lo­go­ra, kao i da je u Ja­jin­ci­ma stri­je­lja­no naj­vi­še žr­ta­va.
-Zlo­čin­ci ni­su pra­vi­li raz­li­ku iz­me­đu mla­dih i sta­rih, bo­le­snih i tek ro­đe­nih. Da­nas o to­me go­vo­ri­mo da se ne po­no­vi, re­kao je Mi­la­no­vić, do­da­ju­ći da su usta­še bi­le po­zna­te po bru­tal­no­sti na­vo­de­ći pri­mjer je­di­nog dječ­jeg lo­go­ra u Si­sku.
-Za­to mi da­nas gla­sno go­vo­ri­mo, iako bi­smo sa­mo ću­ta­li ili vri­šta­li od bo­la. Mo­ra­mo uči­ni­ti sve da na­ci­zam osta­ne u pro­šlo­sti, za­to se mo­ra­mo sje­ća­ti sva­ke žr­tve, da se ne po­no­vi- re­kao je Mi­la­no­vić.