Hi­ro­to­ni­o­ja no­vo­i­za­bra­nog epi­sko­pa di­o­klij­skog ar­hi­man­dri­ta mr Ki­ri­la Bo­jo­vi­ća, odr­ža­će se u ne­dje­lju, 31. ju­la u Sa­bor­nom hra­mu Hri­sto­vog vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci. Sve­tu ar­hi­je­re­je­sku li­tu­gi­ju od 8 ča­so­va slu­ži­će pa­tri­jarh srp­ski Iri­nej sa vi­še ar­hi­je­re­ja Srp­ske Pra­vo­slav­ne Cr­kve. Čin na­re­če­nja, od­no­sno ve­čer­nja slu­žba ko­jom se na­ja­vlju­je hi­ro­to­ni­ja, oba­vi­će se u su­bo­tu, 30. ju­la u pod­go­rič­kom Sa­bor­nom hra­mu, a po­či­nje u 19 ča­so­va. Pret­hod­no, u su­bo­tu, na Og­nje­nu Ma­ri­ju, u 18.30 ča­so­va is­pred pod­go­rič­kog Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja sve­šte­ni­ci, mo­na­štvo i vjer­ni­ci sve­ča­no će do­če­ka­ti pa­tri­jar­ha Iri­ne­ja, kao i vi­še epi­sko­pa ko­ji će slu­ži­ti u Sa­bor­nom hra­mu.
Ar­hi­man­drit mr Ki­ril Bo­jo­vić, či­je je svje­tov­no ime Mi­lan, ro­đen je 4. fe­bru­ar 1969. go­di­ne u Pod­go­ri­ci, kao pe­to di­je­te Ra­du­la i Zor­ke Bo­jo­vić. Osmo­go­di­šnju ško­lu i Gim­na­zi­ju „Pe­tar I Pe­tro­vić Nje­goš” za­vr­šio je u Da­ni­lov­gra­du sa di­plo­mom Lu­če pr­vog ste­pe­na. Po po­vrat­ku iz ar­mi­je 1988. go­di­ne upi­sao se na Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­ki fa­kul­tet u Pod­go­ri­ci, ko­ji je za­vr­šio sa sred­njom ocje­nom 9,68. Di­plom­ski rad je od­bra­nio 1992. god. Od 1993. do 2000. go­di­ne je ra­dio kao asi­stent na PMF-u u Pod­go­ri­ci. Go­di­ne 1993. upi­sao je post­di­plom­ske stu­di­je na PMF-u u Be­o­gra­du na gru­pi „Di­fe­ren­ci­jal­na ge­o­me­tri­ja i to­po­lo­gi­ja”. Ma­gi­star­ski rad na te­mu „Gru­pe ho­lo­no­mi­ja i kom­plek­sne po­ve­za­no­sti” je od­bra­nio u ju­lu 1996. kod pro­fe­so­ra dr Ne­de Bo­kan. U tom je pe­ri­o­du bio i du­go­go­di­šnji član Cr­kve­nog od­bo­ra Cr­kve­ne op­šti­ne pod­go­rič­ke.
Od 1. fe­bru­a­ra 1998. do 1. fe­bru­a­ra 1999. bio je na spe­ci­ja­li­za­ci­ji na Uni­ver­zi­te­tu „Lo­mo­no­sov” – MGU, u Mo­skvi. Kra­jem 2000. go­di­ne do­bro­volj­no je dao ostav­ku na po­sao na fa­kul­te­tu u Pod­go­ri­ci i po bla­go­slo­vu mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja, po­stao je is­ku­še­nik Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra. Uoči Pe­trov­da­na na pra­znič­nom bde­ni­ju (11. jul uve­če) 2004. go­di­ne vla­di­ka Am­fi­lo­hi­je ga je po­stri­gao u mo­na­štvo sa ime­nom Ki­ril. Iste go­di­ne na Bo­žić, mi­tro­po­lit ga je ru­ko­po­lo­žio u čin je­ro­đa­ko­na. Po mi­tro­po­li­to­vom bla­go­slo­vu upi­su­je Mo­skov­sku pra­vo­slav­nu du­hov­nu aka­de­mi­ju 2005. go­di­ne.
Ce­tinj­ski ar­hi­e­pi­skop 2006. ru­ko­po­lo­žio je Bo­jo­vi­ća u čin je­ro­mo­na­ha. Iste go­di­ne (jun-jul), po bla­go­slo­vu mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja, bi­va u prat­nji de­sni­ce Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja, ko­ja je vi­še od 40 da­na pu­to­va­la po Ru­si­ji, Ukra­ji­ni i Bje­lo­ru­si­ji. Go­di­ne 2008. di­plo­mi­rao je na Mo­skov­skoj du­hov­noj aka­de­mi­ji i od­bra­nio kan­di­dat­sku di­ser­ta­ci­ju na MPDA na te­mu „Mi­tro­po­lit Pe­tar II Pe­tro­vić Nje­goš kao hri­šćan­ski fi­lo­sof”. Za ovaj rad je do­bio pr­vu na­gra­du u ge­ne­ra­ci­ji – na­gra­du Sve­šte­no­mu­če­ni­ka Ila­ri­o­na ar­hi­e­pi­sko­pa Ve­rej­skog I ste­pe­na. Isto­vre­me­no je i van­red­no za­vr­šio Mo­skov­sku du­hov­nu se­mi­na­ri­ju. Od ja­nu­a­ra 2009. go­di­ne Sv. ar­hi­je­rej­ski Si­nod SPC po­sta­vlja ga za vas­pi­ta­ča ce­tinj­ske Bo­go­slo­vi­je, a po­tom i za pro­fe­so­ra Bo­go­slo­vi­je gdje pre­da­je Sve­to Pi­smo No­vo­ga Za­vje­ta. Od Pe­trov­da­na 2008. bio je i glav­ni ured­nik ča­so­pi­sa „Sve­ti­go­ra“ Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske. Na Oce, 3. ja­nu­a­ra 2010. mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je ga je ru­ko­pro­i­zveo u čin pro­to­sin­đe­la.
Po bla­go­slo­vu mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja od­lu­ču­je da pro­du­ži ško­lo­va­nje na Pra­vo­slav­nom bo­go­slov­skom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, gdje mu je no­stri­fi­ko­va­na di­plo­ma kan­di­da­ta bo­go­slo­vlja, ko­ju je ste­kao na Mo­skov­skoj du­hov­noj aka­de­mi­ji; či­me je ste­kao uslo­ve za pri­ja­vu dok­tor­ske di­ser­ta­ci­je. Na­stav­no vi­je­će PBF mu je odo­bri­lo pri­ja­vu te­me dok­tor­ske di­ser­ta­ci­je sa na­zi­vom „Ekli­si­o­lo­gi­ja Sve­tog Fi­la­re­ta Mo­skov­skog“, kod men­to­ra epi­sko­pa kru­še­vač­kog Da­vi­da (Pe­ro­vi­ća). 30. ju­na 2013. na pra­znik Svih Sve­tih pri­li­kom osve­će­nja krip­te Sa­bor­nog Hra­ma Hri­sto­vog Vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je Bo­jo­vi­ća ru­ko­pro­i­zveo u čin ar­hi­man­dri­ta. Od 15. de­cem­bra 2014. go­di­ne oba­vlja du­žnost ar­hi­je­rej­skog za­mje­ni­ka u Epar­hi­ji bu­e­no­sa­i­re­skoj i ju­žno­cen­tral­no­a­me­rič­koj SPC.
Ž.J.