Na ini­ci­ja­ti­vu vi­še od sto struč­nja­ka iz raz­li­či­tih pro­fi­la i pri­pad­ni­ka Voj­ske Sr­bi­je mo­gle bi da bu­du is­pi­ta­ne po­sle­di­ce NA­TO bom­bar­do­va­nja Sr­bi­je 1999. go­di­ne po lju­de i ži­vot­nu sre­di­nu. Pred­lo­zi i pre­po­ru­ke Ini­ci­ja­tiv­nog od­bo­ra pro­sli­je­đe­ni su mi­ni­star­stvi­ma zdra­vlja i ži­vot­ne sre­di­ne, a sa­sta­nak sa re­sor­nim mi­ni­stri­ma pred­vi­đen je 5. ok­to­bra. Isto­vre­me­no, i prav­ni­ci na­ja­vlju­ju oku­plja­nje i po­kre­ta­nje tu­žbe pro­tiv 19 NA­TO ze­ma­lja ko­je su bom­bar­do­va­le Sr­bi­ju.
Vi­še­go­di­šnja na­ga­đa­nja o po­sle­di­ca­ma bom­bar­do­va­nja mo­gla bi da bu­du do­ka­za­na ili opo­vrg­nu­ta. Uko­li­ko bi po­sto­ja­lo ko­or­di­na­ci­o­no ti­je­lo mo­glo bi da utvr­di ve­zu iz­me­đu bom­bar­do­va­nja i tzv. eko­lo­škog ge­no­ci­da: po­rast kan­ce­ro­ge­nih obo­lje­nja, ste­ri­li­te­ta i auto­i­mu­nih bo­le­sti.
-Ako su u pi­ta­nju ma­lig­ne bo­le­sti, vr­ši­će­mo po­re­đe­nje da li te­ra­pi­ja ko­ja je bi­la stan­dard­na i s ko­jom smo ima­li od­re­đen ste­pen uspje­ha da­va­la iste re­zul­ta­te po­sle NA­TO bom­bar­do­va­nja... Dru­gi aspekt su auto­i­mu­ne bo­le­sti- ka­že prof. dr Da­ni­ca Gru­ji­čić, na­čel­ni­ca Odje­lje­nja za ne­u­ro­hi­rur­gi­ju Kli­nič­kog cen­tra Sr­bi­je.
Tre­ći aspekt je is­pi­ti­va­nje ste­ri­li­te­ta, po­seb­no mu­škog ste­ri­li­te­ta, ko­ji je 100 po­sto sko­čio po­sle NA­TO bom­bar­do­va­nja, is­ta­kla je Gru­ji­či­će­va.
Za­ga­đe­nost ži­vot­ne sre­di­ne mo­gla bi da bu­de is­pi­ta­na ma­te­ma­tič­kim pro­ra­ču­ni­ma, na pri­mjer ko­li­ko za­ga­đu­ju­ćih kom­po­nen­ti ide u va­zduh ka­da go­ri jed­na zgra­da, a ko­li­ko u uobi­ča­je­nim in­du­strij­skim pro­ce­si­ma. Is­pi­ti­va­nje ži­vot­ne sre­di­ne da­je re­zul­ta­te i po­sle du­žeg vre­men­skog pe­ri­o­da.
-Mo­že­te od­re­đe­nim ci­lja­nim is­tra­ži­va­nji­ma da utvr­di­te šta je po­sle­di­ca bom­bar­do­va­nja, ili bar do­brim di­je­lom, a šta je po­sle­di­ca ra­da ne­kih fa­bri­ka pri­je ili po­sle tog pe­ri­o­da. Mo­že se si­gur­no re­ći da su ne­ke po­sle­di­ce osta­le. Ta ko­li­či­na spu­šte­na u tom vre­men­skom pe­ri­o­du u ta tri mje­se­ca je ogrom­na, i pred­sta­vlja ne­ko­li­ko uobi­ča­je­nih go­di­šnjih emi­si­ja za ze­mlju kao što je Sr­bi­ja- re­kao je prof. dr Alek­san­dar M. Jo­vo­vić sa Ma­šin­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du.
Od­mah po­sle bom­bar­do­va­nja je utvr­đe­no je da se kon­ta­mi­na­ci­ja de­si­la u Vra­nju, Bu­ja­nov­cu i Pre­še­vu. Ini­ci­ja­tiv­ni od­bor tra­ži po­dr­šku dr­ža­ve za is­tra­ži­va­nje. Vra­ta mi­ni­star­sta­va zdra­vlja i ži­vot­ne sre­di­ne su otvo­re­na za ovu ini­ci­ja­ti­vu. For­mi­ra­nje ko­or­di­na­ci­o­nog ti­je­la tre­ba­lo bi da omo­gu­ći pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka na jed­nom mje­stu i or­ga­ni­zu­je ana­li­ze kon­cen­tra­ci­je tok­sič­nih ma­te­ri­ja u va­zdu­hu, vo­di, ze­mlji­štu i hra­ni. Po­sle utvr­đi­va­nja ko­li­ko je za­ga­đu­ju­ćih kom­po­nen­ti za­vr­ši­lo u ži­vot­noj sre­di­ni epi­de­mi­o­lo­zi, lje­ka­ri i tok­si­ko­lo­zi utvr­đi­va­će ka­ko je to uti­ca­lo na zdra­vlje.
Po­tom bi mo­gla da usli­je­di ak­ci­ja eko­no­mi­sta i prav­ni­ka da bi utvr­di­li vri­jed­nost uni­šte­nih po­stro­je­nja. Ovo je šan­sa i da Sr­bi­ja bu­de iz­vor po­da­ta­ka u na­uč­nom svi­je­tu.
(RTS)


Mi­ni­star­stva sprem­na na sa­rad­nju

-U me­đu­vre­me­nu je jav­nost vi­še pu­ta uka­zi­va­la gde je kon­ta­mi­ni­ra­no ze­mlji­šte za­pra­vo gdje se do­go­dio zlo­čin i mi pot­pu­no po­dr­ža­va­mo jav­nost da se zna sva­ki po­da­tak ne sa­mo za ra­di­ja­ci­ju i kon­ta­mi­na­ci­ju ne­go i za bi­lo ko­je dru­go za­ga­đe­nje. Je­dva če­ka­mo da se ko­mi­si­ja na ovaj ili onaj na­čin form­ra, uče­stvo­va­će­mo u to­me, ra­zu­mi­je se- ka­že Go­ran Tri­van, mi­ni­star za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne.