Vi­ši sud u Be­o­gra­du re­ha­bi­li­to­vao je ko­man­dan­ta Kra­ljev­ske voj­ske u otadž­bi­ni ge­ne­ra­la Dra­go­lju­ba Dra­žu Mi­ha­i­lo­vi­ća i vra­tio mu gra­đan­ska pra­va ko­ja su mu bi­la od­u­ze­ta u po­li­tič­ko-ide­o­lo­škom pro­ce­su ko­mu­ni­stič­kog re­ži­ma 1946. go­di­ne.
Su­di­ja Alek­san­dar Tre­šnjev re­kao je da je sud usvo­jio za­htjev za re­ha­bi­li­ta­ci­ju i po­ni­štio pre­su­du ko­jom je Mi­ha­i­lo­vić 15. ju­la 1946. go­di­ne bio osu­đen na smrt, a dva da­na ka­sni­je stri­je­ljan.
Na ovu od­lu­ku, shod­no Za­ko­nu o re­ha­bi­li­ta­ci­ji, ne po­sto­ji pra­vo žal­be, ta­ko da je ona ko­nač­na.
Su­di­ja Tre­šnjev re­kao je da je pre­su­da Vr­hov­nog su­da FNRJ u di­je­lu ko­ji se od­no­si na Mi­ha­i­lo­vi­ća pro­gla­še­na ni­štav­nom kao i da su ni­štav­ne sve nje­ne prav­ne po­sle­di­ce, pa i one ko­je se od­no­se na imo­vi­nu.
„Dra­go­ljub Mi­ha­i­lo­vić sma­tra se neo­su­đi­va­nim”, re­kao je su­di­ja Tre­šnjev, po­sli­je če­ga je do­bio bu­ran apla­uz i po­zdrav pu­bli­ke.
U pu­bli­ci su, iz­me­đu osta­lih, bi­li princ Alek­san­dar Ka­ra­đor­đe­vić, pred­sjed­nik Srp­ske ra­di­kal­ne stran­ke Vo­ji­slav Še­šelj, pri­pad­ni­ci rav­no­gor­skog po­kre­ta, Obra­za, Že­ne u cr­nom, i dru­gi za­in­te­re­so­va­ni, me­đu ko­ji­ma je bi­lo i onih u na­rod­nim no­šnja­ma, kao i sa čet­nič­kim obi­ljež­ji­ma.
Sud je utvr­dio da je spor­na pre­su­da do­ni­je­ta u ne­za­ko­ni­tom pro­ce­su iz po­li­tič­kih i ide­o­lo­ških raz­lo­ga.
Pr­vi za­htjev za re­ha­bi­li­ta­ci­ju pod­nio je Mi­ha­i­lo­vi­ćev unuk Vo­ji­slav Mi­ha­i­lo­vić 2006. go­di­ne, a ka­sni­je mu se pri­dru­ži­lo još ne­ko­li­ko udru­že­nja i stra­na­ka.
Pred­lo­gu za re­ha­bi­li­ta­ci­ju pri­dru­ži­li su se 2009. go­di­ne Srp­ska li­be­ral­na stran­ka, sa Ko­stom Ča­vo­škim na če­lu, Udru­že­nje pri­pad­ni­ka Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u otadž­bi­ni, Udru­že­nje po­li­tič­kih za­tvo­re­ni­ka i žr­ta­va ko­mu­ni­stič­kog re­ži­ma, pro­fe­sor me­đu­na­rod­nog pra­va Smi­lja Avra­mov i dru­gi.
Od­lu­kom su­da po­tvr­đe­ne su tvrd­nje pred­la­ga­ča re­ha­bi­li­ta­ci­je da Mi­ha­i­lo­vi­ću to­kom pro­ce­sa ni­je bi­lo omo­gu­će­no pra­vo na od­bra­nu, da ni­je vi­dio svog advo­ka­ta do po­čet­ka su­đe­nja, da ni­je imao ni pra­vo na ne­pri­stra­san sud, dok mu je op­tu­žni­ca uru­če­na se­dam da­na pred su­đe­nje.
Na pre­su­du ni­je imao pra­vo žal­be, već je dva da­na od iz­ri­ca­nja stri­je­ljan u taj­no­sti.
Po­seb­na ko­mi­si­ja utvr­đu­je tač­nu lo­ka­ci­ju na ko­joj je stri­je­ljan, jer se pret­po­sta­vlja da su nje­go­vi po­smrt­ni osta­ci pre­ba­če­ni na dru­gu lo­ka­ci­ju. Mi­ha­i­lo­vić ina­če ne­ma grob­no mje­sto.
U ne­do­stat­ku dru­gih do­ka­za o Mi­ha­i­lo­vi­će­voj smr­ti, rje­še­njem Pr­vog osnov­nog su­da u Be­o­gra­du 2013. go­di­ne kao da­tum smr­ti Mi­ha­i­lo­vi­ća utvr­đen je 17. jul 1946. go­di­ne, po­što je sud utvr­dio da je tog da­tu­ma stri­je­ljan.M.Nj.


I Hr­va­ti bi tre­ba­lo da sla­ve

Je­dan od opu­no­mo­će­ni­ka pred­la­ga­ča za re­ha­bi­li­ta­ci­ju Dra­go­lju­ba Mi­ha­i­lo­vi­ća Oli­ver An­tić iz­ja­vio je da je od­lu­ka o re­ha­bi­li­ta­ci­ji Mi­ha­i­lo­vi­ća ve­li­ki dan za pra­vo i prav­du i da bi ovaj dan tre­ba­lo da se sla­vi i u Hr­vat­skoj.
An­tić je re­kao da je to ve­li­ki dan ne sa­mo za srp­ski na­rod već i za ča­sne Hr­va­te, Mu­sli­ma­ne i Slo­ven­ce ko­ji su se bo­ri­li pod Mi­ha­i­lo­vi­će­vom ko­man­dom i pod­sje­tio da se u je­di­ni­ca­ma ko­ji­ma je ko­man­do­vao bo­ri­lo oko 10.000 Hr­va­ta, 8.000 Mu­sli­ma­na i 6.000 Slo­ve­na­ca.
„Ovaj dan bi tre­ba­lo da se sla­vi i u Hr­vat­skoj”, re­kao je An­tić ko­ji je sa­vjet­nik pred­sjed­ni­ka re­pu­bli­ke.


Še­šelj: Je­di­na mo­gu­ća od­lu­ka

Li­der SRS Vo­ji­slav Še­šelj sma­tra da je od­lu­ka o re­ha­bi­li­ta­ci­ji Dra­go­lju­ba Mi­ha­i­lo­vi­ća je­di­na ko­ju je sud mo­gao da do­ne­se, a ovaj dan, ka­že, za­slu­žu­je da zbog to­ga bu­de pro­gla­šen „da­nom sve­op­šteg srp­skog po­mi­re­nja”.
„Isto­ri­ju Dru­gog svjet­skog ra­ta tre­ba pre­pu­sti­ti isto­ri­ča­ri­ma, a da mi po­tom­ci čet­ni­ka, par­ti­za­na... gra­di­mo za­jed­no srp­sku bu­duć­nost”, re­kao je Še­šelj no­vi­na­ri­ma is­pred Pa­la­te prav­de na­vo­de­ći da je Mi­ha­i­lo­vić srp­ski ju­nak ko­ji se hra­bro bo­rio u Dru­gom svjet­skom ra­tu a za­tim bio ne­vi­na žr­tva ko­mu­ni­stič­kog re­ži­ma. On je do­dao da ta­kva od­lu­ka su­da ne tre­ba da ozna­či pre­sta­nak kri­ti­ke ko­mu­ni­stič­kog re­ži­ma po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta.


Osu­de

Od­lu­kom ni­je za­do­vo­ljan mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Ne­boj­ša Ste­fa­no­vić. Ste­fa­no­vić ko­ji je pod­vu­kao da je to nje­gov lič­ni stav i na­gla­sio da je kao po­to­mak par­ti­zan­skog bor­ca ko­ji je uče­stvo­vao u oslo­ba­đa­nju Be­o­gra­da i Sr­bi­je to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta, ne­za­do­vo­ljan re­ha­bi­li­ta­ci­jom Mi­ha­i­lo­vi­ća.
„Na­rav­no, ne mi­je­šam se u od­lu­ke ne­za­vi­snih pra­vo­sud­nih or­ga­na, oni su vje­ro­vat­no ima­li vi­še prav­nih ar­gu­me­na­ta i do­ka­za ne­go što ja imam”, re­kao je Ste­fa­no­vić i po­no­vio da je lič­no ne­za­do­vo­ljan tom od­lu­kom.
Pred­sjed­nik skup­štin­skog Od­bo­ra za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va Me­ho Ome­ro­vić sma­tra da je od­lu­ka su­da o re­ha­bi­li­ta­ci­ji, skan­da­lo­zna i sra­mot­na od­lu­ka ko­ja Sr­bi­ju sta­vlja na po­ra­že­nu stra­nu u Dru­gom svjet­skom ra­tu i ko­ja će za­teg­nu­ti od­no­se sa dr­ža­va­ma re­gi­o­na.
So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja Sr­bi­je oci­je­ni­la je da je od­lu­ka Vi­šeg su­da kla­sič­ni po­ku­šaj re­vi­zi­je isto­ri­je na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke bor­be u Sr­bi­ji, ko­ji bi umno­go­me mo­gao da ba­ci sjen­ku na do­pri­nos na­še ze­mlje u sla­ma­nju fa­ši­zma u Evro­pi.
Pred­sjed­nik LDP Če­do­mir Jo­va­no­vić oci­je­nio je da je od­lu­ka o re­ha­bi­li­ta­ci­ji „re­sta­u­ra­ci­ja zlo­či­nač­kog si­ste­ma vri­jed­no­sti”.
Dvi­je po­li­tič­ke par­ti­je san­džač­kih Bo­šnja­ka oštro su osu­di­le re­ha­bi­li­ta­ci­ju čet­nič­kog ko­man­dan­ta.
Stran­ka de­mo­krat­ske ak­ci­je San­dža­ka (SDA) na­vo­di da sud­ska od­lu­ka „pred­sta­vlja le­ga­li­za­ci­ju svih zlo­či­na po­či­nje­nih nad Bo­šnja­ci­ma” dok San­džač­ka de­mo­krat­ska par­ti­ja (SDP) „osu­đu­je kao sram­nu od­lu­ku Vi­šeg su­da u Be­o­gra­du”.


Zagreb ga poredi sa Hitlerom

Pred­sjed­ni­ca Hr­vat­ske Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić iz­u­zet­no je ne­pri­jat­no iz­ne­na­đe­na od­lu­kom be­o­grad­skog Vi­šeg su­da o re­ha­bi­li­ta­ci­ji Dra­že Mi­ha­i­lo­vi­ća.
Ona je na­gla­si­la i da kao pred­sjed­ni­ca Hr­vat­ske od­luč­no osu­đu­je sva­ki po­ku­šaj isto­rij­skog re­vi­zi­o­ni­zma. Pre­su­da be­o­grad­skog su­da, ka­ko je na­ve­la, ne mo­že iz­bri­sa­ti zlo­dje­la čet­nič­kog po­kre­ta po­či­nje­na u sa­rad­nji s na­ci­sti­ma i fa­ši­sti­ma to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta ko­ja su svim na­ro­di­ma na ovim pro­sto­ri­ma do­ni­je­la ve­li­ke pat­nje i stra­da­nja.
Ministar hrvatskog pravosuđa Orsat Miljenić kaže da je rehabilitacija teška greška, ista kakva bi bila da se rehabilituju Adolf Hitler ili Ante Pavelić.
Od­lu­ka su­da u Be­o­gra­du o re­ha­bi­li­ta­ci­ji čet­nič­kog vo­đe pra­vo­sud­ni je i po­li­tič­ki skan­dal, sa­op­štio je biv­ši hr­vat­ski pred­sjed­nik Stje­pan Me­sić.
„To ni­je ni­ka­kvo is­pra­vlja­nje ne­prav­di uči­nje­nih u vri­je­me ko­mu­ni­stič­ke vla­da­vi­ne, ne­go direktno po­ri­ca­nje ne­po­bit­no utvr­đe­nih istorijskih či­nje­ni­ca”, is­ti­če Me­sić.
Biv­ši hr­vat­ski pred­sjed­nik oče­ku­je da se o re­ha­bi­li­ta­ci­ji čet­nič­kog vo­đe iz­ja­sni i EU jer, ka­ko ka­že, te­ško je za­mi­sli­ti ze­mlje ko­je su sprem­ne da re­ha­bi­li­tu­ju no­tor­ne rat­ne zlo­čin­ce iz vre­me­na Dru­go­ga svjet­skog ra­ta kao uvjer­lji­ve kan­di­da­te za član­stvo u uje­di­nje­noj Evro­pi.


Pa­tri­jarh Iri­nej: Isti­na spo­ra ali do­sti­žna

Pa­tri­jarh srp­ski Iri­nej iz­ja­vio je da bi že­lio da epi­log re­ha­bi­li­ta­ci­je ko­man­dan­ta Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u otadž­bi­ni Dra­go­lju­ba Mi­ha­i­lo­vi­ća bu­de ujed­no i po­mi­re­nje srp­skog na­ro­da i da vi­še ne bu­de ide­o­lo­ških po­dje­la na par­ti­za­ne i čet­ni­ke.
„Ja bih želio da epi­log re­ha­bi­li­ta­ci­je Mi­ha­i­lo­vi­ća bu­de ujed­no i po­mi­re­nje srp­skog na­ro­da. I vje­ru­jem da će ta­ko bi­ti”, re­kao je po­gla­var SPC za „Ne­delj­nik”, pri­je od­lu­ke su­da o re­ha­bi­li­ta­ci­ji.
Go­vo­re­ći o zna­ča­ju re­ha­bi­li­ta­ci­je Mi­ha­i­lo­vi­ća, pa­tri­jarh je na­gla­sio: „Isti­na je spo­ra ali do­sti­žna”.


Dra­ško­vić: Pe­čat prav­de

Srp­ski po­kret ob­no­ve i pred­sjed­nik Vuk Dra­ško­vić po­zdra­vi­li su od­lu­ku o re­ha­bi­li­ta­ci­ji ko­man­dan­ta Mi­ha­i­lo­vi­ća iz­ra­ziv­ši po­što­va­nje su­di­ja­ma ko­je su, po­sli­je se­dam de­ce­ni­ja, „sta­vi­le pe­čat prav­de na isto­rij­sku isti­nu” o Mi­ha­i­lo­vi­ću.
„Pred Srp­skim po­kre­tom ob­no­ve, ko­ji je i sam žr­tva još ne­de­mon­ti­ra­nog ko­mu­ni­stič­kog na­sle­đa i slu­žbi bez­bjed­no­sti u Sr­bi­ji, je i oba­ve­za da se bo­ri pro­tiv no­vog ubi­stva ge­ne­ra­la Mi­ha­i­lo­vi­ća. A mr­tvog ga, na ža­lost, ubi­ja­ju i sra­mo­te mno­gi nje­go­vi to­bo­žnji sled­be­ni­ci”, sma­tra Dra­ško­vić.


Na­sled­ni­ci mo­gu da tra­že imo­vi­nu

Od­lu­ka o re­ha­bi­li­ta­ci­ji Dra­go­lju­ba Dra­že Mi­ha­i­lo­vi­ća zna­či da se on vi­še ne sma­tra osu­đe­nim i da mu se vra­ća­ju sva gra­đan­ska pra­va ko­ja su mu bi­la od­u­ze­ta po­ni­šte­nom pre­su­dom Vr­hov­nog su­da FNRJ, uka­zao je je­dan od pu­no­moć­ni­ka pred­la­ga­ča re­ha­bi­li­ta­ci­je advo­kat Zo­ran Ži­va­no­vić. On je u iz­ja­vi no­vi­na­ri­ma re­kao da se to od­no­si i na kon­fi­sko­va­nu imo­vi­nu, ta­ko da sa­da Mi­ha­i­lo­vi­će­vi na­sled­ni­ci mo­gu da tra­že po­vra­ćaj imo­vi­ne ko­ja mu je od­u­ze­ta.