<br /> Do kra­ja go­di­ne osta­lo je još ma­nje od dva­de­set da­na. Pra­ve se li­ste, fin­gi­ra­ju go­di­šnji ra­ču­ni, su­mi­ra­ju se ekip­ni, lič­ni us­pje­si i ne­u­spje­si u još jed­noj go­di­ni. Ovu 2017, baš svi u Fud­bal­skom klu­bu Su­tje­ska du­go će pam­ti­ti. Ma­lo je onih u ta­bo­ru nik­šić­kog pr­vo­li­ga­ša ko­ji su mo­gli pret­po­sta­vi­ti da će Su­tje­ska na kra­ju je­se­ni bi­ti na če­lu pr­vo­li­ga­škog po­ret­ka, sa tri­na­est bo­do­va pred­no­sti u od­no­su na pr­vog pra­ti­o­ca. Iako se mo­žda ne­gdje du­bo­ko u se­bi na­dao pr­vom mje­stu, vje­ro­vat­no ni glav­ni autor uspje­ha, tre­ner Ni­ko­la Ra­ko­je­vić, ni­je baš mi­slio da će ta­ko br­zo us­pje­ti sklo­pi­ti po­bjed­nič­ki mo­za­ik i od­ve­sti eki­pu do ti­tu­le je­se­njeg pr­va­ka.


Cr­tu će­mo pod­vu­ći na­kon 36. ko­la

Šta re­ći o je­se­ni pla­vo-bi­je­li? Ni­ka­kve si­le, olu­je, pri­jet­nje ni­su mo­gle za­u­sta­vi­ti Nik­ši­ća­ne na pu­tu ostva­re­nja svo­jih sno­va. Da­kle, je­sen je bi­la za zlat­ni ram. Ovo­je­no je 48 bo­do­va, a Ni­ko­la Ra­ko­je­vić i po­red ogrom­nih tri­na­est bo­do­va pred­no­sti, da­nas ka­že da će cr­tu pod­vu­ći na­kon 36. ko­la.
– Okon­ča­li smo sa­mo pr­vi dio po­sla, onaj naj­va­žni­ji oče­ku­je nas na pro­lje­će, ali ima­mo raz­lo­ga da bu­de­mo vi­še ne­go za­do­volj­ni uči­nje­nim. Još jed­nom po­na­vljam da su naj­bo­lji oni ko­ji do­đu do kra­ja. Pri­je sve­ga, že­lim da se za­hva­lim svi­ma ko­ji su bi­li uz nas, ru­ko­vod­stvu, na­vi­ja­či­ma, jav­no­sti... Či­nje­ni­ca je da su igra­či i mo­ji sa­rad­ni­ci pru­ži­li sve od se­be i sve ovo smo za­jed­no iz­gu­ra­li. Ja bih bio naj­sreć­ni­ji da osta­ne­mo ova­kvi ka­kvi je­smo, a pri­je sve­ga svi zdra­vi. Da­kle, moj struč­ni štab i igra­či za­slu­žu­ju ve­li­ke kom­pli­men­te. Ni­je la­ko sa mnom ra­di­ti, ni­je la­ko ra­di­ti u Su­tje­sci, a od­ra­di­li su svi oni od­li­čan po­sao i u ni­zu sit­nih de­ta­lja što se ne vi­di. Uvi­jek sam na­gla­ša­vao da su us­pje­si za­slu­ga lju­di i igra­ča sa ko­ji­ma ra­dim. Svi smo vre­me­nom usva­ja­li istu fi­lo­zo­fi­ju ka­ko eki­pa tre­ba da igra. To je fun­da­ment uspje­ha – ka­že na po­čet­ku raz­go­vo­ra šef struč­nog šta­ba Su­tje­ske Ni­ko­la Ra­ko­je­vić.
Sa­da se baš tre­ba pri­sje­ti­ti da ova eki­pa ni­je ima­la baš du­gu klu­pu, da je iz stro­ja zbog po­vre­da, na du­že vri­je­me is­pa­lo ne­ko­li­ko igra­ča. Uoči sa­mog star­ta se­zo­ne te­ško se po­vri­je­dio Velj­ko Vu­ko­vić, ko­ji je pre­ma ve­ći­ni pro­cje­na tre­bao bi­ti glav­ni igrač.
– Po­vre­da Vu­ko­vi­ća, ko­ji je bio vr­lo va­žan u kon­cep­ci­ji, ni­je me baš či­ni­la sreć­nim. Ni­sam znao ka­ko će se to sve ski­pa re­a­go­va­ti, a si­gur­no da na­kon sve­ga mo­gu bi­ti za­do­vo­ljan, pri­je sve­ga zbog na­či­na na ko­ji smo sti­gli do je­se­nje ti­tu­le.
Iza va­še eki­pe je im­pre­si­van niz je­se­njih re­zul­ta­ta, u pr­ven­stvu ste do­ži­vje­li sa­mo je­dan po­raz.
– Broj­ke pri­je sve­ga go­vo­re o kon­ti­nu­i­te­tu. Me­ne kao tre­ne­ra si­gur­no za­do­vo­lja­va taj kon­ti­nu­i­tet po­zi­tiv­nih re­zul­ta­ta, jer je to po­ka­za­telj ra­da. Od­i­gra­li smo stvar­no do­bro, i što se ti­če teh­nič­ko-tak­tič­kog di­je­la i što se ti­če rit­ma i agre­si­je. Za­pi­tao sam se par pu­ta kroz se­zo­nu, ka­ko će­mo to du­go mo­ći iz­dr­ža­ti, jer sam znao da će kad tad do­ći no­va po­vre­da ili kar­ton ili će jed­no­stav­no ne­ko is­pa­sti iz for­me. Na mo­ju sre­ću, do­bro smo to iz­dr­ža­li – is­ta­kao je Ra­ko­je­vić.


Svi igra­či za­slu­žu­ju če­stit­ke

Šef struč­nog šta­ba Su­tje­ske uglav­nom su­ste­že emo­ci­je na­kon po­bje­de. Na pi­ta­nju, ko­ji bi utak­mi­cu iz­dvo­jio kao naj­bo­lju u pr­vom di­je­lu se­zo­ne, od­no­sno ko­jeg igra­ča bi iz­dvo­jio kao li­de­ra, od­go­vo­rio je:
– To je kao kad oca pi­ta­te ko­je mu je di­je­te naj­mi­li­je, bi­lo je za­i­sta vr­lo do­brih utak­mi­ca. Vi­dio sam ne­ko­li­ko me­če­va ko­ji su me za­i­sta uči­ni­li sreć­nim, utak­mi­ca u ko­ji­ma su igra­či uži­va­li na te­re­nu. Po­na­vljam, svi su igra­či za­slu­ži­le ve­li­ke kom­pli­men­te.
Ono naj­te­že tek pred­sto­ji?
– Upra­vo ta­ko, jer sa­da na­vi­ja­či i kom­plet­na jav­nost oče­ku­ju da osta­ne­mo na tro­nu, da osvo­ji­mo ti­tu­lu. Pred na­ma su još jed­ne pri­pre­me, pri­li­ka da se još bo­lje uigra­mo i spre­mi­mo. Ono što osje­ćam je da sam i ovog pu­ta osta­vio trag. Ne mo­gu da ne bu­dem ne­za­do­vo­ljan. U sr­cu je i da­lje iza­zov da se na­sta­vi sa do­brim igra­ma i na pro­lje­će. Ve­o­ma sam za­do­vo­ljan re­zul­ta­ti­ma u pr­vom di­je­lu se­zo­ne, ali smo ujed­no i opre­zni, jer pro­lje­će će do­na­ti ko­nač­ni ras­plet. Na­rav­no, naš cilj je­ste ti­tu­la. Za­to mo­ra­mo uči­ni­ti sve da na kra­ju taj cilj i ostva­ri­mo. Ra­di­li smo i što je naj­va­žni­je i vje­ro­va­li u se­be. Naj­te­že je uvje­ri­ti igra­ča da ne­što mo­že, pre­do­či­ti mu sop­stve­ni kva­li­tet i mo­guć­no­sti. Va­žan je, zna­či, volj­ni mo­me­nat, ali i psi­ho­lo­ški. Po­ne­kad do­bar rad ne mo­ra da re­zul­ti­ra na pra­vi na­čin, ali igra­či ko­ji su ja­ke lič­no­sti, to mo­gu da pre­va­zi­đu i ni­šta ih ne mo­že po­ko­le­ba­ti. Po­ne­kad ni­je lo­še da se vra­tiš na pro­šlost, me­đu­tim, stal­no tra­žiš no­vi cilj, no­vi iza­za­vov.
Ra­ko­je­vić ni­je sa­mo od­li­čan tre­ner, već i iz­u­zet­no za­ni­mljiv, elo­kven­tan čo­vjek sa ko­jim se o fud­ba­lu mo­že raz­go­va­ra­ti sa­ti­ma. Nje­go­ve ide­je su ori­gi­gi­nal­ne, raz­mi­šlja­nja lo­gič­na, a aru­men­ti uvi­jek na mje­stu.
– Rad i re­zul­ta­ti ovo­ga pu­ta su se po­klo­pi­li, ali če­sto se i ne po­klo­pe i on­da se pi­taš ko­jom sta­zom ideš, a htio bi da si stva­ra­lac i da na­rav­no osvo­jiš što vi­še bo­do­va. Ja jed­no­stav­no ne mo­gu zi­he­ra­ški. Čo­vjek mo­ra da od­re­di pri­o­ri­te­te u ono­me šta ra­di. U mom slu­ča­ju pri­o­ri­te­ti u po­slu su vr­lo jed­no­stav­ni, a sa­sto­je se u to­me da uvi­jek imam u gla­vi pred­sta­vu o ono­me šta ra­dim – za­klju­čio je Ni­ko­la Ra­ko­je­vić, šef struč­nog šta­ba li­de­ra na ta­be­li.
Bo­ris Kne­že­vić


Gi­ljen re­kor­der

Od je­se­nje sta­ti­sti­ke, mo­žda i naj­ve­ću pa­žnju za­slu­žu­je re­kord Vla­da­na Gi­lje­na. Gol­man Nik­ši­ća­na za­slu­žio je svo­je mje­sto u ne­kom bu­du­ćem sport­skom al­ma­na­hu gra­da, jer je uspio je obo­ri re­kord Pr­ve li­ge u ne­sa­vla­di­vo­sti. Gi­ljen je sa tro­na ski­nuo Mi­le­tu Ra­du­lo­vi­ća, a uspio je i da pre­sko­či ma­gič­nu broj­ku od 1.000 mi­nu­ta. Naj­u­spe­šni­ji niz za jed­nog ču­va­ra mre­že od osni­va­nja Pr­ve li­ge 2006. go­di­ne, sa­da iz­no­si 1.019 mi­nu­ta. Sa­mim tim, re­kord pri­pa­da i eki­pi, ali on je ne­što du­ži i iz­no­si 1.034 mi­nu­ta.
Nik­ši­ća­ni­ma je sa­mo jed­na po­bje­da ne­do­sta­ja­la da se iz­jed­na­če re­kord u se­ri­ji pr­vo­li­ga­ških tri­jum­fa.


Iva­no­vić pri­je svih

Su­tje­ska je na 19 utak­mi­ca je­se­njeg di­je­la pr­ven­stva po­sti­gla 32 go­la, a u stri­jel­ce se upi­sa­lo de­vet fud­ba­le­ra. Naj­e­fi­ka­sni­ji je, bio Igor Iva­no­vić, vo­de­ći pr­vo­li­ga­ški stri­je­lac, sa de­vet po­stig­nu­tih go­lo­va. Dva ma­nje dao je Bo­žo Mar­ko­vić, Bo­jan Bo­žo­vić je po­sti­gao če­ti­ri, a Ste­fan Den­ko­vić tri go­la. Dva pu­ta su mre­žu tre­sli Mi­loš Ba­krač, Ste­fan Lon­čar i Lu­ka Mer­do­vić, a po jed­nom su se u li­stu stri­je­la­ca upi­sa­li Bra­ni­slav Jan­ko­vić, Mar­ko i Mi­loš Vu­čić.
Nik­ši­ća­ni su to­kom je­se­ni do­bi­li 25 žu­tih kar­to­na. Mi­loš Ba­krač, Ste­fan Lon­čar i Bra­ni­slav Jan­ko­vić opo­me­nu­ti su po tri pu­ta.


Trio od­i­grao sve me­če­ve

To­kom je­se­njeg di­je­la se­zo­na u dre­su Su­tje­ske na­stu­pi­la su 22 igra­ča. Svih 19 utak­mi­ca od­i­gra­li su Vla­dan Gi­ljen, Ste­fan Ste­fa­no­vić i Mi­loš Vu­čić, meč ma­nje upi­sa­li su Bo­žo Mar­ko­vić, Bo­jan Bo­žo­vić, Mi­loš Ba­krač, Bra­ni­slav Jan­ko­vić i Mar­ko Vu­čić, dok po 17 na­stu­pa ima­ju Ste­fan Lon­čar i Igor Iva­no­vić.