Sr­bi­ji mo­gu da se otvo­re po­gla­vlja 23 i 24, ali sa ovim slu­žba­ma bez­bjednosti u Sr­bi­ji ni­ka­da ne­će bi­ti us­po­sta­vlje­na vla­da­vi­na pra­va, iz­ja­vio je ju­če ne­ka­da­šnji šef di­plo­ma­ti­je SCG Vuk Dra­ško­vić.
Dra­ško­vić je, u in­ter­vjuu Tan­ju­gu po­vo­dom na­ja­ve otva­ra­nja pre­go­va­rač­kog po­gla­vlja 23 i 24 za član­stvo Sr­bi­je u Evrop­skoj uni­ji, re­kao da se na­ša dr­ža­va for­mal­no na­la­zi na pu­tu evrop­skih in­te­gra­ci­ja, ali da to či­ni „kao u ese­ju Čer­ni­šev­skog – ko­rak na­pri­jed, dva ko­ra­ka na­zad”.
Ka­ko je ob­ja­snio taj „ko­rak ra­ka” bi­će sve dok se no­ve evrop­ska po­li­ti­ka Sr­bi­je u pot­pu­no­sti, bez­re­zer­vno i bez­u­slov­no ne ogra­di i dis­tan­ci­ra od po­li­ti­ke uža­sa, smr­ti i zlo­či­na vo­đe­ne u po­sled­njoj de­ce­ni­ji 20. vi­je­ka i da je ne prav­da re­la­ti­vi­zo­va­njem i is­ti­ca­njem zlo­či­na ko­je su dru­gi po­či­ni­li pre­ma Sr­bi­ma.
– Sr­bi­ja mo­že da se iz­vu­če iz ja­me po­ra­za i sra­mo­te zbog svih zlo­či­na ko­ji su po­či­nje­ni u nje­no ime, sa­mo ako se ugle­da na Nje­mač­ku. Njem­ci ni­ka­da ne pro­pu­šta­ju pri­li­ku da klek­nu i po­gnu gla­ve i u Aušvi­cu, Ma­ut­ha­u­ze­nu i Tre­blin­ci i ni­ka­da ih ne­će­te ču­ti da su to bi­li sa­mo zlo­či­ni Adol­fa Hi­tle­ra, ni­ti da to prav­da­ju zlo­či­ni­ma ko­je su sa­ve­zni­ci po­či­ni­li nad Njem­ci­ma u tom ra­tu. Oni to pri­zna­ju za na­ci­o­nal­ni gri­jeh i sra­mo­tu – re­kao je Dra­ško­vić.
Za­što se to ne do­ga­đa, Dra­ško­vić ključ­ni raz­log vi­di u to­me što je dr­ža­va u ra­lja­ma ne­re­for­mi­sa­nih, an­ti­za­pad­nih i an­ti­de­mo­krat­skih slu­žbi bez­bjed­no­sti.
Ka­da je ri­ječ o ne­dav­nom hr­vat­skom blo­ki­ra­nju po­gla­vlja i na­ja­va­ma slič­nih ak­tiv­no­sti u bu­duć­no­sti, Dra­ško­vić je oci­je­nio da di­ja­log dvi­je dr­ža­ve mo­že da se po­pra­vi, ne is­pra­znim de­kla­ra­ci­ja­ma, već od­no­som pre­ma pro­šlo­sti ko­ji bi po­či­vao na to­me da pr­vo po­ka­žeš na bal­van u svom oku.
– U svim zlo­či­ni­ma ru­ke su nam do ru­ka­va, i na­ma i Hr­va­ti­ma i Bo­šnja­ci­ma, s tim što je od­go­vor­nost Sr­ba i Sr­bi­je za Ju­go­sla­vi­ju bi­la naj­ve­ća. Mo­ra­lo se uči­ni­ti sve, pri­sta­ti na sve mo­gu­će kom­pro­mi­se i pri­vid­na po­ni­že­nja, da bi se sa­ču­va­la Ju­go­sla­vi­ja i iz­bje­gao rat, da bi se sa­ču­va­la dr­ža­va u či­je smo stva­ra­nje naj­vi­še ulo­ži­li i ko­ja je nas naj­vše ko­šta­la – sma­tra Dra­ško­vić.
Go­vo­re­ći o pre­pre­ka­ma i u po­gla­vlju 31 (spolj­na, bez­bjed­no­sna i od­bram­be­na po­li­ti­ka) u ko­jem će srp­ska spolj­na po­li­ti­ka mo­ra­ti da se uskla­di sa evrop­skom, a ti­me i da, uko­li­ko osta­ne ta­kav stav EU, uve­de sank­ci­je Ru­skoj Fe­de­ra­ci­ji, Dra­ško­vić je po­ru­čio da tre­ba na­stu­pi­ti ofan­ziv­no.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, tre­ba na­pu­sti­ti te­ren za­kli­nja­nja da ne­će­mo uve­sti sank­ci­je Ru­si­ji.
– Ima ko da nas ču­je i u Pa­ri­zu i u Ber­li­nu i u Mo­skvi i za­to tre­ba da po­kre­ne­mo ini­ci­ja­ti­vu i da­mo ar­gu­men­te da je do­šao tre­nu­tak ko­ji ne­mi­nov­no zah­ti­je­va uki­da­nje ru­skih sank­ci­ja Evro­pi, i evrop­skih Ru­si­ji. Mo­ra­mo da se bo­ri­mo za to – za­klju­čio je Dra­ško­vić.
(Tan­jug)


Neo­p­hod­na sa­rad­nja EU i Ru­si­je

Po­sli­je od­lu­ke gra­đa­na Ve­li­ke Bri­ta­ni­je na re­fe­ren­du­mu da ta dr­ža­va na­pu­sti Evrop­sku uni­ju, pred Bri­se­lom su dva iz­bo­ra – ili da se od Breg­zi­ta bra­ni de­kla­ra­ci­ja­ma o zbi­ja­nju re­do­va, ili da se bez okli­je­va­nja okre­ne stra­te­škim vi­zi­ja­ma De Go­la i Vi­li­ja Bran­ta us­po­sta­vlja­njem pro­sto­ra slo­bod­ne tr­go­vi­ne od Li­sa­bo­na do Vla­di­vo­sto­ka, iz­ja­vio je ne­ka­da­šnji šef di­plo­ma­ti­je SCG Vuk Dra­ško­vić.
Dra­ško­vić je re­kao da bi, uko­li­ko bi se kre­nu­lo pu­tem sa­rad­nje EU i Ru­si­je, za sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na na hi­lja­de evrop­skih kom­pa­ni­ja i na sto­ti­ne hi­lja­da evrop­skih rad­ni­ka oti­šlo u Si­bir, ener­get­skom sr­cu Evro­pe i svi­je­ta.
– Ru­si­ja bi sna­ži­la Evro­pu, a Evro­pa bi sna­ži­la Ru­si­ju, de­mo­kra­ti­zo­va­la je, evro­pe­i­zo­va­la i vra­ća­la onim stra­te­škim za­pad­nim ori­jen­ti­ri­ma Pe­tra Ve­li­kog – ob­ja­snio je Dra­ško­vić.