Vla­da je ju­če for­mi­ra­la rad­nu gru­pu sa mi­ni­strom prav­de Ni­ko­lom Se­la­ko­vi­ćem na če­lu ko­ja će pri­pre­mi­ti za­kon o is­pi­ti­va­nju po­ri­je­kla imo­vi­ne.
„Za sve ovo vri­je­me ni­sam vi­dio to­li­ku gu­žvu u kan­ce­la­ri­ja­ma u Vla­di zbog jed­nog za­ko­na”, re­kao je pre­kju­če pre­mi­jer Alek­san­dar Vu­čić, go­vo­re­ći o za­ko­nu o is­pi­ti­va­nju po­ri­je­kla imo­vi­ne či­ja je na­ja­va, iz­gle­da, po­di­gla ve­li­ku pra­ši­nu u od­re­đe­nim kru­go­vi­ma. Vla­da Sr­bi­je je ju­če for­mi­ra­la rad­nu gru­pu sa mi­ni­strom prav­de Ni­ko­lom Se­la­ko­vi­ćem na če­lu ko­ja će pri­pre­mi­ti za­kon ko­ji će, ka­ko je na­ja­vio pre­mi­jer, ići na jav­nu ras­pra­vu. Rad Se­la­ko­vi­će­vog ti­ma na ovom za­ko­nu nad­zi­ra­će lič­no pred­sjed­nik Vla­de.
Mo­žda slu­čaj­no pa­ra­fra­zi­ra­ju­ći na­slov „Po­li­ti­ki­nog” tek­sta od utor­ka „Vu­či­će­va ’li­je­va skre­ta­nja’ ili pred­iz­bo­r­na re­to­ri­ka”, pre­mi­jer je na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re is­ta­kao da „smi­sao i cilj tog za­ko­na ni­su li­je­va ili de­sna skre­ta­nja, ka­ko ne­ko pri­ča (to sa­mo go­vo­re lju­di ko­ji ni­šta ne ra­zu­mi­ju o to­me), cilj tog za­ko­na je da mi ima­mo bo­lju po­re­sku na­pla­tu”.
„Ne mo­že­te, lju­di, da ima­te 40 sta­no­va ili 50 ne­kret­ni­na, a da ima­te pri­ja­vlje­nu pla­tu od 120.000 di­na­ra. Ne­mo­gu­će je. Naš je cilj da ti lju­di pri­ja­ve svo­ju stvar­nu pla­tu ka­ko bi dr­ža­vi pla­ti­li po­rez”, ob­ja­snio je ju­če Vu­čić.
Želj­ka Iva­nji­ja, eks­per­ta za jav­nu upra­vu, ra­du­je na­ja­va do­no­še­nja ovog za­ko­na, ali uka­zu­je da u pred­sto­je­ćem is­pi­ti­va­nju po­ri­je­kla imo­vi­ne ni­po­što ne tre­ba za­o­bi­ći na­čel­ni­ke po­li­cij­skih upra­va, di­rek­to­re ka­ta­sta­ra, na­čel­ni­ke in­spek­cij­skih slu­žbi, pred­sjed­ni­ke op­šti­na... Sve one ko­ji su po po­li­tič­koj li­ni­ji do­šli na ne­ku po­zi­ci­ju, jer is­ku­stvo go­vo­ri da ve­ći­na njih, a to ni­je slu­čaj sa­mo u Sr­bi­ji, bo­ga­ti­je ži­vi ne­go što bi to nji­ho­ve „dr­žav­ne” pla­te mo­gle da omo­gu­će.
„Kad upo­re­dim svo­ju pla­tu, ko­ja ni­je ma­la, sa zva­nič­nom pla­tom na­čel­ni­ka, re­ci­mo, in­spek­cij­ske slu­žbe, ko­ja je go­to­vo upo­la ma­nja od mo­je, ne mo­gu da shva­tim oda­kle mu to što ima. Ja ne mo­gu da ku­pim ku­ću, stan. Mo­ja če­tvo­ro­čla­na po­ro­di­ca ži­vi u sta­nu od 46 kva­dra­ta i vo­zim auto star 16 go­di­na. A bio sam i na­rod­ni po­sla­nik! Mo­žda sam ja glup ili ne­spo­so­ban, ali haj­de da is­pi­ta­mo ka­ko on mo­že da ku­pi ’be-em-ve’. Mo­žda je on pa­me­tan, spo­so­ban čo­vjek, mo­žda je na­sli­je­dio, mo­žda šte­di, ja mo­žda ni­sam šte­dljiv... Ali za­što to ne bi­smo is­pi­ta­li, pa da bu­de­mo na­či­sto”, pred­la­že Iva­nji, ko­ji upra­vo tu vi­di ključ ko­rup­ci­je u Sr­bi­ji.M.Nj.