Isti­na je da sam imao sa­mo prin­ci­pi­jel­ni su­kob sa di­je­lom cr­no­gor­skog ru­ko­vod­stva, jer su iz is­tra­žnog za­tvo­ra pu­šte­ni oni gra­đa­ni Cr­ne Go­re ko­ji su na osno­vu na­še za­jed­nič­ke i isto­vre­me­no me­đu­na­rod­ne is­tra­ge tr­go­vi­ne nar­ko­ti­ci­ma, mo­ra­li bi­ti ade­kvat­no isle­đi­va­ni, re­kao je pred­sjed­nik SDS-a Bo­ris Ta­dić u in­ter­vjuu za „Dan”, ko­men­ta­ri­šu­ći op­tu­žbe ko­je su upu­ći­va­ne na nje­gov ra­čun.
Biv­ši srp­ski pred­sjed­nik na­gla­ša­va da su ga op­tu­ži­va­li da je htio da smi­je­ni vlast u Cr­noj Go­ri.
– Op­tu­ži­va­li su me, be­smi­sle­no, da sam po­ku­ša­vao da smi­je­nim vlast u Cr­noj Go­ri, na­vod­no ma­ni­pu­li­šu­ći pro­srp­skom opo­zi­ci­jom, ko­ja me je uvi­jek i na­pa­da­la jer sam kao pred­sjed­nik Sr­bi­je iz­nio stav da je član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO u skla­du sa srp­skim na­ci­o­nal­nim i bez­bjed­no­snim in­te­re­si­ma – tvr­di Ta­dić uz ocje­nu da je „tra­gi­ko­mič­no ko­li­ko su se zva­nič­ni­ci Cr­ne Go­re upi­nja­li da ob­ja­sne ka­ko su ko­nač­no sjaj­ni od­no­si sa Sr­bi­jom, od ka­da su do­sko­ra­šnji spr­ski na­ci­o­na­li­sti i pri­pad­ni­ci pro­čet­nič­kih po­li­tič­kih for­ma­ci­ja do­šli na vlast, mi­je­nja­ju­ći za 180 ste­pe­ni svo­ju pro­kla­mo­va­nu po­li­ti­ku”.
Li­der SDS-a tvr­di da su ga op­tu­ži­va­li i za „mi­je­ša­nje u unu­tra­šnju po­li­ti­ku Cr­ne Go­re, ko­je se u prak­si ni­ka­da ni­je do­go­di­lo, ma­ni­pu­li­šu­ći gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re, igra­ju­ći na kar­tu po­li­tič­kih pred­ra­su­da onih ko­ji ima­ju sna­žan cr­no­gor­ski iden­ti­tet i upo­zo­ra­va­ju­ći ih na ta­ko­zva­nu ve­li­ko­srp­sku po­li­ti­ku ko­ja vječ­no de­sta­bi­li­zu­je Cr­nu Go­ru”.
– Tu sve­op­štu ob­ma­nu spro­vo­di­li su upra­vo oni ko­ji su u prak­si bi­li pro­ta­go­ni­sti baš ve­li­ko­srp­ske po­li­ti­ke i sa­ve­zni­ci Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća. Isti­na je upra­vo su­prot­na, jer sam od­mah na­kon re­fe­ren­du­ma o ne­za­vi­sno­sti u Cr­noj Go­ri, dao jav­nu po­dr­šku is­ka­za­noj vo­lji gra­đa­na. Sma­tram i da­nas da je to naj­ko­ri­sni­je i za cr­no­gor­ski i za srp­ski na­rod i za na­še pri­ja­telj­ske od­no­se – na­gla­sio je Ta­dić.
●Šta je po Va­ma u ze­mlji i svi­je­tu obi­lje­ži­lo 2015. i ko­ja su oče­ki­va­nja u 2016. go­di­ni?
– Ova go­di­na je u Sr­bi­ji sva­ka­ko obi­lje­že­na uvo­đe­njem po­li­tič­ke prak­se uz­bu­nji­va­nja jav­no­sti dram­skim po­li­tič­kim pro­gra­mi­ma emi­to­va­nim na TV Pink, ko­ji­ma smo iz vi­ken­da u vi­kend ula­zi­li u no­ve afe­re, dr­žav­ne uda­re, or­ga­ni­zo­va­nje i me­dij­sko pri­ka­zi­va­nje hap­še­nja. Vlast uz or­ke­stri­ra­nu sa­rad­nju pro­re­žim­skih me­di­ja oči­gled­no ni­je ima­la kao do­mi­nant­ni cilj rje­ša­va­nje pro­ble­ma, spro­vo­đe­nje re­for­mi ili po­bolj­ša­va­nje ži­vot­nog stan­dar­da gra­đa­na, već pre­u­smje­ra­va­nje pa­žnje oja­đe­nih i osi­ro­ma­še­nih lju­di na kon­stru­i­sa­ne po­li­tič­ke za­ple­te, ko­ji­ma je je­di­na svr­ha pre­ba­ci­va­nje op­tu­žbi za sve ne­da­će gra­đa­na na po­li­tič­ke pro­tiv­ni­ke ove vla­sti. Na glo­bal­nom ni­vou go­di­nu je sva­ka­ko obi­lje­ži­la iz­bje­glič­ka kri­za, ko­ja je pre­ra­sla u glo­bal­nu mi­grant­sku kri­zu. Pri­liv iz­bje­gli­ca u Evro­pu u ko­nač­nom is­ho­du mo­že da pro­mi­je­ni de­mo­graf­sku sli­ku po­je­di­nih evrop­skih dr­ža­va. To je sva­ka­ko ve­li­ki po­li­tič­ki iza­zov za EU, na ko­ji ona u ovom tre­nut­ku ne­ma ade­kva­tan od­go­vor.
●Da li sma­tra­te da će, po­red po­kra­jin­skih i lo­kal­nih, bi­ti odr­ža­ni i van­red­ni par­la­men­tar­ni iz­bo­ri?
– Na kra­ju ove go­di­ne do­šlo je do ma­sov­nog hap­še­nja op­tu­že­nih za ko­rup­ci­ju, ko­je je oči­gled­no na­mi­je­nje­no me­dij­skom spek­ta­klu, a ne stvar­noj bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je, što na­vo­di na za­klju­čak da će vje­ro­vat­no bi­ti i par­la­men­tar­nih iz­bo­ra. Pod­sje­ćam da je ta­kva kva­zi­bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je bi­la po­kre­nu­ta i pred po­sled­nje iz­bo­re, što je zna­čaj­no uti­ca­lo na iz­bor­ni re­zul­tat vla­da­ju­će stran­ke. Vje­ro­vat­no mi­sle da je gra­đa­ni­ma pro­ma­kla isti­na da je i ta­da to bio sa­mo me­dij­ski spek­takl i kam­panj­ska sce­no­gra­fi­ja, bu­du­ći da ni­je usli­je­di­la ni­jed­na pra­vo­sna­žna pre­su­da.
●Mno­ge je iz­ne­na­di­la Va­ša ko­a­li­ci­ja sa Če­do­mi­rom Jo­va­no­vi­ćem i LDP, po­go­to­vu što se nji­ho­va po­li­ti­ka mi­mo­i­la­zi sa va­šom, pr­ven­stve­no po pi­ta­nju Ko­so­va i Me­to­hi­je za či­je pri­zna­va­nje ne­za­vi­sno­sti se oni za­la­žu?
– Mi i da­lje ima­mo raz­li­či­te po­gle­de na po­je­di­na pi­ta­nja. Me­đu­tim, naš sa­vez sa LDP je for­mi­ran zbog neo­p­hod­no­sti udru­ži­va­nja oko na­ših slič­no­sti. Ta neo­p­hod­nost se od­no­si pri­je sve­ga na oži­vlja­va­nje opo­zi­ci­je i for­mi­ra­nje sna­žne op­ci­je vri­jed­no­sno i po­li­tič­kih srod­nih stra­na­ka opo­zi­ci­je, ko­je mo­gu bi­ti al­ter­na­ti­va lo­šoj vla­sti i sma­nji­ti ogrom­nu asi­me­tri­ju iz­me­đu vla­sti i opo­zi­ci­je. Osim to­ga, sa LDP di­je­li­mo stav o neo­p­hod­no­sti ubr­za­va­nja pro­ce­sa evro­in­te­gra­ci­ja i spro­vo­đe­nja re­form­skog pro­ce­sa ko­ji je u Sr­bi­ji evi­dent­no uspo­ren.
●Ka­ko vi­di­te da­na­šnje od­no­se Sr­bi­je i Cr­ne Go­re?
– Od­no­si sva­ka­ko ni­su bo­lji, već upra­vo su­prot­no. Vje­ru­jem da su se i pred­stav­ni­ci cr­no­gor­ske vla­sti ne­pri­jat­no iz­ne­na­di­li pra­vom pri­ro­dom tih od­no­sa, is­ka­za­nom u po­sled­njim iz­ja­va­ma pred­sjed­ni­ka Ni­ko­li­ća, u ko­ji­ma on po­ni­ža­va Cr­nu Go­ru na­zi­va­ju­ći je dr­ža­vom ko­ja po­ni­šta­va svo­ju sa­mo­stal­nost i po­re­de­ći je sa igrač­kom u tu­đim ru­ka­ma ko­ja će uči­ni­ti sve sa­mo da bi pri­stu­pi­la NA­TO-u. Ni­ko­lić je ti­me ko­nač­no raz­ot­krio ne­is­kre­nost svo­jih ra­ni­jih iz­ja­va. Ka­da je bio u zva­nič­noj po­sje­ti Cr­noj Go­ri 2013. go­di­ne, re­kao je da Sr­bi­ja ne­ma pro­blem sa cr­no­gor­skim član­stvom u NA­TO. Ka­da po­gle­da­te nje­go­ve ak­tu­el­ne iz­ja­ve, ko­mič­no dje­lu­je i či­nje­ni­ca da je zbog „ogrom­nog do­pri­no­sa smi­ri­va­nju ten­zi­ja na Bal­ka­nu i po­ve­zi­va­nju na­ro­da na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je” pro­gla­šen po­ča­snim gra­đa­ni­nom Be­ra­na, a da je ce­re­mo­ni­ji pro­gla­še­nja le­gi­ti­mi­tet svo­jim pri­su­stvom dao i cr­no­gor­ski pred­sjed­nik Fi­lip Vu­ja­no­vić.
Evo sa­da, na kra­ju 2015. go­di­ne, ja­sno je da sam bio u pra­vu. To ta­ko­zva­no po­bolj­ša­nje je re­zul­ti­ra­lo ti­me da pred­sjed­nik Sr­bi­je jav­no po­ni­ža­va Cr­nu Go­ru, a Cr­na Go­ra po­dr­ža­va član­stvo Ko­so­va u UNE­SKO. Pri­tom, pra­vo­slav­ni ma­na­sti­ri na Ko­so­vu su dio iden­ti­te­ta i cr­no­gor­skog na­ro­da, či­ju sa­mo­bit­nost ja ap­so­lut­no pri­zna­jem i uvi­jek sam pri­zna­vao, za raz­li­ku od Ni­ko­li­ća i Vu­či­ća, ko­ji su je ne­gi­ra­li to­kom ve­ći­ne svog po­li­tič­kog dje­lo­va­nja.
●Sma­tra­te li neo­p­hod­nim iz­ja­šnja­va­nje cr­no­gor­skog na­ro­da na re­fe­ren­du­mu o član­stvu u NA­TO?
– Iz­ja­šnja­va­nje na­ro­da na re­fe­ren­du­mu je ko­ri­sno jer le­gi­ti­mi­tet ta­kve od­lu­ke ni­ko ni­ka­da ne bi mo­gao ospo­ri. M.Nje­guš

Za­jed­nič­ka pri­ja­telj­stva sa taj­ku­ni­ma iz de­ve­de­se­tih
On ocje­nju­je da da­nas „gro­tesk­no dje­lu­ju i ri­je­či pre­mi­je­ra Đu­ka­no­vi­ća ko­ji je is­ka­zi­vao za­do­volj­stvo na­kon pro­mje­ne vla­sti u Sr­bi­ji ri­je­či­ma da sa­da ko­nač­no mo­že sa ne­kim le­gi­tim­nim pred­stav­ni­kom Sr­bi­je da iz­gra­di pri­ja­telj­ske i rav­no­prav­ne od­no­se”.
– Od­mah sam jav­no oci­je­nio na­vod­no po­bolj­ša­nje srp­sko-cr­no­gor­skih od­no­sa kao pra­znu me­dij­sku pred­sta­vu i re­kao da su, even­tu­al­no, sa­mo bo­lji lič­ni od­no­si iz­me­đu pred­stav­ni­ka vla­sti zbog za­jed­nič­kih pri­ja­telj­sta­va sa od­re­đe­nim taj­ku­ni­ma iz de­ve­de­se­tih, ali da ne­ma ni­ka­kvog na­pret­ka u od­no­si­ma dvi­je dr­ža­ve i da ni­je­dan nji­hov su­sret ni­je re­zul­ti­rao rje­ša­va­njem kon­kret­nih pi­ta­nja – tvr­di Ta­dić.

U po­ro­di­ci ima i Cr­no­go­ra­ca i Sr­ba
Pre­ma Ta­di­će­vom uvje­re­nju, „Sr­bi i Cr­no­gor­ci su dva naj­bli­ža na­ro­da na Bal­ka­nu i ni­ko ne smi­je da do­vo­di u pi­ta­nje ni iden­ti­tet Sr­ba u Cr­noj Go­ri, ni Cr­no­go­ra­ca u Sr­bi­ji, ali ni na­šu za­jed­nič­ku isto­ri­ju”.
– I u mo­joj po­ro­di­ci u Cr­noj Go­ri ima onih ko­ji se do­ži­vlja­va­ju Cr­no­gor­ci­ma, kao i onih ko­ji se do­ži­vlja­va­ju Sr­bi­ma i ni­kad ni­sam to ospo­ra­vao ni jed­ni­ma ni dru­gi­ma – is­ti­če Ta­dić.