Stanari pojedinih stambenih objekata već godinama imaju problem sa spoljašnjim zidovima i sređivanjem fasada, s kojih djelovi maltera često otpadaju. Na sreću, do sada nije bilo težih posledica, ali se mnogi pitaju ko bi bio odgovoran da se tako nešto i desi. Poslednje urušavanje fasade na zgradi „Drine” zabrinulo je vlasnike stanova i nekoliko poslovnih prostora u toj zgradi.
Oštećene su i Pristanske lamele koje su davno izgrađene, pa ne čudi što ih je zub vremena počeo ozbiljno nagrizati. No, i druge stare zgrade na ulazu u grad pod Rumijom trebalo bi „dotjerati”. Međutim, vlasnicima stanova izgleda i ne pada na pamet da se organizuju i realizuju taj poduhvat. Brinu o unutrašnjosti prostorija u kojima žive, a o spoljašnjem izgledu zgrade gotovo da niko ne razmišlja. U nekima od zgrada, na kojima fasade nisu obnavljane otkako su izgrađene, nisu izabrani ni organi upravljanja. Plašeći se da neko ne strada, vlasnici stanova u zgradi „Drine” postavili su tablu upozorenja: „Pažnja, fasada otpada”.
Neprijatelj zidova je i vlaga koja je većinu fasada ozbiljno oštetila. Ispod „Drinine” zgrade, kao i kod Pristanskih lamela, svakodnevno prolazi veliki broj ljudi i djece koja idu u školu i vrtiće. Realna opasnost da neko bude povrijeđen postoji. U sličnom stanju su i neke druge zgrade na ulazu u Bar, kao, recimo, „Tehnompromet” ili „Kongrap”, zatim zgrade u Ulici Maršala Tita.
Po Zakonu o održavanju stambenih zgrada, odgovornost za fasade, krovove, liftove, zajedničke prostorije i instalacije isključivo je na vlasnicima stanova. Organizovani u Skupštinu stanara, plaćaju obnovu fasade. Potrebna je saglasnost više od polovine vlasnika, a zatim i pribavljanje dozvole za rekonstrukciju, angažovanje stručnjaka za izradu projekta, izbor izvođača radova i nadzornog organa. Dakle, vlasnici moraju da obezbijede novac ne samo za radove, već i za potrebne dozvole.
Vlasnici stanova nerado govore o problemima s kojima se susreću, neke zgrade još uvijek nisu izabrale organe upravljanja, a i tamo gdje ih ima, teško je naplatiti i ono obavezno održavanje koje iznosi 20 centi po kvadratu stana.
Podstanar u Pristanskim lamelama
Marko Debić kaže da, za razliku od mnogih drugih komšija u zgradi, on redavno plaća održavanje.
– Na jedvite jade smo izabrali upravnika zgrade, koji muke muči kako da od pojedinaca naplati održavanje. Stanari znaju da se dug može naplatiti i preko sudskog izvršitelja i da će ih taj postupak daleko više koštati, ali neće da izvrše svoju obavezu. Teško je i unutrašnjost višespratnice dovesti u red – kaže Debić.
D.S.
Utvrditi kriterijume i prioriteteU Opštini kažu da su trenutno stanari deset zgrada zainteresovani za popravku fasade, ali da ne postoje kriterijumi, te da je nadležni organ lokalne uprave taj koji ih mora predložiti kako bi se po tom osnovu utvrdio javni interes. Za ove potrebe obezbijeđeno je i ušlo u plan javnih nabavki 50.000 eura. Takođe je potrebno da Sekretarijat za stambeno-komunalne poslove pripremi odluku koja bi se našla na zasjedanju lokalnog parlamenta.
Prema riječima sekretara
Vida Dabanovića, prije svega je potrebno utvrditi kriterijume, jer bi se nakon toga znalo ko ima prioritete.
– Odluku treba usvojiti u skupštini da bi došlo do realizacije. Neophodno je formirati skupštine stanara po zgradama, ali bi morali i stanari obezbijediti određena sredstva. Naš je interes da zgrade budu lijepo okrečene, ali mi nemamo mogućnosti za demit fasade – kaže on.
)){kind=small}
