Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kve­na op­šti­na Bi­je­la i ove go­di­ne je, kao ma­lo ko­ji kraj u Bo­ki, sve­ča­no i sa­bor­no pro­sla­vi­la hra­mov­sku sla­vu Po­la­ga­nje ri­ze Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce 15. ju­la. Pro­sla­va je po­če­la ve­če ra­ni­je, tra­di­ci­o­nal­nom 23. Du­hov­nom aka­de­mi­jom ko­ja je ove go­di­ne bi­la po­sve­će­na Sve­tom Jo­va­nu Vla­di­mi­ru u isto­ri­ji i pre­da­nju. Aka­de­mi­ja je odr­ža­na pod slo­ga­nom „Pred svo­jim pre­ci­ma Bi­je­lja­ni se­bi i svom po­tom­stvu“. Aka­de­mi­ji su pri­su­stvo­va­li Zo­ran Doj­či­no­vić, kon­zul Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u Her­ceg No­vom, don Ro­bert Ton­sa­ti, pro­čel­nik ure­da za kul­tu­ru i do­bra Ko­tor­ske bi­sku­pi­je i žup­ni­ka Sve­te Ane u Ka­me­na­ri­ma i dru­ge zva­ni­ce. Aka­de­mi­ja je po­če­la na­kon ve­čer­nje i po­klo­nje­nja če­sti­ca­ma mo­šti­ju Sve­tog Nek­ta­ri­ja Egin­skog ko­je su sti­gle u hram iz Ko­to­ra po­vo­dom kr­sne sla­ve.
Po­zdrav­nu ri­ječ i bla­go­slov dao je ar­hi­je­rej­ski na­mje­snik za Bo­ku pro­to­je­rej-sta­vro­for Mom­či­lo Kri­vo­ka­pi­ća, ko­ji je ka­zao „da nas je sa­bra­la Maj­ka Bož­ja i kr­sna sla­va nje­nog hra­ma, ali i mo­šti ve­li­kog is­cje­li­te­lja na­šeg vre­me­na Sve­tog Nek­ta­ri­ja Egin­skog“.
Be­sje­du o Sve­tom Jo­va­nu Vla­di­mi­ru odr­žao je isto­ri­čar dr Va­silj Jo­vo­vić sa Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Nik­ši­ću. Sv. Jo­van Vla­di­mir, ka­že isto­ri­čar, pr­vi je srp­ski vla­dar ko­me je usta­no­vljen sve­tač­ki kult, a nje­go­vo ži­ti­je, sa­ču­va­ne u iz­vo­du u „Bar­skom ro­do­slo­vu“ su pr­vo srp­sko ži­ti­je. Nje­go­ve mo­šti da­nas se ču­va­ju u Sa­bor­noj pra­vo­slav­noj cr­kvi u Ti­ra­ni.
- Ka­sni­ji kult Sv. Jo­va­na Vla­di­mi­ra, ko­ji se pro­ši­rio u Al­ba­ni­ji i Grč­koj, uka­zu­je na to da je ovaj vla­dar osta­vio du­bok trag u na­rod­nom sje­ća­nju. Vla­di­mi­rov kult ra­ši­ren je me­đu Sr­bi­ma, Gr­ci­ma, Ar­ba­na­si­ma, a Sve­ti kralj po­što­van je i na Si­na­ju, Sve­toj Go­ri, Ril­skom ma­na­sti­ru u Bu­gar­skoj ma­na­sti­ru Cr­na Re­ka na Ko­so­vu, ma­na­sti­ru Sve­ti Jo­van Bi­gor­ski i dr. On je sve­tac i pra­vo­slav­nih i ka­to­li­ka i bio je za njih ono što je od 13. vi­je­ka bio Sve­ti Sa­va - ka­že dr Jo­vo­vić, iz­no­se­ći osnov­ne isto­rij­ske či­nje­ni­ce i bi­o­gra­fi­juo ži­vo­tu i vla­da­vi­ni Jo­va­na Vla­di­mi­ra. Sv. Vla­di­mir, du­kljan­ski vla­dar, ubi­jen je 22. ma­ja 1016. go­di­ne pri­li­kom iz­la­ska iz cr­kve u Pre­spi. Ko­sa­ra, Vla­di­mi­ro­va že­na, a kćer Sa­mu­i­lo­va, ni­je se vi­še uda­va­la, i ži­vot je okon­ča­la u ma­na­sti­ru. Sa­hra­nje­na je „do no­gu svo­ga mu­ža“. Vla­dar­ski i brač­ni par, Vla­di­mir i Ko­sa­ra, ni­je­su osta­vi­li po­tom­ke.
- Le­gen­da o Vla­di­mi­ru i Ko­sa­ri na­sta­la je, po svoj pri­li­ci, ubr­zo po­sli­je sve­ti­te­lje­ve smr­ti. To je vr­lo dir­lji­va pri­ča sa ja­snom isto­rij­skom osno­vom u se­bi. Ta je le­gen­da naj­ši­re i naj­du­blje od svih usje­če­na u na­rod­no pam­će­nje Bal­ka­na. Iz sud­bi­ne mo­šti­ju Sv. Jo­va­na Vla­di­mi­ra vi­di se ka­ko se raz­vi­jao i vje­ko­vi­ma odr­ža­vao nje­gov kult srp­skog pra­vo­slav­nog sve­ca ne sa­mo kod hri­šćan­skih, ne­go i kod isla­mi­zi­ra­nih. Pre­či­stu Kra­jin­sku po­što­va­li su pra­vo­slav­ni kao i vjer­ni­ci dru­gih cr­ka­va i re­li­gi­ja. Za­jed­nič­ka sve­ti­nja i hri­šća­na i mu­sli­ma­na ovog kra­ja bio je krst Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra – do­da­je dr Jo­vo­vić. Po isto­ri­ča­ru, Vla­di­mi­ro­vo po­li­tič­ko dje­lo­va­nje ni­je to­li­ko va­žno, već „nje­gov zna­čaj le­ži u to­me što je pr­vi vla­dar po­što­van kao sve­tac“.
Nad­le­žni pa­roh pro­to­je­rej-sta­vro­for Pre­drag Vi­da­ko­vić po­zdra­vio je sve pri­sut­ne ta­ko­đe. U do­bro osmi­šlje­nom pro­gra­mu na­stu­pa­li su KUD „Sve­ti Jo­van Vla­di­mir“ iz Ba­ra, a naj­vi­še apla­u­za iz­ma­mio je svo­jim na­stu­pom še­sto­go­di­šnji gu­slar Alek­sa Đu­ra­no­vić ko­ji je pje­vao o lju­ba­vi Vla­di­mi­ra i Ko­sa­re. Na­stu­pio je i nov­ski cr­kve­ni hor „Ro­žde­stvo“.
Z. Š.


„Du­kljan­ski“ isto­ri­o­gra­fi ne­gi­ra­ju mu sve­tost

Isto­ri­čar dr Jo­vo­vić na­gla­ša­va da je Sv. Sa­vi pret­ho­dio Sv. Jo­van Vla­di­mir, na­po­mi­nju­ći da se u no­vi­joj isto­ri­o­gra­fi­ji u Cr­noj Go­ri ja­vlja ten­den­ci­ja za pro­mje­nom na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta sta­nov­ni­ka ta­da­šnje Du­klje-Ze­te, a sa­mim tim i Sv. Jo­va­na Vla­di­mi­ra, i to su glav­ne pro­ble­ma­tič­ne tač­ke „du­kljan­ske isto­ri­o­gra­fi­je“. Ta isto­ri­o­gra­fi­ja, ka­že dr Jo­vo­vić, po­ku­ša­va da na­met­ne ne­srp­sko po­ri­je­klo Sv. Jo­va­na Vla­di­mi­ra, nje­go­vo ime, nje­gov kult, ospo­ra­va mu se čak i sve­tost, a sve to „po­či­va na ne­u­te­me­lje­nim na­uč­nim osno­va­ma“.
- Pri­mje­ću­je se na­sto­ja­nje da se Sv. Jo­van Vla­di­mir otrg­ne iz srp­skog na­ci­o­nal­nog i kul­tur­nog kor­pu­sa – za­klju­ču­je dr Jo­vo­vić.