Sr­bi­ja ne­će do­zvo­li­ti te­ro­ri­zam na svo­joj te­ri­to­ri­ji. Oče­ku­je­mo iza­zo­ve u na­red­nom pe­ri­o­du i, na­ža­lost, ne mo­že­mo da ka­že­mo da će te­ro­ri­zam za­o­bi­ći ovaj re­gi­on što se po­ka­za­lo u Ma­ke­do­ni­ji i Re­pu­bli­ci Srp­skoj, iz­ja­vio je ju­če mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Sr­bi­je Ne­boj­ša Ste­fa­no­vić po­vo­dom te­ro­ri­stič­kih na­pa­da u Ku­ma­no­vu.
On je is­ta­kao da srp­ska voj­ska i po­li­ci­ja mo­ra­ju bi­ti sprem­ne za iza­zo­ve.
– Sr­bi­ja već mje­se­ci­ma kon­ti­nu­i­ra­no ra­di na po­di­za­nju bor­be­ne go­to­vo­sti po­li­ci­je i voj­ske za iza­zo­ve te­ro­ri­zma. S ja­kim po­li­cij­skim sna­ga­ma bi­će­mo pri­sut­ni u sva­kom di­je­lu na­še ze­mlje gdje bi mo­glo do­ći do ugro­ža­vaa­nja bez­bjed­no­sti gra­đa­na – re­kao je Ste­fa­no­vić no­vi­na­ri­ma u Pa­la­ti Sr­bi­ja. Ka­ko je is­ta­kao, u ovom tre­nut­ku to su Kop­ne­na zo­na bez­bjed­no­sti i gra­ni­ca sa Ma­ke­do­ni­jom, ali je po­li­ci­ja sprem­na za dej­stvo u sva­kom di­je­lu dr­žav­ne te­ri­to­ri­je.
Ste­fa­no­vić ni­je že­lio da go­vo­ri o ope­ra­tiv­nim po­da­ci­ma ko­je su bez­bjed­no­sne slu­žbe Sr­bi­je raz­mje­nji­va­le sa Ma­ke­do­ni­jom, re­kav­ši da se sa tom dr­ža­vom raz­mje­nju­je mno­go in­for­ma­ci­ja ko­je se od­no­se na mi­gra­ci­je, bez­bjed­nost, te­ro­ri­zam i sve što je va­žno u bor­bi pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la.
– Ovo je bi­la slo­že­na si­tu­a­ci­ja u Ku­ma­no­vu, ni­je je bi­lo la­ko ri­je­ši­ti, ali ni­je na me­ni već na ma­ke­don­skim bez­bjed­no­snim or­ga­ni­ma da ana­li­zi­ra­ju šta su bi­li uzro­ci te­ro­ri­stič­ke ak­ci­je, ko­ja je zah­ti­je­va­la oštar od­go­vor dr­ža­ve – re­kao je Ste­fa­no­vić.
Pred­sjed­nik skup­štin­skog Od­bo­ra za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju Mi­lo­van Dre­cun za „Dan” je ka­zao da su te­ro­ri­stič­ki na­pa­di u Ku­ma­no­vu ge­o­po­li­tič­ko nad­mu­dri­va­nje iz­me­đu Ame­ri­ke i Ru­si­je za pre­vlast u Ma­ke­do­ni­ji. On sma­tra da Ru­si­ma vi­še od­go­va­ra da na vla­sti u Ma­ke­do­ni­ji bu­de Ni­ko­la Gru­ev­ski, a Ame­ri­ka lo­bi­ra za nje­go­vog po­li­tič­kog pro­tiv­ni­ka Zo­ra­na Za­e­va.
– Pi­ta­nje je, me­đu­tim, da li su ovi pro­te­sti u Ma­ke­do­ni­ji po­kre­nu­ti da bi se sru­šio pre­mi­jer Gru­ev­ski ili da bi se sa­mo upo­zo­rio da se od Ru­si­je okre­ne ka Za­pa­du. On je ve­o­ma bi­tan za odr­ža­va­nje neo­p­hod­nog ba­lan­sa u krh­koj Ma­ke­do­ni­ji s Al­ban­ci­ma ko­ji uče­stvu­ju na vla­sti. Go­to­vo na vr­hun­cu tih pro­te­sta usli­je­di­lo je ma­sov­no uklju­či­va­nje Al­ba­na­ca, ko­ji su do­tad bi­li mir­ni. Od­jed­nom su se uba­ci­le broj­ne voj­nič­ki ospo­so­blje­ne i na­o­ru­ža­ne al­ban­ske gru­pe u ko­ji­ma je bi­lo ne­ko­li­ko po­zna­tih te­ro­ri­stič­kih ko­man­da­na­ta iz re­do­va OVK, ko­ji su bi­li ak­tiv­ni na Ko­so­vu još 1998. i 1999. go­di­ne – ob­ja­šnja­va Dre­cun.
On sma­tra da su­kob vla­sti i opo­zi­ci­je u Ma­ke­do­ni­ji, sem za ge­o­po­li­tič­ka su­če­lja­va­nja ve­li­kih si­la, Al­ban­ci mo­žda ko­ri­ste za kraj­nje fa­ze re­a­li­za­ci­je svog na­ci­o­nal­nog pro­jek­ta „Ve­li­ka Al­ba­ni­ja”.
– Ogla­si­la se i tzv. Oslo­bo­di­lač­ka ma­sov­na ar­mi­ja, od­jed­nom je uve­den taj pa­ra­voj­ni al­ban­ski či­ni­lac ko­ji ima stra­te­ški cilj da stvo­ri „Ve­li­ku Al­ba­ni­ju”. U na­red­nom pe­ri­o­du će se zna­ti, da li oni ko­ji kre­i­ra­ju de­sta­bi­li­za­ci­ju Ma­ke­do­ni­je ima­ju cilj da ras­tu­re dr­ža­vu i po­di­je­le je na dva en­ti­te­ta, na al­ban­ski i ma­ke­don­ski, pa da se ka­sni­je taj al­ban­ski pri­bli­ža­va Ti­ra­ni, a ne Sko­plju, ili će se sve za­u­sta­vi­ti na pri­ti­sku na Gru­ev­skog – ka­že Dre­cun.
Upi­tan da li po­sto­ji opa­snost da se su­ko­bi pre­li­ju i u Sr­bi­ju, Dre­cun je od­go­vo­rio da uvi­jek po­sto­ji ri­zik po su­sje­de kad u ne­koj ze­mlji do­đe do ova­kvih in­ci­dent­nih si­tu­a­ci­ja.
– Uto­li­ko pri­je što me­đu Al­ban­ci­ma u Sr­bi­ji ima eks­tre­mi­sta. Sto­ga uvi­jek po­sto­ji mo­guć­nost da se iza­zo­vu slič­ni su­ko­bi i u na­šoj ze­mlji. Od­lič­no je što je na­ša dr­ža­va re­a­go­va­la ve­o­ma do­bro, iz­u­zet­no br­zo, pre­ven­tiv­no i sna­žno, po­ru­čiv­ši da ne­će do­zvo­li­ti, ni­ti to­le­ri­sa­ti bi­lo ka­kav po­ku­šaj da se su­ko­bi u Ma­ke­do­ni­ji pre­li­ju i kod nas. Ma­da, po­sto­ji je­dan či­ni­lac ri­zi­ka, a to je da me­đu iz­bje­gli­ca­ma, ako se na­sta­vi taj ta­las iz Ma­ke­do­ni­je, mo­že da bu­de i onih ko­ji bi mo­gli po­ku­ša­ti da de­sta­bi­li­zu­ju si­tu­a­ci­ju – ob­ja­šnja­va Dre­cun.
On je pod­sje­tio na ne­dav­nu iz­ja­vu ame­rič­kog dr­žav­nog se­kre­ta­ra Džo­na Ke­ri­ja da se ne­ko­li­ko ze­ma­lja na­la­zi na pr­voj li­ni­ji va­tre u su­če­lja­va­nju iz­me­đu Ru­si­je i Ame­ri­ke, a to su Ma­ke­do­ni­ja, Sr­bi­ja, Bo­sna, Cr­na Go­ra, Mol­da­vi­ja i Gru­zi­ja.
– In­te­re­sant­no je da su ot­pri­li­ke sve te ze­mlje aspi­ran­ti za član­stvo u EU, a ni­jed­na ni­je čvr­sto u za­pad­noj zo­ni in­te­re­sa. I tu tre­ba tra­ži­ti od­go­vor na pi­ta­nje za­što se sve ovo de­ša­va u Ma­ke­do­ni­ji. Mo­žda Al­ban­ci po­ku­ša­va­ju da iz­vr­še po­sled­nji pri­ti­sak na Za­pad, pre­vas­hod­no na me­đu­na­rod­nu za­jed­ni­cu, da pri­hva­te pro­je­kat je­din­stve­ne al­ban­ske dr­ža­ve – oci­je­nio je Dre­cun. M.Nj.


Bu­re ba­ru­ta

Po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Bran­ko Ra­dun iz­ja­vio je za „Dan” da je naš re­gi­on bu­re ba­ru­ta, ali ne sa­mo zbog unu­tra­šnjih kon­fli­ka­ta i ne­ri­je­še­nih na­ci­o­nal­nih pi­ta­nja, već i za­to što se stran­ci mi­je­ša­ju u od­no­se bal­kan­skih na­ro­da.
– Te­ro­ri­stič­ki na­pa­di u Ma­ke­do­ni­ji mo­gu da se po­sma­tra­ju kao re­la­tiv­no auto­nom­na i agre­siv­na ak­tiv­nost Al­ba­na­ca u stva­ra­nju „Ve­li­ke Al­ba­ni­je”, a s dru­ge stra­ne i za­pad­nih cen­ta­ra mo­ći. Ovo je oči­gled­no kom­bi­na­ci­ja ta dva ele­men­ta. Al­ban­ci na­sto­je sa­mi da is­pro­vo­ci­ra­ju su­ko­be ko­je po­tom pred­sta­vlja­ju kao ne­što što mo­žda i od­go­va­ra ve­li­kim si­la­ma. Oni za­pra­vo na­sto­je da ostva­re svoj cilj, da po­di­je­le Ma­ke­do­ni­ju, a ovi te­ro­ri­sti su sa­mo pr­vi ta­las ostva­re­nja to­ga ci­lja – ka­že Ra­dun. On sma­tra da je Za­pad bla­go re­a­go­vao, da cen­tri za­pad­ne mo­ći po­dr­ža­va­ju Al­ban­ce, ali i da je sve to po­ve­za­no i s ru­skim ga­so­vo­dom i ki­ne­skom pru­gom.


Ma­ke­don­ski sce­na­rio

De­ša­va­nja u Ma­ke­do­ni­ji su još je­dan u ni­zu do­ka­za gdje za­vr­ša­va po­li­ti­ka bes­po­go­vor­nih evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja, ko­ju u Sr­bi­ji spro­vo­di Vla­da Sr­bi­je na če­lu sa Alek­san­drom Vu­či­ćem. U tre­nut­ku ka­da su­sjed­noj ze­mlji pri­je­te rat i ras­pad, Vu­čić na­ja­vlju­je u in­ter­vjuu ame­rič­kom „Vol strit žur­na­lu“ da će za­rad ula­ska u EU ras­pi­sa­ti re­fe­ren­dum, s na­mje­rom da se Ko­so­vo i Me­to­hi­ja iz­bri­šu iz pre­am­bu­le Usta­va Sr­bi­je. Pod­sje­ća­mo da je pri­je dvi­je ne­dje­lje pre­mi­jer iz­ja­vio da ne­će bri­sa­ti Ko­so­vo iz Usta­va Sr­bi­je. Kad je ta­ko, po­sta­vlja se pi­ta­nje šta se to de­si­lo u pro­te­klih če­tr­na­est da­na i da li su mo­žda Vla­di Sr­bi­je ino­stra­ni men­to­ri za­pri­je­ti­li ma­ke­don­skim sce­na­ri­jem – na­vo­di se u sa­op­šte­nju Dr­ža­vo­tvor­nog po­kre­ta Sr­bi­je ko­ji se iz­dvo­jio iz DSS-a po od­la­sku Vo­ji­sla­va Ko­štu­ni­ce.


Te­ro­ri­sti uglav­nom s Ko­so­va

Di­rek­tor VBA Pe­tar Cvet­ko­vić iz­ja­vio je da su srp­ske slu­žbe bez­bjed­no­sti još u apri­lu upo­zo­ri­le ma­ke­don­ske ko­le­ge na mo­gu­će na­pa­de, ali da su oni vje­ro­va­li ka­ko su te pri­če pre­u­ve­li­ča­ne. Cvet­ko­vić na­po­mi­nje da su al­ban­ski te­ro­ri­sti ko­ji su iz­ve­li na­pad u Ku­ma­no­vu du­že vri­je­me bo­ra­vi­li u tom di­je­lu Ma­ke­do­ni­je. On je re­kao da su pri­pad­ni­ci te te­ro­ri­stič­ke gru­pe bi­li uglav­nom s Ko­so­va, ali da su po­je­di­ni nji­ho­vi čla­no­vi i iz Ma­ke­do­ni­je, pa čak i s ju­ga cen­tral­ne Sr­bi­je, a da im je za­jed­nič­ki cilj bio stva­ra­nje „Ve­li­ke Al­ba­ni­je”.