Upr­kos svim raz­li­ka­ma ko­je su evi­dent­ne u ne­kim po­li­tič­kim gle­di­šti­ma, po­seb­no kad su u pi­ta­nju Ko­so­vo i Me­to­hi­ja, sa­rad­nja sa Cr­nom Go­rom bo­lja je ne­go u man­da­tu bi­lo ko­je pret­hod­ne vla­de Sr­bi­je, oci­je­nio je u raz­go­vo­ru za „Dan” mi­ni­star prav­de Ni­ko­la Se­la­ko­vić. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, 2015. go­di­nu u Sr­bi­ji je obi­lje­ži­la do­bra fi­skal­na kon­so­li­da­ci­ja, kao i pri­vred­ni rast i pad ne­za­po­sle­no­sti.
– To je osnov, a kru­na sve­ga je otva­ra­nje po­gla­vlja u pred­pri­stup­nim pre­go­vo­ri­ma sa EU i ne­ko­li­ko vr­lo va­žnih po­li­tič­kih uspje­ha na me­đu­na­rod­noj sce­ni, od za­u­sta­vlja­nja re­zo­lu­ci­je o Sre­bre­ni­ci u SB UN do spre­ča­va­nja pri­je­ma Ko­so­va u Une­sko. Klat­no je ne­ka­ko u 2015. go­di­ni kre­nu­lo na na­šu stra­nu, na stra­nu Sr­bi­je, i to je do­bro. A što se ti­če 2016. če­ka nas mno­go vi­še po­sla, ali i be­ne­fi­ti i oče­ku­jem da na­po­kon do­đe do pro­mje­ne po­kra­jin­ske vla­sti i da Voj­vo­di­na za­i­sta se­bi vra­ti epi­tet mo­to­ra raz­vo­ja Sr­bi­je, ne sa­mo u eko­nom­skoj sfe­ri, već i u kul­tu­ri i u sva­koj dru­goj obla­sti – kon­sta­tu­je Se­la­ko­vić.
Ko­men­ta­ri­šu­ći de­ša­va­nja ve­za­na za Ha­ški tri­bu­nal, od­no­sno či­nje­ni­cu da su pred kraj od­la­ze­će go­di­ne ob­no­vi­li sta­re i po­kre­nu­li no­ve pro­ce­se, a na uda­ru su se na­šli biv­ši čel­ni­ci Dr­žav­ne bez­bjed­no­sti Sr­bi­je Jo­vi­ca Sta­ni­šić i Fren­ki Si­ma­to­vić, ali i tri funk­ci­o­ne­ra SRS-a, Se­la­ko­vić is­ti­če da je ovaj sud ta­kav me­ha­ni­zam u kom ne po­sto­ji ni­ka­kva prav­na iz­vje­snost i prav­na pred­vi­di­vost, osim ako se de­si da na osu­đe­nič­koj klu­pi sje­di ne­ko ko je Sr­bin.
– Za ta­kve lju­de ne do­la­ze u ob­zir oslo­ba­đa­ju­ća pre­su­da, i u tom slu­ča­ju se ona uki­da, u pot­pu­noj su­prot­no­sti sa do­ta­da­šnjom pak­som Tri­bu­na­la. Po istom osno­vu kao Sta­ni­šić i Si­ma­to­vić oslo­bo­đe­ni su An­te Go­to­vi­na sa gru­pom sa­rad­ni­ka, za­tim Ra­muš Ha­ra­di­naj, i šta da­lje re­ći?! U tre­nut­ku ka­da Ha­ški tri­bu­nal, po od­lu­ci Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti UN, ne mo­že da za­poč­ne ni­jed­no no­vo su­đe­nje, a ovo je­ste, na­la­že se či­ta­vo po­na­vlja­nje po­stup­ka. Ov­dje ne­ma prav­de, već su u pi­ta­nju dru­gi raz­lo­zi o ko­ji­ma bih mo­gao sa­mo da spe­ku­li­šem. Ka­da se li­ce­mjer­no po­sli­je ta­kve jed­ne ha­ške od­lu­ke ogla­si Sti­pe Me­sić i ka­že: „Ovo je od­lič­no što je ura­đe­no”, ne­ma u Sr­bi­ji to­ga ko ne­će po­sta­vi­ti pi­ta­nje – a što se ne po­na­vlja su­đe­nje Go­to­vi­ni, Ha­ra­di­na­ju, za­što Hag ne po­no­vi su­đe­nje Na­se­ru Ori­ću ne­go to oče­ku­je od Sa­ra­je­va?! U tre­nut­ku ka­da su svi mi­sli­li da se rad Ha­škog tri­bu­na­la pri­vo­di kra­ju, ne­ko­me je od­go­va­ra­lo da i da­lje pri­ma pla­te ko­je iz­no­se i po sto­ti­nu hi­lja­da eura – ka­že srp­ski mi­ni­star prav­de.
On is­ti­če da je ob­no­va pro­ce­sa Sta­ni­ši­ću i Si­ma­to­vi­ću još je­dan pri­ti­sak na Sr­bi­ju.
– Pri­ča­mo o vi­so­ko­po­zi­ci­o­ni­ra­nim funk­ci­o­ne­ri­ma SDB-a, lju­di­ma ko­ji su do­bro­volj­no oti­šli u Hag. To mno­go go­vo­ri, jer ne že­le da nji­ho­va dr­ža­va ima bi­lo ka­kve pro­ble­me. Ov­dje je su­šti­na u ne­čem dru­gom... Ri­ječ je o hi­lja­da­ma i hi­lja­da­ma do­ka­za ko­je opet tre­ba spro­vo­di­ti, a oni pro­tiv ko­jih se vo­de pro­ce­si su na­ru­še­nog zdra­vlja, u po­od­ma­klim go­di­na­ma. Ima­li su već zdrav­stve­nih pro­ble­ma u Ha­gu... Da li se zna za Sr­bi­na ko­ji je bio ta­mo, a da ni­je imao ozbilj­ne zdrav­stve­ne pro­ble­me? Pi­ta­nje je za­što je to ta­ko, ako se svi hva­le fan­ta­stič­nim uslo­vi­ma ko­ji se pri­tvo­re­ni­ci­ma pru­ža­ju. Od­go­vor­no tvr­dim da uslo­vi ni­je­su ta­kvi, a vi­dje­li smo i ko­li­ko se lju­di vra­ti­lo u mr­tvač­kim san­du­ci­ma ili su do­šli po­lu­ži­vi da bi ih ov­dje ope­ri­sa­li i vra­ti­li u ži­vot. Ne že­lim u ovom kon­tek­stu da go­vo­rim ko je na ko­jim du­žno­sti­ma bio, jer su to sve na­ši gra­đa­ni, a ova ze­mlja je du­žna da sva­kom svom dr­ža­vlja­ni­nu, ma gdje bio, pru­ži neo­p­hod­nu prav­nu i sva­ku dru­gu po­moć – is­ta­kao je mi­ni­star Ni­ko­la Se­la­ko­vić. M.Nje­guš

Za­ta­ška­va­ju skan­da­lo­zno su­đe­nje Še­še­lju

Ka­da je ri­ječ o funk­ci­o­ne­ri­ma SRS-a, me­đu ko­ji­ma je i Vje­ri­ca Ra­de­ta, Se­la­ko­vić uka­zu­je da je Tri­bu­nal tra­žio nji­ho­vo pri­vo­đe­nje i iz­ru­če­nje zbog na­vod­nog vri­je­đa­nja su­da, od­no­sno zbog ne­do­zvo­lje­nog uti­ca­ja na svje­do­ke.
– Je­dan od raz­lo­ga za ta­kav eg­zi­bi­ci­o­ni­zam je po­ku­šaj da se za­ta­ška skan­da­lo­zno su­đe­nje Vo­ji­sla­vu Še­še­lju. Ci­je­la ta pri­ča tra­je od 2003. go­di­ne i za sko­ro 13 go­di­na Ha­ški tri­bu­nal je se­bi do­zvo­lio da se u slu­ča­ju li­de­ra SRS-a spro­ve­de knji­ški pri­mjer u ko­jem sud se­be ap­so­lut­no dis­kre­di­tu­je. Za­mi­sli­te eg­zi­bi­ci­ju da oni sa­da ne­ke od nje­go­vih bli­skih sa­rad­ni­ka okri­vlju­ju za na­vod­na dje­la u ve­zi s po­stup­kom. Je li to onaj isti Ha­ški tri­bu­nal ko­ji je dva­put oslo­bo­dio Ha­ra­di­na­ja, ka­da su kao ze­če­vi ubi­ja­ni i ne­sta­ja­li svje­do­ci ko­ji je tre­ba­lo da svje­do­če o nje­go­vim kri­vič­nim dje­li­ma? Isti taj Ha­ra­di­naj po­tom na­pi­še knji­gu u ko­joj je opi­sao ka­ko je ubi­jao lju­de. Da li je to in­stru­ment svjet­ske prav­de – pi­ta mi­ni­star Se­la­ko­vić.