Na pra­znik Sa­bo­ra Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, 8. ja­nu­a­ra, pro­sla­vlje­na je kr­sna sla­va cr­kve­nog ho­ra „Ro­žde­stvo” ko­ji dje­lu­je pri cr­kvi Po­la­ga­nja ri­ze Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce u Bi­je­loj. Na­kon li­tur­gi­je, hor je, za­jed­no sa čla­no­vi­ma ho­ra „Sve­ti Sa­va” iz Her­ceg No­vog, u cr­kvi odr­žao kon­cert. Ovim kon­cer­tom pre­ki­nu­ta je pa­u­za, a pred­sta­vlja tra­di­ci­ju. Kon­cer­tom je ujed­no obi­lje­že­no 25 go­di­na ra­da i po­sto­ja­nja.
Hor je osno­van 8. ja­nu­a­ra 1992. go­di­ne, bla­go­slo­vom sve­šte­ni­ka Pre­dra­ga Vi­da­ko­vi­ća, i do da­nas je kroz „Ro­žde­stvo” pro­šlo oko 250 čla­no­va, ka­že pa­roh jo­šič­ki, je­rej Ne­boj­ša Vu­lo­vić, ina­če pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra ho­ra.
- Za ovo če­tvrt vi­je­ka bi­lo je do­sta li­je­pih tre­nu­ta­ka, ali i onih dru­gih. Naj­te­že nam je svi­ma bi­lo kad je umro Vas­ko Ilić, pred­sjed­nik ho­ra. To je bio čo­vjek ko­ji je ne sa­mo bio kum i je­dan od osni­va­ča ho­ra, već čo­vjek ko­ji bio naj­bo­lji pje­vač, naj­bo­lji re­tor i po­zna­va­lac obi­ča­ja. Za­to smo po­sli­je kon­cer­ta odr­ža­li po­men osni­va­či­ma Vas­ku Ili­ću i Ste­vu Vu­ko­vi­ću. Po­no­sni smo i za­do­volj­ni ob­na­vlja­njem tra­di­ci­je, jer je če­tvrt vi­je­ka pri­li­čan pe­ri­od u ra­du i jed­nog čo­vje­ka, a ne ho­ra – ka­že Vu­lo­vić. Sve­šte­nik na­po­mi­nje da čla­no­vi ho­ra s ne­str­plje­njem iš­če­ku­ju na­red­nu pro­bu.
- Jer, za­i­sta mi svi dje­lu­je­mo kao jed­na cje­li­na. Jed­no­stav­no, di­še­mo svi kao je­dan. Uvi­jek smo ob­je­di­nje­ni, slo­žni – ka­že Vu­lo­vić, ko­ji sa ne­u­mor­nim di­ri­gen­tom No­vi­com Ze­če­vi­ćem, ru­ko­vo­di ho­rom. Njih dvo­ji­ca su i pri­mjer vje­re i lju­ba­vi pre­ma svo­joj cr­kvi, ču­va­nja tra­di­ci­je i obi­ča­ja svog na­ro­da, i kao ta­kvi su po­nos Bi­je­le i No­vog.
Pr­vi di­ri­gent ho­ra bio je Sve­to­zar Sve­to Vu­ka­so­vić, du­go­go­di­šnji di­rek­tor Mu­zič­ke ško­le u Bi­ha­ću, ko­jeg je rat­ni vi­hor vra­tio u rod­ne Đe­no­vi­će. On je hor vo­dio do 2002. go­di­ne, a ta­da ga pre­u­zi­ma Iva­na Pe­ro­vić-Kom­ne­no­vić.
- Kao iz­van­re­dan pe­da­gog i mla­da oso­ba Iva­na je svo­jim pri­stu­pom uni­je­la ve­dri­nu i za­to je vo­lje­na i po­što­va­na od naj­mla­đeg do naj­sta­ri­jeg čla­na ovog ho­ra. Ono sa či­me se mi po­seb­no po­no­si­mo to je naš dje­či­ji hor, ko­ji je ona ta­ko­đe du­go i uspje­šno vo­di­la. Od nje je di­ri­gent­sku pa­li­cu pre­u­zeo No­vi­ca Ze­če­vić, i mi­slim da ne tre­ba da bri­ne­mo za na­šu bu­duć­nost - ka­že za „Sa­bor“ pro­ta Vi­da­ko­vić.
Na slav­skom ruč­ku, na­kon osve­će­nja slav­skog ko­la­ča i sve­te li­tur­gi­je, evo­ci­ra­ne su mno­ge uspo­me­ne.
- Svi mi u ho­ru ima­mo obi­čaj da ka­že­mo da je „Ro­žde­stvo“ po­ro­di­čan hor, ili bo­lje re­ći, jed­na ve­li­ka po­ro­di­ca ko­joj je za­da­tak da ši­ri hri­šćan­sko ras­po­lo­že­nje. Mi­slim da smo do­sta do­bro pri­hva­će­ni u Bo­ki, ali, na­ža­lost ima do­sta Bi­je­lja­na ko­ji ne zna­ju da u nji­ho­vom mje­stu po­sto­ji ovaj hor. Za­to u ovoj go­di­ni ju­bi­le­ja po­zi­vam sve one ko­ji vo­le da pje­va­ju do­đu u hor. Pje­vaj­te. Ne­će­te ni­šta iz­gu­bi­ti. Do­bi­će­te sa­mo jed­nu to­pli­nu. Na­ći će­te no­ve pri­ja­te­lje - ka­že No­vi­ca Ze­če­vić, po­no­sni di­ri­gent.
Z.Š.