Fi­na­le žen­skog sko­ka u vis bi­lo je ve­o­ma neo­bič­no - čak če­ti­ri ska­ka­či­ce, Španj­ki­nja Be­ti Rut, Bu­gar­ka Mi­re­la De­mi­re­va, Ame­ri­kan­ka Ča­un­te Lov i Hr­va­ti­ca Blan­ka Vla­šić pre­sko­či­le su po sa­mo 197 cen­ti­me­ta­ra, a ka­ko je Lov je­di­na tu vi­si­nu sa­vla­da­la tek iz tre­ćeg po­ku­ša­ja, na kra­ju je osta­la bez od­lič­ja. Zla­to je pri­pa­lo Špan­ki­nji Be­ti Rut, ko­ja je sa 36 go­di­na po­sta­la naj­sta­ri­ja olim­pij­ska po­bed­ni­ca u toj di­sci­pli­ni. Dru­ga je bi­la De­mi­re­va, a tre­ća Blan­ka Vla­šić. Hr­vat­ska atle­ti­čar­ka se mje­se­ci­ma mu­či sa po­vre­dom ahi­lo­ve te­ti­ve. 
-Ovo će uvi­jek bi­ti mo­ja po­seb­na me­da­lja, bo­ri­la sam se kao ra­nje­na sr­na u šu­mi, ko­ja bje­ži od lov­ca i, eto, lo­vac je ni­je ulo­vio i osvo­ji­la je bron­zu. Na­rav­no da uvi­jek oče­ku­ješ naj­bo­lje, do­đeš na sta­di­on i na­daš se da ćeš sko­či­ti 2,05, ali u re­al­no­sti to ni­je ta­ko. De­sna no­ga me je ja­ko bo­lje­la. Već sam na sa­mom po­čet­ku vi­dje­la da ću se mu­či­ti i bo­ri­ti za sva­ki skok. Pri­mi­la sam blo­ka­du, ali ja tu no­gu ipak ni­sam pot­pu­no osje­ća­la. Ovo je stvar­no mo­ja me­da­lja za hra­brost, mo­ja naj­bol­ni­ja me­da­lja. Mi­slim, sa­da sam na pre­kret­ni­ci - ili ću na pot­pu­nu re­ha­bi­li­ta­ci­ju, bez tre­nin­ga i sko­ko­va dok se sve to ne za­li­je­či ili ću oti­ći, re­kla je Blan­ka Vla­šić.
Bi­lo je to na­sla­bi­je fi­na­le žen­skog sko­ka u vis na Olim­pij­skim igra­ma u po­sled­njih 36 go­di­na. Na­i­me, ska­ka­či­ca ko­ja bi osva­ja­la zla­to još od Los An­ge­le­sa 1984, kad je Nje­mi­ca Ul­ri­ke Mej­farth sko­či­la 202 cen­ti­me­tra, uvi­jek je mo­ra­la sko­či­ti pre­ko dva me­tra. Po­sljed­nja ko­joj je za zlat­nu me­da­lju bio do­vo­ljan skok is­pod dva me­tra bi­la je Ita­li­jan­ka Sa­ra Si­me­o­ni, ko­ja je u Mo­skvi 1980. osvo­ji­la zla­to s pre­sko­če­nih 197 cen­ti­me­ta­ra.


Dabl-dabl ne­za­u­sta­vlji­vog Fa­ra­ha

Bri­tan­ski atle­ti­čar Mo Fa­rah od­bra­nio je olim­pij­sko zla­to u tr­ci na 5.000 me­ta­ra, po­što je tr­ku u Rio de Ža­ne­i­ru za­vr­šio za 13:03,30 mi­nu­ta. On je u Ri­ju osvo­jio i zla­to na du­plo du­žoj di­o­ni­ci, pa je ta­ko od­bra­nio zlat­ne me­da­lje u obje di­sci­pli­ne osvo­je­ne pri­je če­ti­ri go­di­ne u Lon­do­nu. Po­sled­nji atle­ti­čar ko­ji je uspio da dva pu­ta uza­stop­no po­bi­je­di u obje di­sci­pli­ne na Olim­pij­skim igra­ma bio je Fi­nac Las Vi­ren na Igra­ma u Min­he­nu 1972. i Mon­tre­a­lu 1976. go­di­ne. Sre­br­nu me­da­lju u Ri­ju osvo­jio je Ha­gos Ge­bri­hi­vet iz Eti­o­pi­je (13:04,35), dok je bron­za pri­pa­la još jed­nom Ame­ri­kan­cu Ber­nar­du La­ga­tu (13:06,78).


Ne­ma rav­ne Ka­ster Se­me­nji

Ne­iz­ve­sno­sti ni­je bi­lo u tr­ci na 800 me­ta­ra za atle­ti­čar­ke – Ju­žno­a­fri­kan­ka Ka­ster Se­me­nja ru­tin­ski je do­šla do ti­tu­le u ovoj di­sci­pli­ni u Ri­ju. Ju­žno­a­fri­kan­ka ko­ja je još 2009. pod­vr­ga­va­na pro­vje­ri po­la zbog ne­vje­ro­vat­nih re­zul­ta­ta, osvo­ji­la je svo­je pr­vo olim­pij­sko zla­to, na­kon sre­bra ko­je je u is­toj di­sci­pli­ni osvo­ji­la u Lon­do­nu. Bi­la je to pot­pu­na do­mi­na­ci­ja atle­ti­čar­ke od­ra­sle u ju­žno­a­frič­koj pro­vin­ci­ji, či­ji su re­zul­ta­ti 2009. za­pre­pa­sti­li jav­nost, jer je u ma­nje od de­vet mje­se­ci po­bolj­ša­la svo­je naj­bo­lje vri­je­me za čak osam se­kun­di. Šam­pi­on­ka či­ji se pol go­di­na­ma do­vo­di u pi­ta­nje i ko­joj je zva­nič­no kon­sta­to­van po­vi­šen ni­vo te­sto­ste­ro­na, po­i­gra­la se sa ri­val­ka­ma u Ri­ju i tri­jum­fo­va­la u vre­me­nu 1:55,28. Dru­ga je bi­la atle­ti­čar­ka iz Bu­run­di­ja Fran­sin Ni­jon­sa­ba (1:56,49), a tre­ća Mar­ga­ret Nja­i­re­ra iz Ke­ni­je (1:56,89).


Šta­fe­te SAD do­mi­nant­no do zla­ta

Mu­ška i žen­ska re­pre­zen­ta­ci­ja SAD osvo­ji­le su zlat­ne me­da­lje u šta­fe­ti 4x400 me­ta­ra na Olim­pij­skim igra­ma u Ri­ju. Ar­man Hal, To­ni Mek­kvej, Gil Ro­berts i La­šon Me­rit su sti­gli do zla­ta s re­zul­ta­tom 2:57,30 mi­nu­ta. Sre­bro je osvo­ji­la šta­fe­ta Ja­maj­ke (2:58,16), za ko­ju su tr­ča­li Me­tjuz, Alen, Dan­kli i Fren­sis a bron­zu šta­fe­ta Ba­ha­ma (2:58,49), olim­pij­ski šam­pi­on iz Lon­do­na pri­je če­ti­ri go­di­ne, ko­ja je u Ri­ju na­stu­pi­la u sa­sta­vu Ra­sel, Ma­tje, Gar­di­ner i Bra­un. Če­tvr­ta je bi­la Bel­gi­ja sa sa­mo tri hi­lja­di­ta di­je­la se­kun­de za­o­stat­kom za tre­će­pla­si­ra­ni­ma.
Žen­ska šta­fe­ta SAD 4x400 me­ta­ra na­sta­vi­la je do­mi­na­ci­ju na Olim­pij­skim igra­ma. Kor­nti Oko­lo, Na­ta­ša He­sting, Fi­lips Fren­sis i Ali­son Fe­liks su u Ri­ju še­sti put uza­stop­no osvo­ji­le zlat­nu me­da­lju za svo­ju ze­mlju sa vre­me­nom 3:19,06 mi­nu­ta. Dru­ga je bi­la, kao i u mu­škoj kon­ku­ren­ci­ji po­sta­va Ja­maj­ke (3:20,34), u sa­sta­vu Mek­fer­son, Me­la­fin Vil­bi, Džek­son i Vi­li­jams – Mils, dok je bron­za pri­pa­la re­pre­zen­ta­ci­ji Ve­li­ke Bri­ta­ni­je (3:25,88), za ko­ju su tr­ča­le Dojl, Onu­o­ra, Daj­mond i Ohu­ru­o­gu. Po­sled­nji put Ame­ri­kan­ke ni­je­su po­bi­je­di­le u Bar­se­lo­ni 1992, ka­da je zlat­na bi­la šta­fe­ta SSSR.
Cen­tro­vič naj­bo­lji
na 1.500 m
Ame­rič­ki atle­ti­čar Me­tju Cen­tro­vič no­vi je olim­pij­ski pr­vak u tr­ci na 1.500 me­ta­ra. Do naj­ve­ćeg uspje­ha u ka­ri­je­ri Cen­tro­vič je do­šao u vre­me­nu 3:50 minu­ta. Šam­pi­on iz Lon­do­na, Al­ži­rac Ta­u­fik Ma­klu­fi, osvo­jio je sre­br­nu me­da­lju (3:50,11), dok je bron­za­ni bio Ni­ko­las Vi­lis sa No­vog Ze­lan­da (3:50,24).


Ro­hler šam­pi­on u ba­ca­nju ko­plja

U ba­ca­nju ko­plja u mu­škoj kon­ku­ren­ci­ji tri­jum­fo­vao je Nje­mac To­mas Ro­hler sa re­zul­ta­tom 90,30 me­ta­ra, dru­gi je bio Ke­ni­jac Džu­li­jus Je­go (88,24), a tre­ći Vol­kot Ke­šor iz Tri­ni­da­da i To­ba­ga (85,38).
Od­bi­je­na žal­ba SAD, Ka­na­di osta­je bron­za
Su­di­je na Olim­pij­skim igra­ma u Rio de Ža­ne­i­ru od­bi­le su žal­bu atlet­skog ti­ma SAD, pa će Ka­na­da za­dr­ža­ti bron­za­nu me­da­lju u šta­fe­ti 4 x 100 me­ta­ra. Ame­rič­ki sprin­te­ri osvo­ji­li su bron­zu u šta­fe­ti, ali su dis­kva­li­fi­ko­va­ni zbog ne­pra­vil­ne iz­mje­ne u pr­voj zo­ni. Su­di­je su pre­su­di­le da je Majk Ro­dže­rs pre­dao pa­li­cu Dža­sti­nu Ge­tli­nu pri­je ne­go što je do­šao u do­zvo­lje­nu zo­nu od 20 me­ta­ra. Eki­pa SAD je ulo­ži­la žal­bu, ali je ona od­bi­je­na pa je Ka­na­da osvo­ji­la bron­zu. To je de­ve­ti put od 1995. go­di­ne da je mu­ška šta­fe­ta SAD bi­la dis­kva­li­fi­ko­va­na ili da ni­je uspje­la da za­vr­ši tr­ku na 100 me­ta­ra na svjet­skim pr­ven­stvi­ma i Olim­pij­skim igra­ma.
Kip­čo­geu
ma­ra­ton
Ke­ni­jac Eli­ot Kip­čo­ge po­bjed­nik je ma­ra­ton­ska tr­ke, ko­jom su za­vr­še­na atlet­ska tak­mi­če­nja na Olim­pij­skim igra­ma uz Ri­ju. Ke­ni­jac je sta­zu pre­tr­čao za 2:08,44 sa­ta., dru­gi je bio Fe­ji­sa Li­le­sa iz Eti­o­pi­je, a tre­ći Ga­len Rup iz SAD. Tr­ku je za­vr­ši­lo ukup­no 140 tak­mi­ča­ra, dok je 15 od­u­sta­lo. Srp­ski atle­ti­čar An­đel­ko Ri­sti­če­vić za­vr­šio je ma­ra­ton na 119. mje­stu, 2:30,17 sa­ti. On je 21 mi­nut i 33 se­kun­de bio spo­ri­ji od pr­vo­pla­si­ra­nog.