PLAV – Na­ci­o­nal­ni park „Pro­kle­ti­je“ je ove go­di­ne po­li­gon za do­ma­će i me­đu­na­rod­ne na­uč­no-is­tra­ži­vač­ke eks­pe­di­ci­je i is­tra­ži­va­če. Ru­ko­vod­stvo par­ka ove go­di­ne, u okvi­ru jed­no­go­di­šnjeg pla­na upra­vlja­nja, za­cr­ta­lo je ve­li­ki broj ak­tiv­no­sti na is­tra­ži­va­nju, po­sma­tra­nju, re­gi­stro­va­nju, od­no­sno, mo­ni­to­rin­gu bilj­nog i ži­vo­tinj­skog svi­je­ta par­ka. U par­ku, a ni u jav­nom pred­u­ze­ću ne­ma­ju auten­tič­nu ba­zu i ar­hi­vu po­da­ta­ka na osno­vu ko­je bi mo­gli na­sta­vi­ti da­lja is­tra­ži­va­nja.
Sma­tra­ju da u pro­ce­su pro­gla­še­nja par­ka, od­no­sno Stu­di­jom iz­vo­dlji­vo­sti, ni­je na pra­vi na­čin is­tra­že­no i evi­den­ti­ra­no stvar­no sta­nje bilj­nog i ži­vo­tinj­skog svi­je­ta Pro­kle­ti­ja. U do­sa­da­šnjim ak­tiv­no­sti­ma ima­li su po­dr­šku di­rek­to­ri­ce JP „Na­ci­o­nal­ni par­ko­vi Cr­ne Go­re“ Azre Vu­ko­vić, kao i struč­nih sa­rad­ni­ka.
-Pr­vi put u okvi­ru re­gi­o­nal­nog pro­jek­ta za­šti­te prenj­skog alp­skog da­ždev­nja­ka, ove go­di­ne Cr­nu Go­ru i Pro­kle­ti­je, u po­tra­zi za tom vr­stom, po­sje­ti­li su i is­tra­ži­va­či sa sa­ra­jev­skog uni­ver­zi­te­ta. Za po­me­nu­tu ak­tiv­nost is­tra­ži­va­nja cr­nog da­ždev­nja­ka naj­ve­će za­slu­ge pri­pa­da­ju struč­noj sa­rad­ni­ci Ma­ri­ni Đu­ro­vić, ko­ja je gru­pu mla­dih is­tra­ži­va­ča i struč­nja­ka iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Bel­gi­je, Ho­lan­di­je i Cr­ne Go­re usmje­ri­la na Pro­kle­ti­je. Pro­jekat je vo­di­la Emi­na Šu­nje (PMF Sa­ra­je­vo) u sa­rad­nji sa uni­ver­zi­te­tom u An­ter­pe­nu. Re­zul­ta­ti ovih is­tra­ži­va­nja su za­i­sta im­po­zant­ni, i po­seb­no nas ra­du­ju zbog to­ga što se ra­di­lo o gru­pi mla­dih is­tra­ži­va­ča, ko­ji će u svim na­red­nim is­tra­ži­vač­kim pla­no­vi­ma bi­ti usred­sre­đe­ni na NP i na pro­stor Pro­kle­ti­ja. Nji­ho­ve re­zul­ta­te će­mo ko­ri­sti­ti ubu­du­će kao po­la­znu osno­vu na osno­vu ko­je će se ba­zi­ra­ti da­lja is­tra­ži­va­nja flo­re i fa­u­ne ovog pro­sto­ra. I ovog pu­ta po­ka­za­lo se da su Pro­kel­ti­je još ne­is­tra­že­ni i ne­is­crp­ni pro­stor –na­veo je Enes Dre­ško­vić, di­rek­tor NP „Pro­kle­ti­je’’.
Emi­na Šu­nje, asi­stent na PMF-u u Sa­ra­je­vu, is­ta­kla je da pr­vi put, u okvi­ru re­gi­o­nal­nog pro­jek­ta „Za­šti­te prenj­skog alp­skog da­ždev­nja­ka“, po­sje­ću­ju Cr­nu Go­ru i pre­li­je­pe Pro­kle­ti­je u po­tra­zi za prenj­skim cr­nim (alp­skim) da­ždev­nja­kom.
-U NP ‘’Pro­kle­ti­je’’ bo­ra­vi­li smo če­ti­ri da­na na lo­ka­li­te­tu Bo­gi­će­vi­ca. Pri­ku­pi­li smo uzor­ke po­treb­ne za is­tra­ži­va­nje. Na­šli smo zdra­vu po­pu­la­ci­ju prenj­skog alp­skog da­ždev­nja­ka i pri­ku­pi­li 50 je­din­ki na­kon bla­ge ki­še ko­ja je po­tje­ra­la ove ma­le cr­ne zma­je­ve van svo­jih skro­vi­šta is­pod ze­mlje i iz pu­ko­ti­na sti­je­na. Od je­din­ki smo uze­li dio re­pi­ća za DNK ana­li­zu i pri­ku­pi­li tok­si­ne iz nji­ho­vih gla­ve­nih žli­je­zda. Sve su je­din­ke pre­mje­re­ne i usli­ka­ne, a u okvi­ru pre­hram­be­ne stu­di­je, is­pra­li smo im i že­lu­ce. Na­gla­ša­va­mo da ni­smo usmr­ti­li ni­ti jed­nu je­din­ku i da smo ih vra­ti­li u nji­ho­vo pri­rod­no sta­ni­šte na­kon oba­vlje­nog po­sla. Pod­ruč­je Bo­gi­će­vi­ce se po­ka­za­lo kao pra­vo pri­rod­no bla­go i ne­is­tra­že­ni re­surs. Na­i­šli smo na mno­ge neo­bič­ne, ne­sva­ki­da­šnje bi­o­lo­ške fe­no­me­ne. Duž ci­je­log are­a­la prenj­skog da­ždev­nja­ka, od Hr­vat­ske pre­ko Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, pa sve do Cr­ne Go­re, Pro­kle­ti­je su iz­gle­da je­di­no mje­sto gdje se alp­ski da­ždev­njak su­sre­će s obič­nim da­ždev­nja­kom i mje­sto gdje oni ži­ve za­jed­no. Ovaj in­te­re­sant­ni po­da­tak otva­ra no­va pi­ta­nja u svi­je­tu bi­o­lo­gi­je.
Uspjeh na te­re­nu du­gu­je­mo u ve­li­koj mje­ri di­rek­to­ru na­ci­o­nal­nog par­ka Ene­su Dre­ško­vi­ću, ko­ji nam je obez­bi­je­dio pre­voz do Bo­gi­će­vi­ce i smje­štaj kod lo­kal­nih sta­nov­ni­ka ovog za­se­o­ka –is­ta­kla je Šu­nje.
N.V.


Bo­ga­ta i neo­bič­na flo­ra

Šu­nje je do­da­la da pri­li­kom pla­ni­nar­skih šet­nji i od­mo­ra od po­sla ni­su mo­gli a da ne za­pa­ze i bo­ga­tu i neo­bič­nu flo­ru na pod­ruč­ju Pro­kle­ti­ja.
-Vi­dje­li smo, iz­me­đu osta­log, mno­go or­hi­de­ja i li­vad­skog cvi­je­ća ko­je kra­si bes­kraj­ne do­li­ne ovog je­din­stve­nog pod­ruč­ja. Po­red vo­do­ze­ma­ca i gmi­za­va­ca, is­tra­ži­va­li smo i mra­ve i na­šli ne­ko­li­ko in­ter­sant­nih sta­ni­šta. Sve ovo su po­ten­ci­ja­li ko­je će za­jed­no sa NP po­je­di­nač­no i de­talj­no ob­ra­đi­va­ti u na­red­nom pe­ri­o­du- ka­za­la je ona.


Sprem­ni da po­dr­že pro­jek­te

Struč­ni sa­rad­nik u JP NPCG Ma­ri­na Đu­ro­vić na­gla­si­la je da NP ‘’Pro­kle­ti­je’’ sve vi­še pri­vla­če pa­žnju na­uč­ne jav­no­sti.
-Ne­dav­no smo bi­li svje­do­ci pro­na­la­ska no­ve vr­ste pi­ja­vi­ce „Di­na pro­kle­ti­ja­ca“, na­đe­ne upra­vo na pro­kle­tij­skim iz­vo­ri­šti­ma, a ko­ji je re­zul­tat sa­rad­nje do­ma­ćih is­tra­ži­va­ča s is­tra­ži­va­či­ma iz dru­gih dr­ža­va. Di­na ni­je je­di­ni im­po­zan­tan re­zul­tat, 2013. go­di­ne za­po­čet je pro­gram opo­rav­ka bal­kan­skog ri­sa u Cr­noj Go­ri, upra­vo iz za­šti­će­nog pod­ruč­ja, kroz sa­rad­nju par­ka sa NVO sek­to­rom. Tim pro­gra­mom je ob­u­hva­ćen pre­gled sta­nja ne sa­mo ri­sa, ne­go i osta­lih vr­sta si­sa­ra. U av­gu­stu 2014. pro­fe­so­ri sa polj­skog uni­ver­zi­te­ta „Vroc­lav“ upu­sti­li su se u avan­tu­ru is­tra­ži­va­nja sli­je­pih mi­še­va, ta­ko da fa­u­na NP ‘’Pro­kle­ti­je’’ bi­va bo­ga­ti­ja za još 10 na­ci­o­nal­no i me­đu­na­rod­no za­šti­će­nih vr­sta. In­te­re­san­tan po­da­tak je da pr­va is­tra­ži­va­nja o sli­je­pim mi­še­vi­ma da­ti­ra­ju iz 2002. go­di­ne, ka­da je po­zna­ti če­ški is­tra­ži­vač Pert Ben­da obi­la­zio ove kra­je­ve. Na­še pred­u­ze­će je sprem­no da struč­no po­dr­ži sva zna­čaj­ni­ja is­tra­ži­va­nja Pro­kle­ti­ja i na­ci­o­nal­nog par­ka –po­ru­či­la je Đu­ro­vi­će­va.