BIJELO POLjE - Kupci stanova u zgradi Crnogorskog fonda za solidarnu stambenu izgradnju (CFSSI) u Bijelom Polju konačno su dobili ključeve, skoro tri i po godine nakon prvobitnog roka za useljenje. Inače, tri zgrade u naselju Rogojevići trebalo je da budu završene još u martu 2014. godine. Nakon što su se u dvije lamele uselili stanari (radnici lokalne uprave, članovi Sindikata prosvjete i drugi) u prvoj polovini prošle godine, ovih dana su ključeve dobili i policajci.U pitanju je treća zgrada, uz magistralni put, odnosno zaobilaznicu, u kojoj je krov nad glavom dobilo 48 policajaca.
Policajci nijesu skrivali sreću što su konačno, nakon svih muka i peripetija, uselili u svoje stanove. Ipak, kažu da je u velikom broju stanova ostalo još ponešto da se završi, zašta su dobili garanciju da će u dogovorenom roku biti ispoštovano.
-Ne mogu da vjerujem da se ovo konačno desilo. Moja porodica uselila se u stan koji smo čekali nekoliko godina, a za to vrijeme živjeli smo podstanarskim životom. Istina, moj stanodavac je dobar čovjek, kao i njegova porodica, tako da nijesmo imali većih problema -kaže jedan od policajaca, koga smo zatekli kako unosi namještaj u stan od 62 metra kvadratna, ne skrivajući zadovoljstvo što će s porodicom konačno noć provesti u svom domu.
Peripetije policajaca su trajale dugo i okončane su pravosnažnim sudskim presudama. Preko svog zastupnika Dejana Krunića, advokata iz Bijelog Polja, uspjeli su da se izbore za svoja prava i na osnovu pravosnažnih presuda zajedno su od tuženog Crnogorskog fonda za solidarnu stambenu izgradnju dobili oko 100.000 eura na ime plaćanja penala zbog probijenih rokova za useljenje.
-Investitor „Solidarno” bio je dužan da mjesečno na ime penala plaća od 120 do 180 eura po vla­sni­ku sta­na. U me­đu­vre­me­nu, na­kon što je Fond za so­li­dar­no bio du­go u blo­ka­di, pa ni­je­smo mo­gli na­pla­ti­ti pra­vo­sna­žni dug, iz­vr­še­na je de­blo­ka­da ži­ro- ra­ču­na i mi smo pre­ko jav­nog iz­vr­ši­te­lja do­bi­li sve što je na­še- ka­že advo­kat Kru­nić, do­da­ju­ći da su po­li­caj­ci uze­li klju­če­ve od sta­no­va, uz za­bi­lje­šku da su uve­de­ni u po­sjed, uz obe­ća­nje da će bi­ti za­vr­šen dio pre­o­sta­lih ra­do­va.
-Pre­ma ugo­vo­ru, in­ve­sti­tor ima rok od dvi­je go­di­ne da is­pra­vlja gre­ške, a uko­li­ko to ne is­po­štu­ju po­no­vo će­mo po­kre­nu­ti sud­ski spor-ka­že Kru­nić.
Po­li­caj­ci do­da­ju da su se, dok su če­ka­li klju­če­ve od sta­no­va, obra­ća­li na mno­ge adre­se. Od lo­kal­ne upra­ve pre­ko ne­ko­li­ko mi­ni­star­sta­va, pa sve do pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća. Ka­ko tvr­de, ni­ko ni­je na­šao za shod­no ni da im od­go­vo­ri. Is­ti­ču da su za­slu­ži­li da­le­ko po­volj­ni­ji tret­man od Fon­da, s ob­zi­rom na to da su sve svo­je oba­ve­ze na vri­je­me iz­mi­ri­va­li.
-Uz to, Upra­va po­li­ci­je je u iz­grad­nji ove tri zgra­de pod­ni­je­la ve­li­ki te­ret. Sin­di­kat Upra­ve po­li­ci­je je ku­pio plac u Ro­go­je­vi­ći­ma po ci­je­ni od 164.000 eura za 30 ari, uz uče­šće Op­šti­ne, ko­li­ko zna­mo, od mi­li­on eura u pla­ća­nju ko­mu­na­li­ja, ure­đe­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji tra­fo­sta­ni­ce. Ta­ko­đe, zna­mo da je Vla­da Cr­ne Go­re ku­pi­la ne­ko­li­ko sta­no­va, ko­je je ustu­pi­la Fon­du, ka­ko bi ci­je­na kva­dra­ta za nas bi­la što ma­nja- ka­žu po­li­caj­ci, oda­ju­ći za­hval­nost Upra­vi po­li­ci­je što je svi­ma ko­ji su ku­po­va­li stan upla­ti­la iz­nos od 20 od­sto ci­je­ne ukup­ne kva­dra­tu­re.
-Prav­da je spo­ra, ali do­sti­žna, što se vi­di i na na­šem pri­mje­ru -ka­žu po­li­caj­ci ko­ji su na­po­kon do­bi­li klju­če­ve od sta­no­va.
M.N.


Pla­ća­li ki­ri­ju, ot­pla­ći­va­li kre­dit

Je­dan od 48 po­li­ca­ja­ca ko­ji su do­bi­li stan u zgra­di u Ro­go­je­vi­ći­ma ka­že da su na kon­kur­su, po po­vla­šće­nim uslo­vi­ma, do­bi­li sta­no­ve s kraj­njom ci­je­nom od 400 eura po kva­drat­nom me­tru.
-Mi­sli­li smo da je i nas ko­nač­no sun­ce ogri­ja­lo i da će, na­kon vi­še­go­di­šnjeg pod­sta­nar­skog sta­ža i po­tu­ca­nja od jed­nog do dru­gog ga­zde, na­še po­ro­di­ce ko­nač­no ogri­ja­ti sun­ce. Ipak, pre­du­go je sve tra­ja­lo. Bi­li smo iz­i­gra­ni i po­ni­že­ni i do­ve­de­ni sko­ro do pro­sjač­kog šta­pa. Bi­li smo pod­sta­na­ri i pla­ća­li ki­ri­je, a uz njih i mje­seč­ne ra­te za kre­di­te kod ov­da­šnjih ba­na­ka, po­dig­nu­te na ime pla­ća­nja Fon­du. Na­še pla­te ni­je­su mo­gu da po­kri­ju ova dva iz­dat­ka, za ki­ri­ju i kre­dit. Ali, ne­ka­ko smo pre­ži­vlja­va­li sa svo­jim po­ro­di­ca­ma. U još te­žoj si­tu­a­ci­ji je bi­lo ne­ko­li­ko na­ših ko­le­ga ko­ji su u me­đu­vre­me­nu po­sta­li pen­zi­o­ne­ri. Nji­ho­va pri­ma­nja su još ma­nja. Sad kad smo sve na­pla­ti­li, ne­ko je vra­tio du­go­ve, a ne­ki su ku­pi­li ne­što od po­treb­nog na­mje­šta­ja, ob­ja­šnja­va naš sa­go­vor­nik.