Autor: Mi­ro­slav La­zan­ski

Ne­moj­mo se za­va­ra­va­ti, ži­vot u Evro­pi još uvi­jek je di­van. Se­dam­de­set i jed­na go­di­na mi­ra i sa­rad­nje is­pla­ti­la se. Vi­na su iz­van­red­na, mo­da cvje­ta, u sva­koj je ga­ra­ži auto­mo­bil, pro­dav­ni­ce su bo­ga­to snab­dje­ve­ne, drum­ski i že­lje­znič­ki sa­o­bra­ćaj je sja­jan, do­bre hra­ne ima u iz­o­bi­lju. Stva­ri ni­ka­da ni­su bi­le bo­lje. Na­rav­no, ako ima­te po­sao…Za­pra­vo, ne­za­po­sle­nost u EU sko­ro je dva pu­ta ve­ća ne­go u SAD, rad­na mje­sta da­nas su naj­ve­ća bri­ga Sta­rog kon­ti­nen­ta. Ali ne i je­di­na, ne­ke lju­de bri­ne to što tam­no­pu­ti stran­ci pre­pla­vlju­ju nji­ho­ve ze­mlje oti­ma­ju­ći im ne sa­mo rad­na mje­sta već i na­sr­ću­ći na kul­tu­ru do­ma­ći­na ne­kim na­vi­ka­ma i re­li­gi­jom. Uli­ce, ko­je su u pro­šlo­sti uglav­nom bi­le bez kri­mi­na­la, vi­še ni­su ta­ko bez­bjed­ne, a to još vi­še po­spe­šu­je kse­no­fo­bi­ju i pot­hra­nju­je la­tent­nu za­tu­ca­nost.
Pre­ma jed­noj stu­di­ji iz Bri­se­la, da­nas je sva­ki še­sti Evro­plja­nin si­ro­ma­šan, od­no­sno u Evro­pi ima vi­še od 13 mi­li­o­na dje­ce ko­ja ži­ve is­pod gra­ni­ce si­ro­ma­štva. Isti­na, de­fi­ni­ci­ja si­ro­ma­štva ko­ju da­je EU ne­što je slo­že­ni­ja od stan­dar­da ko­je obič­no pri­mje­nju­ju agen­ci­ja UN i dru­ge, ali po toj de­fi­ni­ci­ji naj­ve­ći broj si­ro­ma­šnih u EU ži­vi u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, za­tim u Ir­skoj, Nje­mač­koj, Špa­ni­ji i Fran­cu­skoj… Po­da­ci po­tvr­đu­ju da si­ro­ma­štvo u EU ne iš­če­za­va auto­mat­ski s pro­gre­som i pri­vred­nim ra­stom. A si­ro­ma­štvo je uvi­jek pri­jet­nja de­mo­kra­ti­ji, jer de­mo­kra­ti­ja ne zna­či sa­mo ras­po­dje­lu po­li­tič­ke mo­ći, ona je, ili bi ba­rem tre­ba­lo da bu­de, i ras­po­dje­la eko­nom­ske mo­ći. U tom kon­tek­stu ap­sti­nen­ci­ja bi­ra­ča mo­že se tu­ma­či­ti sa­mo na dva na­či­na – kao ra­ti­fi­ka­ci­ja ili kao pro­ces…
I sa­da ta i ta­kva EU, po sve­mu su­de­ći, na­mje­ra­va da Ru­si­ji pro­du­ži sank­ci­je za još šest mje­se­ci. Ni­su svi u EU ti­me odu­še­vlje­ni, ali ka­da ta­ta s dru­ge stra­ne Atlan­ti­ka pod­vik­ne, on­da ne­ma vr­da­nja. A to što su ta­ta i Ru­si, i po­red zva­nič­no uve­de­nih sank­ci­ja, po­ve­ća­li me­đu­sob­nu eko­nom­sku raz­mje­nu za 40 od­sto, to je do­zvo­lje­no ta­ti, ali ne i dje­či­ci. Da­kle, ne­ki u Evro­pi, ne­ki u Bri­se­lu i mno­gi u Va­šing­to­nu mi­sle da Ru­si­ju da­nas mo­gu da slo­me eko­nom­ski, po­put ne­ka­da­šnjeg So­vjet­skog Sa­ve­za, ti­me što će je dr­ža­ti pod eko­nom­skim i dru­gim sank­ci­ja­ma. Pa je zbog to­ga BDP Ru­si­je opao.
Da li je­dan Krim ge­o­stra­te­ški vri­je­di, i krat­ko­roč­no i du­go­roč­no, vi­še od tri od­sto na­ci­o­nal­nog BDP-a? Pa na­rav­no da vri­je­di, Krim je ge­o­stra­te­ški čvor-pi­vot bez­bjed­no­sti da­na­šnje Ru­si­je i ne­ma tog pa­da BDP-a ko­ji Ru­si­ja ni­je sprem­na da pla­ti za to po­lu­o­str­vo.
Sank­ci­je EU pro­tiv Ru­si­je ne­sum­nji­vo na­no­se šte­tu ru­skoj eko­no­mi­ji, kao i dik­ti­ran pad ci­je­na naf­te na svjet­skom tr­ži­štu. No, udio za­vi­sno­sti ru­skog BDP-a od naf­te sma­njio se sa 45,5 od­sto u 2000. go­di­ni na 18,7 od­sto u 2014. go­di­ni. Ina­če, u di­je­lu iz­vo­ra pu­nje­nja ru­skog bu­dže­ta sli­ka je ap­so­lut­no su­prot­na „op­šte­vla­da­ju­ćem mi­šlje­nju”. Bu­džet­ski pri­ho­di Ru­si­je naj­vi­še za­vi­se od po­re­za na do­ho­dak, oko 28,8 od­sto. Ren­ta, od­no­sno po­re­zi od eks­por­ta si­ro­vi­na, bi­lo ko­jih, a ne sa­mo naf­te, do­no­se 27,4 od­sto nov­ca, oko 8,6 od­sto da­je po­rez na do­bit, oko 14,7 od­sto do­la­zi od PDV-a, 3,7 od­sto su po­re­zi na pri­vat­nu imo­vi­nu, 2,9 od­sto po­re­zi od dr­žav­ne imo­vi­ne, a 13,9 pro­ce­na­ta osta­li iz­vo­ri. Ru­si­ja je di­ver­si­fi­ko­va­la iz­vo­re pu­nje­nja svog bu­dže­ta pri če­mu je ukup­na po­re­ska sto­pa u Ru­si­ji 29,5 od­sto, od­no­sno svih po­re­za uop­šte. Za sve. Za pri­vat­na li­ca, za bi­znis, za kor­po­ra­ci­je.
U Fin­skoj, Šved­skoj, Fran­cu­skoj ukup­na sto­pa po­re­za je 45 od­sto. U Nor­ve­škoj i u Ita­li­ji oko 40 od­sto. U Ne­mač­koj i u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji je 35 od­sto. Sa­mo je u SAD ma­nja ne­go u Ru­si­ji, oko 25 od­sto. Po­rez na do­bit je u Ru­si­ji je­dan od naj­ni­žih u svi­je­tu, 13 od­sto, a to je ne­što što ja­sno od­re­đu­je ni­vo eko­nom­ske slo­bo­de gra­đa­na. Uz sve to, on je isti za sve.
Is­pa­da da je Karl Marks bio u pra­vu ka­da je go­vo­rio o lo­šim stra­na­ma ka­pi­ta­li­zma, is­pa­da da je Ru­si­ja od­ba­ci­la ko­mu­ni­zam, ali ni­je sa­svim od­ba­ci­la i Mark­sa.
Tre­ći svjet­ski rat Za­pa­da pro­tiv Ru­si­je već tra­je. I ni­je po­čeo po­sle Maj­da­na 2014. u Ukra­ji­ni, već u Gru­zi­ji 8. av­gu­sta 2008. Po­slije krat­ko­traj­nog oru­ža­nog su­ko­ba oko Ju­žne Ose­ti­je i Ab­ha­zi­je, usli­je­di­le su i pr­ve dis­kret­ne eko­nom­ske sank­ci­je Za­pa­da Ru­si­ji za­to što ni­je pri­sta­la na iz­bi­ja­nje sna­ga NA­TO-a na nje­ne ju­žne gra­ni­ce. I za­to je Ru­si­ja i da­nas pod sank­ci­ja­ma. Me­đu­tim, za či­ta­vu kri­tič­nu gru­pu ro­be, Ru­si­ja da­nas ima ni­vo sa­mo­stal­nog snab­di­je­va­nja od 80 do 85 od­sto. Na­rav­no da kurs do­la­ra još osta­je kao zna­ča­jan po­ka­za­telj, ali odav­no ne i kao kri­tič­ni. Na­pa­di, od­no­sno sa­da­šnji eko­nom­ski rat pro­tiv Ru­si­je, ima­ju za cilj iza­zi­va­nje pa­ni­ke kod sta­nov­ni­štva i po­bu­nu pro­tiv pred­sjed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na. Ru­ska „pe­ta” i „še­sta” ko­lo­na su sprem­ne. „Pe­ta” ko­lo­na otvo­re­no ra­di pro­tiv Pu­ti­na, dok je „še­sta” ko­lo­na dis­kret­no smje­šte­na u po­sto­je­ći apa­rat vla­sti u Mo­skvi i če­ka „dvor­ski pre­vrat” ka­ko bi Ru­si­ju opet pre­tvo­ri­li u jef­ti­nu i bes­prav­nu svjet­sku ben­zin­sku pum­pu.
Maj­dan je is­ku­stvo ko­je tre­ba da pro­u­ča­va­mo.
Svi…
wwwi­skra.co