Ne­ma čo­vje­ka ko­ji je lje­tos pro­še­tao Škve­rom a da ni­je ugle­dao Vla­di­mi­ra Goj­ko­vi­ća. Od­mah mo­ra­mo da­ti ob­ja­šnje­nje – ni­je biv­ši pro­sla­vlje­ni re­pre­zen­ta­ti­vac SR Ju­go­sla­vi­je, po­tom dr­žav­ne za­jed­ni­ce Sr­bi­je i Cr­ne Go­re pa na kra­ju Cr­ne Go­re lju­bi­telj šet­nje i lo­ka­la ko­ji se pro­te­žu duž še­ta­li­šta „Pet Da­ni­ca” već ra­da i bru­še­nja va­ter­po­lo di­ja­ma­na­ta. Tu­ri­sti ko­ji pre­po­zna­ju Vla­da, a ri­jet­ki su oni ko­ji ne zna­ju ko je ži­va le­gen­da klu­ba sa Škve­ra, po­ma­lo zbu­nje­no se pi­ta­ju da li je mo­gu­će da je sva­ki dan na ba­ze­nu. Od mje­šta­na i sta­ro­sje­di­la­ca do­bi­ju po­zi­ti­van od­go­vor. Mno­gi vje­ru­ju, dru­gi ne, a dru­gi pak ka­žu „vje­ru­jem sa­mo kad vi­dim svo­jim oči­ma”. Uvje­rio se pot­pi­snik ovih re­do­va, ne za­to što ni­je vje­ro­vao, već za­to što je ljet­nje mje­se­ce pro­vo­dio na Sa­vi­ni, a Škver bi­lo ne­iz­bje­žno mje­sto za opu­šta­nje da je ta­len­to­va­ni i sa­da uve­li­ko do­ka­za­ni tre­ner sva­ki dan ra­dio sa mla­dim igra­či­ma, re­pre­zen­ta­tiv­ci­ma mla­đih se­lek­ci­ja i pr­vim ti­mom Ja­dra­na. Ju­tar­nji tre­nin­zi, po­tom od­mor za ru­čak i po­po­dnev­ni rad – to je Vla­do­va ru­ti­na. Kao i u igrač­kim da­ni­ma da­ni­ma Goj­ko­vić da­je ci­je­log se­be va­te­rpo­lu. Da­je ta­ko po­ru­ku mla­di­ma da sa­mo ta­ko mo­gu do uspje­ha u spor­tu i ži­vo­tu. Sa­mo ta­ko je i mo­gao us­po­sta­vi­ti do­mi­na­ci­ju nje­go­vog Ja­dra­na na cr­no­gor­skim pro­sto­ri­ma i opet uti­snu­ti grb klu­ba na ma­pu Evro­pe. Ka­da su se cr­no­gor­ski va­ter­po­li­sti vra­ti­la sa Svjet­skog pr­ven­stva u Ka­za­nju sa osvo­je­nim „sa­mo” pe­tim mje­stom, po­lju­lja­nim kul­tom re­pre­zen­ta­ci­je, a ta­da­šnji se­lek­tor Ran­ko Pe­ro­vić dao ot­kaz, čel­ni lju­di Sa­ve­za ni­su ima­li di­le­mu ko će po­sta­ti nje­gov na­sled­nik. Eks­pre­sno su se do­go­vo­ri­li sa Goj­ko­vi­ćem jer su ga vi­dje­li kao ide­al­nog ko­man­dan­ta no­ve pod­mla­đe­ne re­pre­zen­ta­ci­je. Sa ob­zi­rom da je na pra­gu Evrop­sko pr­ven­stvo i Olim­pij­ske igre, za ko­je tre­ba iz­va­di­ti vi­zu, a po­tom u Ri­ju, ka­ko to na­la­že men­ta­li­tet na­ro­da sa ovih pro­sto­ra, ju­ri­ti me­da­lju i ni­šta dru­go, mo­rao je no­vi se­lek­tor po­zva­ti naj­ja­če sna­ge i po­ste­pe­no uvo­di­ti mla­de u iza­bra­no dru­štvo, ta­ko da će na sle­de­ća dva tak­mi­če­nja čla­no­vi „pr­ve” ge­ne­ra­ci­je cr­no­gor­ske re­pre­zen­ta­ci­je ima­ti šan­su za „la­bu­do­vu pje­smu”.
– Po­zva­li smo naj­bo­lje što smo mo­gli. Do­ve­li smo sve igra­če na po­tre­ban ni­vo spre­me, što je bio pri­mar­ni cilj, jer su ne­ki ima­li ve­li­ki broj utak­mi­ca, ne­ki ma­nji. Ima­li smo na star­tu pro­ble­ma sa po­vre­da­ma ali je sa­da sve mno­go bo­lje – ra­por­ti­rao je Vla­di­mir Goj­ko­vić sta­nje u re­pre­zen­ta­ci­ji na kra­ju 2015. go­di­ne.
Evrop­sko pr­ven­stvo po­či­nje 10. ja­nu­a­ra. Ka­kve am­bi­ci­je ima Cr­na Go­ra?
– Cilj je da uđe­mo u bor­bu za me­da­lje, tač­ni­je u po­lu­fi­na­le. Ni­smo na ni­vou iz pret­hod­nih go­di­na, ali ima­mo kva­li­tet, do­sta is­ku­snih igra­ča.
Ko je naj­ve­ći fa­vo­rit za osva­ja­nje ti­tu­le?
– Sr­bi­ja je naj­ve­ći fa­vo­rit. Igra­ju ku­ći, evrop­ski su i svjet­ski šam­pi­o­ni, do­mi­ni­ra­ju pla­ne­tom po­sled­nje dvi­je i po go­di­ne. Ima­ju ve­li­ki broj kva­li­tet­nih igra­ča, prak­tič­no i u pr­voj i u dru­goj po­sta­vi su va­ter­po­li­sti istih kva­li­te­ta. Po­ka­za­li smo me­đu­tim čak i u po­je­di­nim mo­men­ti­ma utak­mi­ce Svjet­ske li­ge igra­ne u Bu­dvi pri­je mje­sec da­na da mo­že­mo da igra­mo sa nji­ma. Po­sli­je do­ma­ći­na sli­je­de Ita­li­ja, Ma­đar­ska, Hr­vat­ska, Grč­ka i mi. U tom kru­gu sva­ko sva­ko­ga mo­že da po­bi­je­di i ni­ko ne mo­že sa si­gur­no­šću pre­u­ze­ti ulo­gu fa­vo­ri­ta u tim me­đu­sob­nim du­e­li­ma. Ni­jan­se će od­lu­či­va­ti.
U pre­li­mar­noj fa­zi za ri­va­le ima­te Špa­ni­ju, Slo­vač­ku i Ho­lan­di­ju?
– Ne tre­ba da za­va­ra ubje­dlji­va po­bje­da nad Špa­ni­jom u Svjet­skoj li­gi. „Fu­ri­ja” že­li da se vra­ti u vrh svjet­skog va­ter­po­la i sa nji­ma će­mo se bo­ri­ti za pr­vo mje­sto i lak­ši put u na­stav­ku šam­pi­o­na­ta.
Bri­ne li Vas što će pr­ven­stvo Sta­rog kon­ti­ne­ta bi­ti od­i­gra­no u do sa­da ne­vi­đe­nom am­bi­jen­tu za va­ter­po­lo, u be­o­grad­skoj „Kom­bank are­ni”, gdje će bi­ti 15.000 sto­li­ca?
– Ima­mo is­ku­sne igra­če ko­ji su već igra­li u slič­nom am­bi­jen­tu ta­ko da će to za nas bi­ti vi­še pred­nost ne­go ne­ko do­dat­no bre­me. Mo­tiv sva­kom igra­ču je si­gur­no da igra u ta­kvoj at­mos­fe­ri. Pi­ta­nje je me­đu­tim ko­li­ko će bi­ti lju­di na tri­bi­na­ma, da li će bi­ti is­pu­nje­ne do po­sled­njeg mje­sta.
Da li oče­ku­je­te ve­li­ku po­dr­šku sa tri­bi­na za vaš tim?
– Uvje­ren sam da će­mo sa ob­zi­rom na bli­zi­nu Be­o­gra­da ima­ti ve­li­ku po­dr­šku na­ših na­vi­ja­ča. To je ve­li­ki plus za nas.
Da li oče­ku­je­te po­dr­šku i srp­skih na­vi­ja­ča?
– Ne­ko­li­ko na­ših igra­ča je na­stu­pa­lo u srp­skim klu­bo­vi­ma, ve­ći­na je no­si­lo ka­pi­cu sa gr­bom biv­še za­jed­nič­ke dr­ža­ve i ne vi­dim raz­log za­što ne bi­smo mo­gli da oče­ku­je­mo vje­tar u le­đa sa tri­bi­na.
Ho­će li sve bi­ti ka­ko tre­ba u re­do­vi­ma va­ter­po­lo re­pre­zen­ta­ci­je Cr­ne Go­re do star­ta Evrop­skog pr­ven­stva?
– Ma­lo je vre­me­na za pri­pre­me. Za oko 20 da­na ne mo­že­te sve do­ve­sti u red. Ima­će­mo na­kon tur­ni­ra u Hr­vat­skoj ja­sni­ju sli­ku, is­kri­sta­li­sa­će se tih naj­bo­ljih 13 ali se ne­ke stva­ri ne mo­gu vi­dje­ti ni na­kon tih me­če­va.
Ko­li­ko vam pro­blem pred­sta­vlja či­nje­ni­ca da igra­či prak­tič­no do­la­ze sa svih stra­na?
– U na­šoj si­tu­a­ci­ju je po­treb­no pet da­na da igra­či za­li­je­če po­vre­de i da ih do­ve­de­mo na op­ti­ma­lan ni­vo za tre­ning. Ima­će­mo lje­ti dva ipo mje­se­ca što je do­sta vre­me­na iako su svi po­zva­ni in­ter­na­ci­o­nal­ci. Mo­že­te ta­da za 15 da­na sve go­re po­me­nu­to od­ra­di­ti i on­da kre­nu­ti sa pri­pre­ma­ma. Tre­nut­no taj luk­suz ne­ma­mo. Sre­ćom, de­sio se taj po­vrat­ni me­ha­ni­zam u či­nje­ni­ci da su svi mak­si­mal­no mo­ti­vi­sa­ni do­šli na pri­pre­me i mak­si­mal­no od­ra­đu­ju oba­ve­ze – za­klju­čio je Vla­di­mir Goj­ko­vić.
Ni­ko­la Jo­va­no­vić
Kva­li­fi­ka­ci­je ni­su smak svi­je­ta

Gu­sto si­to če­ka „cr­ve­ne” u Be­o­gra­du, na ka­ko mno­gi vi­de us­put­noj sta­ni­ci ka Rio de Ža­ne­i­ru. Osva­ja­či me­da­lja sa pro­šlo­go­di­šnjeg Svjet­skog pr­ven­stva Sr­bi­ja, Hr­vat­ska i Grč­ka su iz­bo­ri­li olim­pij­sku vi­zu, a sa Evrop­skog pr­ven­stva će u Bra­zil pu­to­va­ti sa­mo naj­bo­lje­pla­si­ra­na se­lek­ci­ja, ne ra­ču­na­ju­ći tri po­me­nu­te. Kon­ku­ren­ci­ja „cr­ve­ni­ma” će bi­ti že­sto­ka: Ita­li­ja, Špa­ni­ja i Ma­đar­ska će bi­ti naj­ve­ći ri­va­li. Mje­sto je sa­mo jed­no, a osta­li će mo­ra­ti u kva­li­fi­ka­ci­je.
– Uko­li­ko ne iz­va­di­mo vi­zu u Be­o­gra­du to će si­gur­no do­dat­no pod­gri­ja­ti pri­ti­sak. Me­đu­tim, ne mo­ra­mo da se pla­ši­mo kva­li­fi­ka­ci­ja. Pro­šli smo i na pret­hod­ne Olim­pij­ske igre u Lon­do­nu sa kva­li­fi­ka­ci­o­nog tur­ni­ra. Ima­mo ja­ku i is­ku­snu eki­pu sprem­nu da od­go­vo­ri iza­zo­vi­ma – po­ru­čio je Goj­ko­vić.

Za bu­duć­nost ne tre­ba bri­nu­ti

Ka­pi­ten va­ter­po­lo re­pre­zen­ta­ci­je Cr­ne Go­re Ni­ko­la Ja­no­vić je još po­sli­je Svjet­skog pr­ven­stva u Bar­se­lo­ni 2013. na­ja­vio za­vr­še­tak re­pre­zen­ta­tiv­ne ka­ri­je­re ali je na na­go­vor ta­da­šnjeg se­lek­to­ra Ran­ka Pe­ro­vi­ća i čel­ni­ka Sa­ve­za od­lu­čio da od­lo­ži kraj. Nje­gov brat Mla­đan, Pre­drag Jo­kić, Zdrav­ko Ra­dić, Mi­loš Šće­pa­no­vić, Vje­ko­slav Pa­sko­vić, Dra­ško Br­gu­ljan, Alek­san­dar Ivo­vić i Ni­ko­la Vuk­če­vić bi­li su sa sa­da­šnjim se­lek­to­rom čla­no­vi re­pre­zen­ta­ci­je ko­ja je na pr­vom uče­šću na ve­li­kim tak­mi­če­nji­ma, Evrop­skom pr­ven­stvu u Ma­la­gi 2008, osvo­ji­la Evrop­sko pr­ven­stvo. Se­dam i po go­di­na ka­sni­je po­me­nu­ti igra­či su na spi­sku kan­di­da­ta za smo­tru 16 naj­bo­ljih eki­pa sa Sta­rom kon­ti­nen­tu, ta­ko da je ja­sno da na­kon Olim­pij­skih iga­ra u Ri­ju „cr­ve­ne” če­ka „ge­ne­ral­ni re­mont”. Lo­gič­no pi­ta­nje za Goj­ko­vi­ća je da li ima mla­dih va­ter­po­li­sta sprem­nih da na­sli­je­de sta­ri­je aso­ve.
– Mi­slim da ima­mo ta­len­to­va­ne igra­če i na­dam se da će na­sta­vi­ti ta­mo gdje je sta­la ova ge­ne­ra­ci­ja. Po­sli­je Ri­ja će­mo ima­ti go­di­nu da­na da po­slo­ži­mo no­vu eki­pu i po­sta­vi­mo stva­ri na svo­je mje­sto. Po­je­din­ci se po­la­ko na­me­ću. Ne­ko­li­ko mla­dih igra­ča smo vo­di­li na pri­pre­me u Za­dar, dok su dru­gi u istom pe­ri­o­du ra­di­li u Her­ceg No­vom sa tre­ne­rom Zo­ra­nom Ma­slo­va­rom. Tru­di­mo se da ta B se­lek­ci­ja po­sta­ne usta­lje­na prak­sa. Že­li­mo da na taj na­čin po­ka­že­mo mla­di­ma da ra­ču­na­mo na njih ali i da po­ziv mo­ra­ju za­slu­ži­ti na­po­r­nim ra­dom i po­žr­tvo­va­njem. Ne ula­zi se u A re­pre­zen­ta­ci­ju pre­ko no­ći. Pred kan­di­da­ti­ma je na­po­ran i že­stok rad, ali uko­li­ko uspje­šno svi za­jed­no od­ra­di­mo taj fil­ter 2017. go­di­ne će­mo ima­ti re­spek­ta­bi­lan tim.
Ko­ga bi­ste iz­dvo­ji­li iz „mla­đe gar­de”?
– Ne že­lim ni­ko­ga iz­dva­ja­ti, ali to su pri­je svih igra­či ko­ji su bi­li sa na­ma u Za­dru.

Bez stra­na­ca

Po­sli­je osa­mo­sta­lje­nja Cr­ne Go­re sa že­ljom za što bo­ljom me­đu­na­rod­nom pro­mo­ci­jom „upum­pa­va­ne” su pa­re u klu­bo­ve ko­ji su do­vo­di­li pro­vje­re­na va­ter­po­lo ime­na u svo­je re­do­ve. Sve je na­rav­no ka­sni­je pu­klo kao ba­lon od sa­pu­ni­ce. Cr­no­gor­ski ti­mo­vi su tre­nut­no da­le­ko od sta­re sla­ve i vre­me­na ka­da je Pri­mo­rac bio pr­vak Evro­pe, Ka­ta­ro osva­jač Evro ku­pa, a Ja­dran i Bu­dva re­dov­ni uče­sni­ci če­tvrt­fi­na­la ta­da­šnje Evro li­ge, a sa­da Li­ge šam­pi­o­na.
– Fi­nan­si­je uvi­jek dik­ti­ra­ju tem­po. Bi­lo bi do­bro i za ti­mo­ve i re­pre­zen­ta­ci­ju ka­da bi sva­ki klub mo­gao vra­ti­ti po jed­nog ili dva re­pre­zen­ta­tiv­ca. Naš plan je da vra­ti­mo na­še igra­če. Ni­sam za to da do­vo­di­mo stran­ce. Uz na­še is­ku­sni­je igra­če mla­đi mo­gu br­že da sa­zri­je­va­ju. Znam ka­kva je si­tu­a­ci­ja sa Ni­ko­lom Ja­no­vi­ćem u Ja­dra­nu. On do­no­si eks­tra­kva­li­tet, auto­mat­ski mla­dog igra­ča či­ni 20 po­sto bo­ljim, da­je im do­dat­ni mo­tiv za tre­ning i spa­rin­go­va­nje – iz­nio je mo­del za po­ste­pe­no vra­ća­nje klu­bo­va na sta­re sta­ze uspje­ha Vla­di­mir Goj­ko­vić.


Sve ide že­lje­nom pu­ta­njom u Ja­dra­nu

Naj­bo­lja pre­po­ru­ka za mje­sto se­lek­to­ra Cr­ne Go­re Vla­di­mi­ru Goj­ko­vi­ću su bi­li od­lič­ni re­zul­ta­ti u Ja­dra­nu. Iako je di­rekt­no iz ba­ze­na sjeo na klu­pu mla­di struč­njak je za tri i po go­di­ne osvo­jio se­dam do­ma­ćih tro­fe­ja. Na Škver su sti­gla če­ti­ri Ku­pa Cr­ne Go­re i tri pr­ven­stva, a je­di­no što kao tre­ner Goj­ko­vić ni­je osvo­jio bi­lo je pr­ven­stvo u se­zo­ni 2012-2013. Po­no­vo evrop­ski ve­li­ka­ni i ti­mo­vi sa ve­li­kim bu­dže­ti­ma Bre­ša, Špan­dau, Pri­mor­je i Eger stra­hu­ju ka­da do­la­ze u hram va­ter­po­la ili u Iga­lo.
– Sve ide že­lje­nom pu­ta­njom. Re­kao sam vam u isto ovo vri­je­me pro­šle go­di­ne da je mo­žda uspje­šan niz do­šao ra­ni­je ne­go što smo oče­ki­va­li svi u klu­bu. Mno­go igra­ča je na­pre­do­va­lo, ne­ki su već na spi­sku re­pre­zen­ta­ci­je, ne­ki u ino­stran­stvu. Tre­ba sa­mo ta­ko na­sta­vi­ti u bu­duć­no­sti. Klju­čan je rad sa mla­di­ma. Do­mi­nant­ni smo u do­ma­ćim okvi­ri­ma, igra­mo Li­gu šam­pi­o­na i uz mo­žda još jed­nog re­pre­zen­ta­tiv­ca za dvi­je go­di­ne mo­že­mo na­pra­vi­ti ne­što vi­še – sma­tra Goj­ko­vić.