KO­TOR - Pred­sjed­ni­ca ko­tor­skog par­la­men­ta Dra­gi­ca Pe­ro­vić u raz­go­vo­ru za „Dan” ocje­nju­je da vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja ko­ju či­ne De­mo­kra­te, De­mo­krat­ski front, So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja i Uje­di­nje­na re­form­ska ak­ci­ja, uz po­dr­šku So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je, funk­ci­o­ni­še „sa­vr­še­no“. Na­gla­ša­va da je lo­kal­ni par­la­ment to­kom 2017. go­di­ni odr­žao 14 sjed­ni­ca, a usvo­je­no je pre­ko tri sto­ti­ne raz­li­či­tih od­lu­ka. Ona is­ti­če da je Skup­šti­na u pot­pu­no­sti kon­sti­tu­i­sa­na, da su for­mi­ra­na sva rad­na ti­je­la i da će ovog mje­se­ca pro­ce­su­i­ra­ti rad­nje neo­p­hod­ne da u ko­tor­skoj Skup­šti­ni op­šti­ne za­ži­vi In­sti­tut slo­bod­ne sto­li­ce. Ona na­gla­ša­va da pri za­ka­zi­va­nju sjed­ni­ca lo­kal­nog par­la­men­ta uvi­jek kon­sul­tu­je i vjer­ski ka­len­dar.
-Tu i ta­mo ima ne­kih di­so­nant­nih to­no­va me­đu po­li­tič­kim su­bje­ka­ti­ma ko­ji či­ne vla­da­ju­ću ko­a­li­ci­ju s ob­zi­rom na to­li­ko raz­li­či­to­sti na jed­nom mje­stu, po­seb­no u po­li­tič­kim pro­gra­mi­ma. Oče­ki­va­no je da ima­mo i ne­ke raz­li­či­te za­htje­ve, ali na kra­ju bu­de re­zul­tat ko­ji se vi­di i u Skup­šti­ni gdje usva­ja­mo sve od­lu­ke, ta­ko da tu ne­ma ni­ka­kvih pro­ble­ma, a nor­mal­no je da se od­re­đe­na usa­gla­ša­va­nja mo­ra­ju iz­vr­ši­ti - ka­že Pe­ro­vi­će­va.
Osvr­ću­ći se na rad par­la­men­ta u mi­nu­loj go­di­ni, is­ta­kla je da je kvo­rum što se ti­če vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je bio u pu­nom sa­sta­vu, po­hva­liv­ši od­bor­ni­ke opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja (DPS, LP, HGI, SD) ko­ji su da­li kon­struk­ti­van do­pri­nos u ra­du par­la­men­ta pri­su­stvu­ju­ći svim sjed­ni­ca­ma.
-Po­seb­nu za­hval­nost im du­gu­jem za 13. sjed­ni­cu SO ka­da na­ša ko­a­li­ci­ja na po­čet­ku sjed­ni­ce ni­je ima­la kvo­rum, već su ga dr­ža­li opo­zi­ci­o­ni od­bor­ni­ci. Ka­da su u pi­ta­nju naj­zna­čaj­ni­je usvo­je­ne od­lu­ke, do­bro je što smo bu­džet Op­šti­ne usvo­ji­li na po­čet­ku go­di­ne i u 2017. go­di­ni ra­di­li do­sta uspje­šno, iako do­bar dio sred­sta­va ni­smo mo­gli da utro­ši­mo na pra­vi na­čin, jer su ten­de­ri, ko­ji se ras­pi­su­ju od stra­ne Di­rek­ci­je za ure­đe­nje i iz­grad­nju Ko­to­ra pa­da­li zbog ne­kih for­mal­nih raz­lo­ga. Za­to se ni­je mo­glo vi­dje­ti to što je Di­rek­ci­ja tre­ba­la da od­ra­di u ono­li­koj mje­ri ko­li­ko smo mi to že­lje­li, ali si­gur­no će to bi­ti u ovoj go­di­ni, na­ja­vlju­je Pro­vi­će­va do­da­ju­ći da je ta­ko­đe bit­na usvo­je­na od­lu­ka o ime­no­va­nju uli­ca i tr­go­va u Sta­rom gra­du, či­ji će na­zi­vi, po pr­vi put u mo­der­noj isto­ri­ji Ko­to­ra, bi­ti ozna­če­ni i ći­ri­lič­nim i la­ti­nič­nim pi­smom. Naj­bit­ni­je, ka­že Pe­ro­vi­će­va, i mo­žda isto­rij­ske od­lu­ke za Skup­šti­nu i grad Ko­tor od­no­se se na do­dje­lu sred­sta­va ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i do­dje­lu sred­sta­va sport­skim or­ga­ni­za­ci­ja­ma.
-To je po­stu­pak ko­ji smo uve­li u nor­ma­ti­ve, bu­du­ći da su se do­sad ta sred­stva di­je­li­la ko­mi­sij­ski i ad hok od slu­ča­ja do slu­ča­ja. Sa­da smo to uve­li u re­gu­lar­ne to­ko­ve jer čim po­sto­ji od­lu­ka - po­sto­je i kri­te­ru­i­ju­mi i po­stup­ci za žal­be­ni rok, što je da­le­ko le­gal­ni­je i le­gi­tim­ni­je. Mo­ram po­me­nu­ti i od­lu­ku o po­ve­ća­nju ci­je­ne ula­zni­ce za po­sje­tu be­de­mi­ma, du­gim 4,5 ki­lo­me­ta­ra, iz ko­jih sred­sta­va će se do­bi­ti do­dat­ni no­vac za odr­ža­va­nje i va­lo­ri­za­ci­ju zi­di­na. Svo­ja is­ku­stva su nam pre­ni­je­li Du­brov­ča­ni ko­ji su upra­vo htje­li da sma­nje broj po­sje­ti­la­ca na svo­jim be­de­mi­ma, pa su to ura­di­li ve­ćom ci­je­nom ula­zni­ce, a on­da su mo­ra­li da for­mi­ra­ju pred­u­ze­će ko­je sa­da to­li­ko do­bro po­slu­je da sa­mo fi­nan­si­ra odr­ža­va­nje be­de­ma. To je svr­ha i po­ve­ća­nja ci­je­ne za obi­la­zak ko­tor­skih be­de­ma, da se ula­sci kul­ti­vi­šu, da se ade­kvat­no na­pla­te i da se ta sred­stva ula­žu u be­de­me - na­gla­ša­va ona.
Ka­da je u pi­ta­nju pro­gram ra­da par­la­men­ta za 2018. go­di­nu, či­ji na­crt je na jav­noj ras­pra­vi, na­vo­di da ni­je pred­vi­đen broj sjed­ni­ca ko­je će bi­ti odr­ža­ne, ali nor­ma­tiv je, pre­ci­zi­ra Pe­ro­vi­će­va, do 14, 15 sje­di­ca. Ona is­ti­če da su vra­ta SO Ko­tor uvi­jek otvo­re­na za gra­đa­ne, po­zvav­ši ih da joj se obra­te u ko­li­ko sma­tra­ju da tu mo­gu na­ći rje­še­nje za svoj pro­blem.
-Sve ra­di­mo za do­bro­bit gra­đa­na. Na­ma ni­su pri­o­ri­te­ti po­li­tič­ki pro­gra­mi jer je ovo lo­kal­na vlast, već su pri­o­ri­te­ti da se ri­je­še ži­vot­ni pro­ble­mi gra­đa­na i mi­slim da smo na do­brom pu­tu. Gra­đa­ni­ma po­ru­ču­jem da smo tu da nam vje­ru­ju. U 2018. go­di­ni svi­ma že­lim zdra­vlje, sre­ću, po­ro­dič­ni i lič­ni uspjeh, a pra­vo­slav­nim vjer­ni­ci­ma če­sti­tam Bo­žić - po­ru­či­la je pred­sjed­ni­ca Skup­šti­ne op­šti­ne Ko­tor.B. Mar­ko­vić


Is­ku­stvo ve­li­ki sa­ve­znik

Upi­ta­na ka­ko se sna­šla na funk­ci­ji pred­sjed­ni­ce Skup­ši­ne op­šti­ne, Pe­ro­vi­će­va ka­že da da od­bor­ni­ci pre­ma njoj ima­ju po­zi­ti­van od­nos i da se „uho­da­la“.
- To­me vje­ro­vat­no dje­lom do­pri­no­si i staž ko­ji imam iza se­be. Na­i­me, u re­pu­blič­kom par­la­men­tu sam u dva sa­zi­va bi­la po­sla­ni­ca; od­mah na­kon AB re­vo­lu­ci­je i od 2002. do 2006. go­di­ne ka­da sam bi­la i član Ko­mi­si­je za iz­ra­du iz­mje­na i do­pu­na Usta­va Cr­ne Go­re, a u lo­kal­nom par­la­men­tu sam u dva man­da­ta bi­la od­bor­ni­ca, dok sam u pe­ri­o­du od 2002. do 2004. go­di­ne bi­la se­kre­tar­ka Op­šti­ne Ko­tor. To is­ku­stvo mi je mno­go ko­ri­sti­lo - is­ti­če Pe­ro­vi­će­va ko­ja je i jed­na od ri­jet­kih pred­stav­ni­ca nje­žni­jeg po­la ko­ja je pred­sjed­ni­ca jed­ne po­li­tič­ke stran­ke, bu­du­ći da je 17. de­cem­bra 2017. go­di­ne po­no­vo iza­bra­na za pred­sjed­ni­cu De­mo­krat­ske srp­ske stran­ke (DSS).
-Po­vje­re­nje da vo­dim stran­ku i u dru­gom man­da­tu do­ka­zu­je da sam u pro­te­klom če­tvo­ro­go­di­šnjem pe­ri­o­du ra­di­la do­bro. Mno­gi mi­sle da sam kao že­na bla­go­na­klo­na i po­pu­stlji­va, ali ja ipak znam da pre­si­je­čem ka­da tre­ba - tvr­di Dra­gi­ca Pe­ro­vić.


Grad oki­ćen to­pli­je i do­ma­ćin­ski

Pe­ro­vi­će­va kon­sta­tu­je da je ove go­di­ne pra­znič­no ru­ho drev­nog gra­da ljep­še ne­go što je bi­lo pret­hod­nih go­di­na.
-Gra­đa­ni su do­bro pri­hva­ti­li no­vi si­stem ukra­ša­va­nja gra­da, pri­je sve­ga ki­će­nje pal­mi, jer smo is­ko­ri­sti­li pri­rod­ni am­bi­jent. Ra­ni­jih go­di­na ki­će­nje je bi­lo li­je­po, ali do­sta su­vo­par­no. Ove go­di­ne je, su­de­ći po ko­men­ta­ri­ma gra­đa­na, ljep­še, pri­rod­ni­je, to­pli­je, in­tim­ni­je, kao da je kuć­na at­mos­fe­ra. Čak maj­ke do­vo­de dje­cu ka­ko bi ušli u ve­li­ki svje­tlo­sni po­klon-pa­ket ko­ji se na­la­zi is­pred ula­za u Sta­ri grad. Po­sje­ti­o­ci Ko­to­ra su odu­še­vlje­ni i fi­gu­ra­ma Dje­da Mra­za i Sne­ška Bje­li­ća, ve­li­kim ko­či­ja­ma ko­je vu­če ir­vas, fi­gu­ra­ma la­ne­ta i ba­lo­na i ki­će­njem fon­ta­ne i mo­sto­va. To je ne­što što je no­vo, ati­pič­no, i u to­ku da­na se vi­di da je grad ljep­še oki­ćen ne­go što je bio pret­hod­nih go­di­na - ocje­nju­je ona.