Na ra­ti­šta u Si­ri­ji i na Bli­skom is­to­ku oti­šlo je oko 25 gra­đa­na Sr­bi­je, što je za­ne­mar­lji­va broj­ka u od­no­su na BiH, iz­ja­vio je di­rek­tor BIA Alek­san­dar Đor­đe­vić.
On je ob­ja­snio da je iz BiH i Sr­bi­je na tim ra­ti­šti­ma bi­lo oko 300 lju­di.
„Sr­bi­ja ni­je op­te­re­će­na ve­li­kim bro­jem lju­di ko­ji se na­la­ze u Si­ri­ji i na Bli­skom is­to­ku, vi­še ih ima iz BiH, a ve­ći je pro­blem Ko­so­vo. Ipak, pre­ci­zne po­dat­ke, što se ti­če Ko­so­va, ne­ma­mo”, re­kao je Đor­đe­vić u pa­u­zi par­la­men­ta skup­šti­ne NA­TO u Be­o­gra­du.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, BiH ima evi­den­ci­ju tih oso­ba.
„Oni ima­ju ve­li­ki broj lju­di i evi­den­ci­ju o to­me. Sr­bi­ja ne­ma taj pro­blem, zna­mo ko­li­ko je na­stra­da­lo, ko­li­ko je oti­šlo, ko­li­ko je još uvi­jek do­lje, ali to je za­ne­mar­lji­va broj­ka”, is­ta­kao je Đor­đe­vić.
Di­rek­tor BIA je na­veo da se ne mo­že de­fi­ni­sa­ti pro­fil lju­di ko­ji od­la­zi na ra­ti­šta, te da ima i onih sa kri­mi­nal­nom pro­šlo­šću.
Po­je­di­ni me­đu nji­ma iz­dvo­ji­li su se kao li­de­ri ko­ji pro­pa­gi­ra­ju uče­šće u dži­ha­du, a je­dan broj njih pri­klju­čio se u že­lji za do­ka­zi­va­njem še­ri­jat­skih vri­jed­no­sti, na­veo je Đor­đe­vić.
Pri­mjer za to su mla­di dži­ha­di­sti iz Sr­bi­je ko­ji su iz­gu­bi­li ži­vot u Si­ri­ji.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, kon­stant­nu opa­snost pred­sta­vlja­ju i sa­mo­ra­di­ka­li­zo­va­ni po­je­din­ci ko­ji po­dr­ža­va­ju ta­kvu ide­o­lo­gi­ju, a spo­sob­ni su da sa­mo­stal­no iz­ve­du ne­ke te­ro­ri­stič­ke ak­ci­je.
Upi­tan šta se pro­mi­je­ni­lo po­sli­je do­no­še­nja za­ko­na ko­jim je za­bra­nje­no uče­šće na stra­nim ra­ti­šti­ma, Đor­đe­vić je od­go­vo­rio da se ve­li­ki broj vra­tio, pri­je sve­ga onih ko­ji su bi­li u Ukra­ji­ni.
„Sa­da u Ukra­ji­ni ima sa­mo ne­ko­li­ko lju­di, a što se ti­če Si­ri­je i tog ra­ti­šta, pi­ta­nje je ka­ko do njih do­la­ze in­for­ma­ci­je”, re­kao je on.
Za­klju­čio je da je pre­ven­ci­ja neo­p­hod­na da bi se iz­bje­gla ta de­ša­va­nja.
„Sva­ka dr­ža­va u eko­nom­skom i eg­zi­sten­ci­jal­nom smi­slu ima dru­ga­či­je mo­guć­no­sti za pre­ven­ci­ju, na kra­ju u in­for­ma­ci­o­nom smi­slu, ali se ona u Sr­bi­ji spro­vo­di”, na­gla­sio je Đor­đe­vić.
Đor­đe­vić je re­kao i da ne tre­ba za­ne­ma­ri­ti po­ve­za­nost te­ro­ri­zma sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom, ali ni ulo­gu me­di­ja, po­go­to­vo in­ter­ne­ta, u pro­pa­gi­ra­nju dži­ha­da.
Uka­zao je da je Sr­bi­ja do­ni­je­la niz evrop­skih za­ko­na i kon­ven­ci­ja i pri­mi­je­ni­la me­đu­na­rod­ne stan­dar­de za tu oblast.
Đor­đe­vić je re­kao da je u bor­bi pro­tiv islam­skog eks­tre­mi­zma neo­p­hod­na sa­rad­nja BIA sa slič­nim slu­žba­ma u re­gi­o­nu i Evro­pi na raz­mje­ni in­for­ma­ci­ja i ot­kri­va­nju fi­nan­si­je­ra, kao i na an­ga­žo­va­nju svih seg­me­na­ta u dru­štvu na na­ci­o­nal­nom i me­đu­na­rod­nom ni­vou na su­prot­sta­vlja­nju te­ro­ri­zmu. M.Nj.