NIK­ŠIĆ - Da oso­be sa in­va­li­di­te­tom mo­gu i že­le da ra­de ka­da im se pru­ži pri­li­ka do­volj­no go­vo­ri pro­je­kat ko­ji već ne­ko­li­ko mje­se­ci u Nik­ši­ću re­a­li­zu­je Eparhija bu­di­mljan­sko-nik­šićka, Cr­kve­na op­šti­na Nik­šić. „Ar­tos-pri­li­ka svi­ma“ na­ziv je nji­ho­vog pro­jek­ta u okvi­ru ko­jeg su za­po­če­li akva­po­nij­sku pro­iz­vod­nju u na­se­lju Mr­ko­šni­ca za ko­ju su ob­u­či­li 20 OSI od ko­jih je po­sao do­bi­lo njih tro­je. Ima­ju ugo­vo­re o ra­du, re­dov­nu pla­tu i osmo­ča­sov­no rad­no vri­je­me, ali i po­sao u ko­jem su se pro­na­šli. Je­dan od za­po­sle­nih je i Dra­gu­tin Jo­ko­vić ko­ji iako ima 56 go­di­na po pr­vi put je do­bio pri­li­ku da ra­di.
-Do­sad sam bio na evi­den­ci­ji za ne­za­po­sle­na li­ca i bez­u­spje­šno sam po­ku­ša­vao da pro­na­đem ne­ki po­sao. Me­đu­tim, za nas ko­ji pri­pa­da­mo ka­te­go­ri­ji OSI za­po­sle­nja ne­ma jer po­slo­dav­ci jed­no­stav­no ne že­le da nas upo­sle iz broj­nih raz­lo­ga. Akva­po­nij­ska pro­iz­vod­nja je za­ni­mlji­va, ra­di­mo ne­što što se u Cr­noj Go­ri po pr­vi put na ovaj na­čin re­a­li­zu­je, li­je­po je, za nas ko­ri­sno i ovo je na­čin da po­ka­že­mo da i mi mo­že­mo da ra­di­mo i do­pri­no­si­ma za­jed­ni­ci – na­gla­ša­va Jo­ko­vić.
U Mr­ko­šni­ci na oba­li isto­i­me­ne ri­je­ke, od­no­sno na iz­vo­ru Ku­ka­vi­ca, po­sta­vljen je pla­ste­nik gdje se kom­bi­na­ci­jom akva­kul­tu­re (in­te­ziv­nim uz­go­jem ri­be) sa hi­dro­po­ni­jom (uz­go­jem bi­lja­ka bez ze­mlje u sup­stra­tu) pro­iz­vo­di po­vr­će, tre­nut­no ze­le­na sa­la­ta i cr­ni luk.
- Ka­da uju­tro do­đem moj po­sao je da da upa­lim mo­to­re, obi­đem pla­ste­nik, na­hra­nim ri­bu. Mje­ri­mo pa­ra­me­tre, či­sti­mo ba­ze­ne, pre­sa­đu­je­mo luk i sa­la­tu... Ni­je te­ško - ka­že Jo­ko­vić.
Đa­kon Kon­stan­tin Do­jić, ko­or­di­na­tor pro­jek­ta, po­ja­šnja­va da je sa­d­nja oba­vlje­na u ka­snu je­sen jer su do ta­da mo­ra­li da za­vr­še sve dru­ge ak­tiv­no­sti ko­je pret­ho­de pro­iz­vod­nji. Sto­ga, ber­be još uvi­jek ni­je bi­lo jer je neo­p­hod­no da se us­po­sta­vi bi­o­lo­ški ba­lans svih ak­te­ra u si­ste­mu-ri­be i sad­ni­ca. Pro­ces je, ka­že on, jed­no­sta­van, i iz­u­zet­no do­bar ka­da su pri­no­si u pi­ta­nju. U tom si­ste­mu bilj­ke či­ste vo­du ri­ba­ma, ri­be svo­jim me­ta­bo­li­zmom pro­iz­vo­de ot­pad, stva­ra­ju đu­bri­vo, ko­je ko­ri­ste bilj­ke ko­je po­tom vra­ća­ju či­stu vo­du sa va­zdu­hom ri­ba­ma.
- U tom na­či­nu pro­iz­vod­nje pri­no­si su, u od­no­su na kon­ven­ci­o­nal­nu pro­iz­vod­nju, de­set pu­ta ve­ći po je­di­ni­ci po­vr­ši­ne. Ko­ri­sti se sa­mo je­dan od­sto vo­de, rad je za oko 40 pro­ce­na­ta lak­ši po je­di­ni­ci po­vr­ši­ne, i ne po­sto­ji mo­guć­nost ko­ri­šće­nja ni­ka­kvih he­mij­skih, otrov­nih sred­sta­va jer bi se ta­ko ugro­zio ba­lans si­ste­ma. Ka­da do­đe do op­ti­mal­ne pro­iz­vod­nje, ovaj si­stem bi mo­gao da pro­iz­vo­di oko 48 hi­lja­da gla­vi­ca sa­la­te i oko dvi­je to­ne ri­be go­di­šnje - ka­že đa­kon Do­jić.
Pr­ve ber­be ko­je se oče­ku­ju bi­će is­ko­ri­šte­ne za po­moć na­rod­nim ku­hi­nja­ma, što je pr­ven­stve­ni cilj pro­jek­ta, i unu­tra­šnje po­tre­be cr­kve, a Do­jić na­gla­ša­va da će nji­ho­vi pr­o­iz­vo­di po­tom bi­ti do­stup­ni i na tr­ži­štu.
-Ka­da je ne­ko svje­stan da ku­pu­je ne­što što je zdra­vi­je od ono­ga što ina­če ima na tr­ži­štu, što se pro­iz­vo­di bez ika­kvih adi­ti­va i he­mij­skih pro­iz­vo­da i da pri tom po­ma­že za­po­šlja­va­nje ugro­že­nih gru­pa i po­ma­že rad na­rod­nih ku­hi­nja, sa sa­mim iz­bo­rom nas kao snab­dje­va­ča mi­slim da će to ima­ti ve­li­ki od­ziv u na­šoj jav­no­sti - sma­tra Do­jić.
B.B.


Zva­ni­čan kraj pro­jek­ta u apri­lu

Ukup­na vri­jed­nost pro­jek­ta „Ar­tos-pri­li­ka svi­ma“ je 87, 6 hi­lja­da eura, od če­ga 90 od­sto fi­nan­si­ra Evrop­ska uni­ja, a osta­tak Epar­hi­ja bu­di­mljan­sko-nik­šić­ka. Zva­nič­no pro­jekt­ne ak­tiv­no­sti se za­vr­ša­va­ju u apri­lu, a Do­jić is­ti­če da će na­kon to­ga zna­ti da li je nji­ho­va ide­ja odr­ži­va.
- Ovo je tre­ći pro­je­kat ko­ji ra­di­mo sa EU, a pr­vi je kroz ko­ji za­po­šlja­va­mo. U pret­hod­na dva re­zul­ta­ti su bi­li odr­ži­vi, i ako nas pos­je­ti­te sle­de­će go­di­ne u ovo vri­je­me to će zna­či­ti da je i ovaj pro­je­kat odr­živ – ka­že đa­kon Do­jić.
Ako us­pi­ju da se „odr­že“, na ze­mlji­štu u Mr­ko­šni­ci, ko­je ina­če pri­pa­da po­ru­še­nom ma­na­sti­ru Sv. Di­mi­tri­ja, bi­će još pla­ste­ni­ka, a pro­iz­vod­nja će, pre­ma pla­nu, bi­ti pro­ši­re­na i na dru­ge po­vr­tlar­ske kul­tu­re, po­put pa­ra­daj­za, pa­pri­ke, kra­sta­va­ca i lu­be­ni­ce. Ti­me će se otvo­ri­ti mo­guć­nost i za no­va rad­na mje­sta za OSI.