BE­RA­NE – Broj­ni pro­te­sti vla­sni­ka ma­lih pi­la­na, ko­ji su iz­ra­ža­va­li ne­sla­ga­nje sa na­či­nom do­dje­le kon­ce­si­ja na šu­me, bi­li su do­mi­nant­ni do­ga­đa­ji u op­šti­ni Be­ra­ne to­kom mi­nu­le go­di­ne. Vla­sni­ci pi­la­na oku­plje­ni oko No­vog udru­že­nja dr­vo­pre­ra­đi­va­ča i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne sa pod­ruč­ja Be­ra­na tvr­de da su mo­no­po­li­sti za­tvo­ri­li ve­ći­nu nji­ho­vih pro­iz­vod­nih po­go­na i da se pro­ce­du­ra oko do­dje­le kon­ce­si­ja na dr­žav­ne šu­me ne spro­vo­di u skla­du sa za­ko­nom.
– Svi do­bro zna­mo da su šu­me op­šte do­bro, ali je vi­še ne­go oči­gled­no da to do­bro u Cr­noj Go­ri pri­pa­da sa­mo pri­vi­le­go­va­nim po­je­din­ci­ma, ko­ji­ma je do­pu­šte­no da sa pri­rod­nim re­sur­si­ma ra­de šta im pad­ne na pa­met. U po­sled­nje vri­je­me dr­žav­ne šu­me se ustu­pa­ju na ko­ri­šće­nje od­re­đe­nim po­je­din­ci­ma, dok svi osta­li osta­ju krat­kih ru­ka­va, što ima da­le­ko­se­žne ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce. Po­je­di­ne taj­kun­ske gru­pa­ci­je od­no­se bo­gat­stvo sa na­ših pro­sto­ra, stva­ra­ju­ći im­pe­ri­ju pre­ko no­ći, a mi obič­ni smrt­ni­ci mo­že­mo sa­mo da gle­da­mo ka­ko se oni bo­ga­te. Naj­vi­še bo­li što nad­le­žni dr­žav­ni or­ga­ni, i po­red broj­nih pri­ja­va, za­tva­ra­ju oči pred ova­kvim po­ja­va­ma. Oči­gled­no ih ni­je bri­ga što su po­je­di­ni vla­sni­ci pi­la­na do­ve­de­ni do pro­sjač­kog šta­pa i što su prak­tič­no pri­mo­ra­ni da ih za­tva­ra­ju, i to za­hva­lju­ju­ći ne­za­ko­ni­tim rad­nja­ma ko­je spro­vo­de lju­di za­du­že­ni da ga­zdu­ju dr­žav­nim šu­ma­ma – na­vo­di Ra­do­mir An­đić, je­dan od vla­sni­ka pi­la­na ko­ji go­di­na­ma ne uspi­je­va da do­đe do si­ro­vi­ne za rad.
Pod­sje­tio je da su pred­stav­ni­ci No­vog udru­že­nja dr­vo­pre­ra­đi­va­ča, na osno­vu pre­po­ru­ka od­go­vor­nih u Upra­vi za šu­me, na­pra­vi­li kon­zor­ci­jum DOO „Ber­kom” u na­di da će na taj na­čin lak­še do­ći do kon­ce­si­ja. Me­đu­tim, ni to ni­je uro­di­lo plo­dom da kao vla­sni­ci po­go­na za dr­vo­pre­ra­du do­bi­ju kon­ce­si­je u di­je­lu ga­zdin­ske je­di­ni­ce Ka­lu­dar­sko-dap­sić­ke šu­me.
– Iako smo ima­li bo­lju po­nu­du u ovoj ga­zdin­skoj je­di­ni­ci, kon­ce­si­je je po­no­vo do­bi­lo pred­u­ze­će DOO „Ni­ko­la” – na­gla­ša­va An­đić, pod­sje­ća­ju­ći da se u od­lu­ci ten­der­ske ko­mi­si­je na­vo­di da se po­nu­da DOO „Ber­kom” od­bi­ja „zbog to­ga što ko­li­či­na bru­to ma­se ko­ja se da­je u pred­met­nom odje­lje­nju pre­va­zi­la­zi mak­si­mal­nu za­pre­mi­nu si­ro­vi­ne po pro­sječ­no za­po­sle­nom rad­ni­ku po­nu­đa­ča”.
Pi­ta­nje is­ko­ri­šća­va­nja pri­rod­nih re­sur­sa, a pri­je sve­ga šu­ma, bi­la je jed­na od glav­nih te­ma na broj­nim sa­stan­ci­ma pred­stav­ni­ka lo­kal­ne upra­ve i dr­žav­nih or­ga­na. Kon­sta­to­va­no je da broj­ni po­ka­za­te­lji ja­sno sta­vlja­ju do zna­nja da je op­šti­na Be­ra­ne po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je, i po­red to­ga što ras­po­la­že sa iz­u­zet­nim pri­rod­nim po­ten­ci­ja­li­ma, do­ži­vje­la sve­u­kup­nu raz­voj­nu stag­na­ci­ju. In­deks raz­vi­je­no­sti op­šti­ne Be­ra­ne iz­no­si 62,95, što zna­či da za pri­bli­žno 37 po­e­na za­o­sta­je za cr­no­gor­skim pro­sje­kom. Ta­ko ne­ga­tiv­ni sal­do se pro­te­že iz go­di­ne u go­di­nu, iako, uz ve­li­ki vo­de­ni po­ten­ci­jal, 37 od­sto te­ri­to­ri­je op­šti­ne Be­ra­ne po­kri­va­ju šu­me kao naj­zna­čaj­ni­ji raz­voj­ni re­surs. Pred­sjed­nik lo­kal­nog par­la­men­ta Go­ran Ki­ko­vić sma­tra da će, ako se na­sta­vi sa ova­ko ne­do­ma­ćin­skim upra­vlja­njem šu­ma­ma, bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma, umje­sto eko­lo­ške dr­ža­ve, osta­ti pra­va pu­stoš.
– Oči­gled­no je da se u be­ran­skoj op­šti­ni vr­ši ne­mi­lo­srd­na sje­ča i uni­šta­va­nje šum­skog bo­gat­stva. Sve to ra­de uglav­nom kon­ce­si­o­na­ri ko­ji za­hva­lju­ju­ći svo­joj po­li­tič­koj po­dob­no­sti i po­ve­za­no­sti sa dr­žav­nim moć­ni­ci­ma mo­gu da ra­de šta ho­će. Ta­ko se ogrom­ni no­vac od eks­plo­a­ta­ci­je šu­ma sli­va u dže­po­ve po­je­di­na­ca, od če­ga lo­kal­na za­jed­ni­ca i nje­no sta­nov­ni­štvo ne­ma­ju ni­ka­kve ko­ri­sti. To ja­sno uka­zu­je da bi tre­ba­lo mi­je­nja­ti za­kon­ske od­red­be ko­je se ti­ču na­ci­o­nal­ne po­li­ti­ke upra­vlja­nja šu­ma­ma – sma­tra Ki­ko­vić.
Na­gla­ša­va da kon­ce­si­o­na­ri iza se­be osta­vlja­ju de­va­sti­ra­ne pro­sto­re, uni­šte­ne pu­te­ve i po­re­me­će­na vo­do­i­zvo­ri­šta, ali da je lo­kal­na upra­va, zbog ogra­ni­ča­va­ju­ćih fak­to­ra, ne­moć­na da ta­kvim po­ja­va­ma sta­ne na kraj.
– Da ima sre­će, sva­ka op­šti­na bi tre­ba­lo da ras­po­la­že i upra­vlja šu­ma­ma i osta­lim pri­rod­nim bo­gat­stvi­ma ko­ja se na­la­ze na nje­noj te­ri­to­ri­ji, a ne da to ra­de lju­di iz pod­go­rič­kog cen­tra mo­ći. Smi­šljen je ta­kav si­stem da se pre­ko eks­plo­a­ta­ci­je šu­ma bo­ga­ti još vi­še bo­ga­te, a da lo­kal­ne za­jed­ni­ce osta­ju krat­kih ru­ka­va. Za­to se Be­ra­ne, iz­me­đu osta­log, da­nas na­la­zi na sa­mom za­če­lju po ste­pe­nu raz­vi­je­no­sti. Uz to, ko god za­vi­ri u na­še šu­me su­o­či­će se sa pra­vom ka­sap­ni­com. Vi­dje­će ka­ko te­ški ka­mi­o­ni na­to­va­re­ni bal­va­ni­ma re­me­te pri­rod­nu rav­no­te­žu i uni­šta­va­ju put­nu in­fra­struk­tu­ru, a da dr­žav­ne nad­le­žne slu­žbe ne po­ku­ša­va­ju da su­zbi­ju ta­kve po­ja­ve – is­ti­če Ki­ko­vić.D. Jo­vo­vić


Evro­pu po­zi­va­ju u po­moć

U ci­lju za­šti­te dr­žav­nih šu­ma i put­ne in­fra­struk­tu­re pro­te­sto­va­li su i mje­šta­ni Ka­lu­dre, Lub­ni­ca i Še­ku­la­ra po­zi­va­ju­ći evrop­ske eks­per­te da se su­o­če sa či­nje­ni­com da se sa­mo ne­znat­na sred­stva od kon­ce­si­o­nih na­kna­da usmje­ra­va­ju za raz­voj lo­kal­ne za­jed­ni­ce.
– Da su se ko­jim slu­ča­jem pred­vi­đe­na sred­stva od kon­ce­si­o­nih na­kna­da usmje­ra­va­la za raz­voj na­ših se­la, on­da bi Še­ku­lar da­nas li­čio na pra­vo ur­ba­no mje­sto. Umje­sto to­ga, Še­ku­lar je da­nas mje­sto iz ko­jeg se, zbog te­ži­ne ži­vo­ta i lo­še in­fra­struk­tu­re, kon­stant­no od­la­zi. Sa dru­ge stra­ne, sva­ki dan smo gle­da­li te­ške ka­mi­o­ne na­to­va­re­ne bal­va­ni­ma, ka­ko re­me­te pri­rod­nu rav­no­te­žu i uni­šta­va­ju na­šu mu­ku. Sma­tram da bi Evro­pa ko­nač­no tre­ba­la da vi­di ka­ko pred ta­kvim ja­va­šli­kom do­ma­će in­sti­tu­ci­je za­tva­ra­ju oči – is­ti­če pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Še­ku­lar Ve­sko Da­vi­do­vić.


Po­gub­ni kre­di­ti

Ra­do­mir An­đić na­gla­ša­va da je ne­kim vla­sni­ci­ma po­go­na za pre­ra­du dr­ve­ta za­bra­njen pri­stup dr­žav­nim šu­ma­ma i pred to­ga što su kod In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­nog fon­da po­di­gli kre­di­te u uz­no­su i do 50.000 eura u na­mje­ri da pro­ši­re pro­iz­vod­nju i upo­sle do­dat­nu rad­nu sna­gu. Ka­zao je da ti dr­vo­pre­ra­đi­va­či po­sli­je sve­ga, zbog ne­do­stat­ka si­ro­vi­ne za rad, ni­je­su u sta­nju da pla­ća­ju pri­sti­gle ra­te kre­di­ta i da su pri­nu­đe­ni da ras­for­mi­ra­ju po­go­ne.
– Ne­ki vla­sni­ci pi­la­na, po­put me­ne, po­di­gli su kre­di­te ka­ko bi osa­vre­me­ni­li pro­iz­vod­nju. Ta­da su im nad­le­žni ga­ran­to­va­li da ću mo­ći la­ko iz dr­žav­nih šu­ma da na­ba­vlja­ju si­ro­vi­nu. Me­đu­tim, od to­ga ni­je bi­lo ni­šta, jer su svih ovih go­di­na pri­stup dr­žav­nim šu­ma­ma ima­la sa­mo pri­vi­le­go­va­na li­ca i kon­ce­si­o­na­ri, dok su broj­ni dr­vo­pre­ra­đi­va­či osta­ja­li krat­kih ru­ka­va. Ta­ko ra­te kre­di­ta pri­sti­žu, dok po­go­ni mi­ru­ju, što je rav­no ka­ta­stro­fi – ka­zao je An­đić.


Šum­ska ma­fi­ja „olak­ša­va” dr­žav­nu ka­su

Pred­stav­ni­ci DOO „Ber­kom” tvr­de da u Cr­noj Go­ri po­sto­ji šum­ska ma­fi­ja ko­ja kroz ne­za­ko­ni­tu do­dje­lu kon­ce­si­ja u do­broj mje­ri „ola­ka­ša­va dr­žav­nu ka­su”.
– I naj­o­bič­ni­ji la­ik mo­že da uoči da su ci­je­lu pro­ce­du­ru oko do­dje­le kon­ce­si­ja pra­ti­le ne­do­zvo­lje­ne rad­nje. Do­volj­no je re­ći da mi kao udru­že­ni dr­vo­pre­ra­đi­va­či ni­je­smo do­bi­li kon­ce­si­je, iako smo po­nu­di­li da dr­ža­vi pla­ti­mo po 39 eura za sva­ki po­sje­če­ni ku­bik dr­ve­ta u dr­žav­noj šu­mi, već DOO „Ni­ko­la” ko­ji je po­nu­dio de­set eura ma­nju ci­je­nu. Na ovaj na­čin dr­žav­ni bu­džet je sa­mo na odje­lje­nju ko­je smo mi tre­ba­li da do­bi­je­mo ošte­ćen za ne­kih 70.000 eura. Sve to ra­di šum­ska ma­fi­ja ko­ja je iz­gle­da po­sta­la ne­do­dir­lji­va – na­gla­sio je Mi­ro­slav Ču­kić, pred­sjed­nik No­vog udru­že­nja dr­vo­pre­ra­đi­va­ča i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne.