Ce­re­mo­ni­jom u Čač­ku, u pri­su­stvu dr­ža­vih pred­stav­ni­ka, ju­če je po­la­ga­njem vi­je­na­ca i kul­tur­no- umjet­nič­kim pro­gra­mom obi­lje­že­na 200. go­di­šnji­ca naj­zna­čaj­ni­je bit­ke u Dru­gom srp­skom ustan­ku - Bo­ja na Lju­bi­ću, a sa sku­pa je po­ru­če­no da je srp­ski na­rod spre­man da pru­ži sve, osim slo­bo­de. U ime vla­de i Voj­ske Sr­bi­je vi­je­nac su po­lo­ži­li mi­ni­star za rad, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja Alek­san­dar Vu­lin i na­čel­nik Ge­ne­ral­šta­ba VS Lju­bi­ša Di­ko­vić.
-Boj na Lju­bi­ću je naj­zna­čaj­ni­ja bit­ka u Dru­gom srp­skom ustan­ku. Na ovoj sve­toj ze­mlji bi­li su utvr­đe­ni srp­ski šan­če­vi i ov­dje su po­gi­nu­li mno­gi na­ši ju­na­ci za­jed­no sa svo­jim za­po­vjed­ni­kom Ta­na­skom Ra­ji­ćem. Ži­vot je­su iz­gu­bi­li, ali u na­šim sje­ća­nji­ma ni­su umr­li- po­ru­čio je ge­ne­ral Di­ko­vić.
On je is­ta­kao da je Ra­jić ži­vio, bo­rio se i umro za slo­bo­du svog na­ro­da.
Vu­lin je na­veo da su Sr­bi do­bar, vri­je­dan i po­no­san na­rod ko­ji že­li svo­ju ze­mlju da otvo­ri svi­je­tu i po­ka­že je sva­ko­me ko do­đe i za­to go­sta ci­je­ne vi­še od sve­ga.
-Što je gost iz ve­će da­lji­ne, to že­le da mu bu­du bli­že, što je ne­po­zna­ti­ji to že­le da mu se uči­ne po­zna­tim i uvi­jek mu da­ju naj­bo­lje par­če hlje­ba i mje­sto. Sr­bi su do­bar na­rod, jer ho­će da da­ju, uze­će od svog dje­te­ta da pru­že onom dru­gom, sa­mo mu ne tra­ži slo­bo­du- po­ru­čio je Vu­lin.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, bu­de li ne­ko za­tra­žio Sr­bi­ma slo­bo­du, tr­pe­lji­vi, vri­jed­ni i mar­lji­vi srp­ski se­ljak po­sta­je ne­po­bje­div rat­nik.
-Tra­ži od Sr­bi­na šta ho­ćeš i do­bi­ćeš i ono što ne tra­žiš, sa­mo mu ne­moj tra­ži­ti slo­bo­du, jer ćeš upo­zna­ti čo­vje­ka ko­jeg tre­ba da se pla­šiš- ka­zao je mi­ni­star.
Sr­bin, ka­ko je re­kao, ka­da ni­je slo­bo­dan, sa­nja i ma­šta o slo­bo­di i Sr­bi ni­ka­da ni­su bi­ra­li svo­je ra­to­ve, za­vo­je­va­če, već sa­mo da bu­du slo­bod­ni.
-Ka­ko pri­je dva vi­je­ka, ta­ko i da­nas. Zna­li su Sr­bi da se slo­bo­da ne do­bi­ja, ne da­je, već da se ču­va i bra­ni- po­ru­čio je Vu­lin, is­ti­ču­ći da za slo­bo­du vri­je­di umri­je­ti, kao što za nju vri­je­di i ži­vje­ti. On je ka­zao da srp­ski na­rod ni­kad ni­je iza­brao zlo i ra­to­ve, već sa­mo da ži­vi, tra­je i po­bi­je­di.
-Ne­ma zla ko­je Sr­bi­ju ni­je za­o­bi­šlo i ko­je ona ni­je po­bi­je­di­la- za­klju­čio je Vu­lin.
Bit­ka na Lju­bi­ću se od­i­gra­la 6. ju­na 1815. go­di­ne. Tom pri­li­kom, ču­va­ju­ći to­po­ve, po­gi­nuo je Ta­na­sko Ra­jić, za­po­vjed­nik srp­ske ar­ti­lje­ri­je. Tur­ci su op­ko­li­li nje­gov po­lo­žaj i uspje­li da ga sa­vla­da­ju. U bi­ci je, me­đu­tim, po­gi­nuo i tur­ski za­po­vjed­nik Im­šir pa­ša, a Sr­bi su iz­vo­je­va­li po­bje­du na Lju­bi­ću.
Obi­lje­ža­va­nje dve­sto­te go­di­šnji­ce Bo­ja na Lju­bi­ću or­ga­ni­zo­vao je Od­bor za lje­go­va­nje tra­di­ci­ja oslo­bo­di­lač­kih ra­to­va Vla­de Sr­bi­je.
Ce­re­mo­ni­ja je ot­po­če­la pa­ra­sto­som po­sve­će­nim pa­lim bor­ci­ma, na­kon če­ga su vi­jen­ce na spo­me­nik Ta­na­sku Ra­ji­ću po­lo­ži­li iza­sla­ni­ci pred­sjed­ni­ka re­pu­bli­ke Mi­lo­rad Si­mić i pred­sjed­ni­ce Na­rod­ne skup­šti­ne Ve­ro­ljub Ar­sić.(Tan­jug)

Uči­ti na dje­li­ma sla­vnih pre­da­ka

Mi­ni­star ra­da Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­len­ko Sa­va­no­vić če­sti­tao je ju­bi­lej, na­vo­de­ći da je u to vri­je­me slo­bo­da bi­la mi­sa­o­na ime­ni­ca.
Po­ru­čio je da tre­ba uči­ti na dje­li­ma slav­nih pre­da­ka.
-Že­li­mo da vla­da­ju mir i lju­bav, i na­dam se da će­mo i da­lje sa­ra­đi­va­ti i po­što­va­ti se- ka­zao je Sa­va­no­vić.