Do osve­šta­nja Sa­bor­nog hra­ma Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra u Ba­ru, za­štit­ni­ka gra­da, osta­lo je još sed­mi­cu, pa se ra­di go­to­vo da­no­noć­no ka­ko bi hram bio za­vr­šen. Osve­šta­nje hra­ma 25. sep­tem­bra oku­pi­će sve pa­tri­jar­he svi­je­ta, a me­đu nji­ma i pa­tri­jar­ha je­ru­sa­lim­skog Te­o­fi­la III i srp­skog Iri­ne­ja, kao i pred­stav­ni­ke svih po­mje­snih pra­vo­slav­nih cr­ka­va, ali i po­gla­va­re islam­ske i ri­mo­ka­to­lič­ke vje­ro­i­spo­vi­je­sti, upra­vo na dan ka­da se obi­lje­ža­va hi­lja­du go­di­na od mu­če­nič­kog stra­da­nja Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra.
Pre­ma ri­je­či­ma pro­to­maj­sto­ra Mom­či­la Sta­no­je­vi­ća, ovo ni­je sa­mo hram Ba­ra, Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske, ni hram Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, već hram od va­se­ljen­skog zna­ča­ja. Na­gla­ša­va da ide­ja o grad­nji hra­ma Sv. Jo­va­na Vla­di­mi­ra odav­no po­sto­ji.
- Na­i­me, 1991. go­di­ne po­če­la je grad­nja hra­ma od stro­gog po­sta i bez vo­de i bez hra­ne po­koj­nog pro­te na­mje­sni­ka bar­skog Bo­gi­ća Fe­mi­ća. On je uka­zao na po­tre­bu iz­grad­nje cr­kve u Ba­ru, i po­zvao na­rod da se za­jed­no sa njim iz­bo­ri za lo­ka­ci­ju za cr­kvu, te na glav­nom grad­skom tr­gu za­po­čeo naj­stro­ži post. Na­kon što je do­di­je­lje­no ze­mlji­šte, ura­đe­na je in­ve­sti­ci­o­no-teh­nič­ka do­ku­men­ta­ci­ja, i sve što je po­treb­no za do­bi­ja­nje gra­đe­vin­ske do­zvo­le - ka­že Sta­no­je­vić, i pod­sje­ća da je 3. ju­la 2009. go­di­ne na­po­kon si­pan pr­vi be­ton u te­melj.
- Od tog da­na pa do da­nas, ne ra­ču­na­ju­ći 2013. go­di­nu, ka­da su sve sna­ge i svi ka­pa­ci­te­ti bi­li usmje­re­ni ka za­vr­šet­ku ra­do­va na Sa­bor­nom hra­mu Hri­sto­vog vas­kre­se­nja u Pod­go­ri­ci, ni­je se pre­sta­ja­lo sa ra­do­vi­ma. Ovih da­na baš po­ku­ša­va­mo usi­ja­nim tem­pom da ura­di­mo sve što mo­že­mo, ali ne­će sve bi­ti za­vr­še­no. Me­đu­tim, na­dam se da će nam osta­ti sa­mo je­dan ma­li dio, ko­ji či­ni oko pe­ti­nu unu­tra­šnje po­vr­ši­ne na ko­joj će bi­ti na­sli­ka­ne fre­ske. Zna­či če­ti­ri pe­ti­ne ukup­nih ra­do­va bi­će za­vr­še­no. Ovih da­na je sti­glo i 14 lu­ste­ra ko­ji će bi­ti mon­ti­ra­ni i se­dam ula­znih vra­ta iz­ra­đe­nih spo­lja u bron­zi, a iz­nu­tra dr­ve­tom. Ura­đen je i fre­sko­pis. Osta­le su sit­ni­ce, ali one upra­vo da­ju draž i čar kom­plet­noj grad­nji - ka­že on i is­ti­če da je Hram Sv. Jo­va­na Vla­di­mi­ra naj­ve­ći u Cr­noj Go­ri, od­no­sno, po­sli­je Hra­ma Sve­tog Sa­ve na Vra­ča­ru u Be­o­gra­du, naj­ve­ći i u Sr­bi­ji i u Cr­noj Go­ri.
- Do­la­zak je­ru­salim­skog pa­tri­jar­ha Te­o­fi­la III mno­go zna­či, jer je to pr­vi put da će uop­šte na te­ri­to­ri­ju Cr­ne Go­re kro­či­ti ne­ko od je­ru­sa­lim­skih pa­tri­jar­aha. Do­ma­ćin će bi­ti naš pa­tri­jarh Iri­nej. Oče­ku­je­mo oko 50 ar­hi­je­re­ja, vla­di­ka, mi­tro­po­li­ta itd. Ta­ko­đe, oče­ku­je­mo da ov­dje bu­de pri­su­tan vrh dr­ža­ve, lo­kal­ne vla­sti, na če­lu sa gra­do­na­čel­ni­kom Ba­ra dr Zo­ra­nom Sr­zen­ti­ćem kao do­ma­ći­nom. Po­zi­vam sve da se oku­pi­mo, sa­be­re­mo, da za­jed­no osve­šta­mo hram. Pro­sla­va će po­če­ti sve­ča­nom aka­de­mi­jom 24. sep­tem­bra, da bi­smo 25. sep­tem­bra osve­šta­li hram, a za­tim se svi sku­pa ra­do­va­li na­kon vi­še go­di­na od­ri­ca­nja, tru­da, ra­da i zno­ja. Po­zi­vam sve ko­je mo­gu da pri­lo­zi­ma, ono­li­ko ko­li­ko im je Bog dao, pa ma­kar i jed­nim eurom, po­mog­nu za­vr­še­tak ra­do­va. Upo­re­do sa fi­nim za­nat­skim ra­do­vi­ma unu­tar hra­ma, ure­đu­je se i spo­lja­šnjost. Svi ko­ji uče­stvu­ju u ra­do­vi­ma ka­žu da im je ve­li­ko za­do­volj­stvo što su u ti­mu ko­ji iz­gra­đu­je ovu sve­ti­nju - ka­zao je Sta­no­je­vić za „Dan“.D. STO­JA­NO­VIĆ


Još ma­lo pa go­to­vo

Iz Nik­ši­ća je i Velj­ko Ra­do­vić, ko­ji je ov­dje već go­di­nu, a ko­ji je stu­dent Li­kov­ne aka­de­mi­je u Tre­bi­nju, i ra­di u Ba­ru sa stri­cem Ana­sta­si­jem, ko­ji je glav­ni sli­kar u hra­mu.
- Funk­ci­o­ni­še­mo kao uigran tim. Tru­di­mo se da što vi­še za­vr­ši­mo do osve­šta­nja, a na­kon to­ga će tre­ba­ti još jed­no šest mje­se­ci da se ra­do­vi pot­pu­no za­vr­še. Za­do­volj­stvo mi je ov­dje bi­ti - do­da­je Ra­do­vić.


No­vi pro­cvat fre­sko­pi­sa

Bo­ris Mar­kuš iz Nik­ši­ća, ko­ji se ba­vi iko­no­pi­som i fre­sko­pi­som, a ko­ji je za­vr­šio Cr­kve­nu aka­de­mi­ju za umjet­nost i kon­zer­va­ci­ju, ka­že da je ovo nje­gov do­sad naj­ve­ći ura­đe­ni po­sao.
- Fre­sko­pis je da­nas teh­ni­ka ko­ja po­no­vo do­ži­vlja­va pro­cvat, i naj­tra­že­ni­ja je sli­kar­ska teh­ni­ka, po­red mo­za­i­ka. Za šest mje­se­ci ura­đe­no je 700 kva­dra­ta fre­sko­pi­sa, od­no­sno 100 do 120 kva­dra­ta mje­seč­no - ka­že on.