U okolnostima kada Kotoru nedostaju veći hotelski kapaciteti i bolje organizovana turistička privreda, kruzeri su dobra stvar. Cijelu priču o kruzing turizmu ruže okolnosti kao što je nedostatak velikog hotela, žičare, slabo valorizovanje kotorskih bedema i zaleđa, smatra
Rade Ćoso, doktor turističkih nauka za biznis i menadžment. Kada već nema većeg, ukazuje na značaj malih hotela, kao i apartmana koji doprinose većoj frekvenciji i dolaska gostiju sa svih strana. Kada je Kotor u pitanju, perspektivu vidi u dolasku visokoplatežnih gostiju.
– Nemate nigdje poziciju da brod dođe na vrata od grada. Zato treba koristiti iskustva ostalih da napravimo ono što je najbolje. Novac koji uzimaju Luka i Opština mora da se ulaže u grad, u bedeme. Brojni turisti koji izađu gore nemaju nikakve uslove. Bedemi nemaju toaleta, restorana, a vodu gore prodaju neki momci. Ne volim taj masovni turizam. Crna Gora mora da drži nivo, da se pitaju stručnjaci, da se slušaju nautički stručnjaci, a sve u cilju da se sačuvaju i Crna Gora i njena obala – kazao je Ćoso za Radio „Kotor“.
On smatra da bi bedemi, ako bude, kako kaže, pameti i sve se složi uz pravu mjeru, u kombinaciji sa kruzingom, postali „zlatna koka“, planirana žičara pružila bi značajan doprinos turističkoj priči, a crnogorski put prema Špiljarima, Krscu i Njegušima, vrlo atraktivan za pješake, ali i bicikliste. Ističe da zbog vrlo složene epidemiološke situacije nije optimista u pogledu ovogodišnje turističke sezone.
– Procjena Ministarstva turizma od 40 odsto po mom mišljenju nije realna, kako sada stoje stvari, ja bih bio zadovoljan sa 25 odsto. Moramo ovu situaciju veoma ozbiljno shvatiti i slušati struku – rekao je Ćoso.
B.M.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
