Ne­ma ra­do­sti, ve­se­lja, a da se ne za­o­ri „Ne­sa­ni­ca”. Autor tek­sta i mu­zi­ke za pjesmu ko­ja je za­štit­ni znak fil­ma „Iv­ko­va sla­va” i ne­za­o­bi­la­zna na svad­ba­ma i žur­ka­ma je dr De­jan Iva­no­vić - psi­hi­ja­tar ko­ji ži­vi i ra­di u Švaj­car­skoj! Stvo­rio je, uz to, i broj­ne dru­ge hi­to­ve. Sa­mo sa svo­jim pri­ja­te­ljem i su­gra­đa­ni­nom Želj­kom Jok­si­mo­vi­ćem ura­dio je vi­še od 50 pjesama. Sem za Jok­si­mo­vi­ća, pi­sao je tek­sto­ve za Ha­ri Ma­ta Ha­ri­ja, Je­le­nu To­ma­še­vić, Kne­za, Mi­le­nu Vu­čić, Dže­na­na Lon­ča­re­vi­ća, Bre­nu... Na­sta­le su, ta­ko, po­zna­te pjesme „Lud i po­no­san”, „Lej­la”, „Oro”, „Adio”, „Lu­če”, „Ne bih ja bi­la ja”...
- Mu­zi­ka je od­u­vi­jek bi­la mo­je dru­go ja, ali kao stu­dent od­u­stao sam od pje­vač­ke ka­ri­je­re i po­sve­tio se pi­sa­nju tek­sto­va - ka­že De­jan. - S ob­zi­rom na to da Želj­ko za­sa­da ne pi­še tek­sto­ve, otvo­rio se u na­šoj sa­rad­nji pro­stor u kom sam mo­gao da raz­vi­jam taj ta­le­nat.
Nje­go­ve pje­sme po­bje­đi­va­le su na fe­sti­va­li­ma „Sun­ča­ne ska­le”, „Ra­dij­ski fe­sti­val”, „Sla­vjan­ski ba­zar”, „Be­o­vi­zi­ja”... Kao autor tek­sto­va, uče­stvo­vao je tri pu­ta na „Pje­smi Evro­vi­zi­je”, za Sr­bi­ju, BiH i Cr­nu Go­ru. Sa Jok­si­mo­vi­ćem je ra­dio i son­go­ve za pred­sta­ve i fil­mo­ve, pa su ta­ko na­sta­le „Ne dam ni­kom da te di­ra”, „Ra­nje­ni orao” i sko­ro sve pjesme u fil­mu „Iv­ko­va sla­va”. S vre­me­nom je po­čeo da ra­di i mu­zi­ku. Autor je tek­sta i mu­zi­ke za po­zna­te nu­me­re u Želj­ko­vom aran­žma­nu po­put: „Že­na za sva vre­me­na”, „Do­đi su­tra”, „Što mo­raš da znaš”, „Otvo­ri mi oči”, „Ne daš mi mi­ra”...
U Švaj­car­skoj ži­vi i ra­di već osam go­di­na. Da bi ra­dio kao psi­hi­ja­tar, mo­rao je, is­ti­če, da pre­sko­či broj­ne pre­po­ne, ko­je su u ovoj ze­mlji, za one ko­ji do­la­ze iz dr­ža­va van Evrop­ske uni­je, ve­o­ma vi­so­ke: sa­vla­da je­zik, no­stri­fi­ku­je di­plo­mu Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta i po­no­vi u Be­o­gra­du za­vr­še­nu spe­ci­ja­li­za­ci­ju iz psi­hi­ja­tri­je. Uz to, na Uni­ver­zi­te­tu u Ba­ze­lu za­vr­šio je psi­ho­te­ra­pi­ju i tre­nut­no ra­di u pri­vat­noj kli­ni­ci u Ci­ri­hu gdje se, po­red osta­log, ba­vi i te­ra­pi­jom za­vi­sni­ka od ta­ko­zva­nih le­gal­nih dro­ga, po­put al­ko­ho­la i ta­ble­ta.
- Imam pri­li­ku i za­do­volj­stvo da ra­dim sa kli­jen­ti­ma iz ra­znih kra­je­va svi­je­ta, na­rav­no i sa lju­di­ma sa na­ših pro­sto­ra - ka­že De­jan. - Švaj­car­ska je tra­di­ci­o­nal­no me­đu vo­de­ćim ka­da je psi­hi­ja­trij­sko zbri­nja­va­nje u pi­ta­nju. Da­nas nu­di in­te­gra­ti­van i kom­plek­san si­stem kli­nič­kog i van­kli­nič­kog zbri­nja­va­nja psi­hič­ki obo­lje­lih.
Ovaj vr­sni psi­hij­atar je to­li­ko pro­ni­kao u du­šu čo­vje­ka da kroz pje­sme ko­je pi­še po­kre­ne naj­ta­na­ni­je emo­ci­je.
- Ra­ni­jih go­di­na, že­lio sam da na­pre­du­jem u pro­fe­si­o­nal­noj ka­ri­je­ri, a sa­da po­no­vo imam po­tre­bu da se vi­še ba­vim mu­zi­kom - ka­že De­jan. - Autor sam ne­ko­li­ko tek­sto­va za al­bum još jed­nog Va­ljev­ca, vr­snog džez sak­so­fo­ni­ste Jo­va­na Ma­ljo­ko­vi­ća. Pla­ni­ram da ra­dim i na svom pr­vom autor­skom al­bu­mu, na kom će se na­ći ne­ke sta­re, ali i no­ve pje­sme u na­rod­nom du­hu. Tra­di­ci­o­nal­na i na­rod­na mu­zi­ka na­ših pro­sto­ra me ve­o­ma in­spi­ri­šu, to je ri­je­dak bi­ser po kom smo bo­ga­ti­ji od mno­gih za­pad­nih ze­ma­lja – ka­že De­jan.