U po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na in­ten­ziv­no se ra­di na po­bolj­ša­nju uslo­va ži­vo­ta za oso­be s in­va­li­di­te­tom. Ipak, po­je­di­ni nji­ho­vi pro­ble­mi ni­je­su ri­je­še­ni. Kao naj­ve­ći pro­blem oso­be s in­va­li­di­te­tom is­ti­ču po­sao do ko­jeg sve te­že mo­gu do­ći i ako dr­ža­va po­slo­dav­ci­ma da­je od­re­đe­ne po­volj­no­sti uko­li­ko za­po­sle OSI. Na evi­den­ci­ji ne­za­po­sle­nih Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje do sre­di­ne go­di­ne na po­sao je če­ka­lo čak 5. 829 OSI, od to­ga njih 178 je u Nik­ši­ću, u Plu­ži­na­ma je­da­na­est, a u Šav­ni­ku če­tvo­ro.
U gra­du pod Tre­bje­som vi­še je ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je se ba­ve pi­ta­nji­ma OSI, ali ih one uglav­nom i za­po­šlja­va­ju i to pu­tem pro­je­ka­ta ko­ji, u skla­du s odo­bre­nim sred­stvi­ma, ima­ju od­re­đe­ni rok. Di­rek­tor NVO „Iskra ži­vo­ta” Ve­li­zar Ba­to Ob­ra­do­vić ka­že da ni­jed­na dr­ža­va u okru­že­nju ne­ma Za­kon o za­po­šlja­va­nju kao što ga ima Cr­na Go­ra, ali je pro­blem nje­go­vo spro­vo­đe­nje u prak­si u svim op­šti­na­ma, pa i u Nik­ši­ću.
– Pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma ko­ji­ma ras­po­la­žem, na pod­ruč­ju Nik­ši­ća kao za­po­sle­no vo­di se sve­ga ne­ko­li­ko pri­pad­ni­ka OSI, što je po­ra­ža­va­ju­ći po­da­tak. Nji­ho­vi po­slo­dav­ci su upra­vo NVO, a da mi je po­zna­to ne­ma ih za­po­sle­nih u or­ga­ni­ma lo­kal­ne upra­ve, bi­ro­i­ma ra­da ili ne­kim dru­gim dr­žav­nim pred­u­ze­ći­ma i usta­no­va­ma, osim u Cen­tru za so­ci­jal­ni rad, gdje je za­po­sle­na jed­na oso­ba s in­va­li­dite­tom – is­ti­če Ob­ra­do­vić.
On na­gla­ša­va da je NVO „Iskra ži­vo­ta” pre­ko svo­jih pro­je­ka­ta po­vre­me­no omo­gu­ća­va­la po­sao za ne­ko­li­ko OSI, ali su svi bi­li pri­vre­me­ni, od­no­sno na pe­ri­od ko­li­ko je pred­vi­đe­no da se re­a­li­zu­ju pro­jekt­ne ak­tiv­no­sti. Tre­nut­no je u toj NVO za­po­sle­na jed­na oso­ba s in­va­li­di­te­tom.
– Pri­vat­ni sek­tor u Nik­ši­ću po­seb­na je pri­ča, jer tu, ko­li­ko znam ni­jed­na oso­ba s in­va­li­di­te­tom ni­je za­po­sle­na. Za­kon ka­že jed­no, ali pri­vat­ni­ci, bez ob­zi­ra na po­volj­no­sti ko­je im se nu­de, jed­no­stav­no ne že­le sa za­po­šlja­va­njem OSI da, na­vod­no, ri­zi­ku­ju. Ob­ja­šnje­nja su uvi­jek ista, ne zna­ju ka­ko će tu oso­bu pri­hva­ti­ti nji­hov kli­jent, stran­ka ili mu­šte­ri­ja, a ne shva­ta­ju da u po­slov­nom svi­je­tu lju­di ne gle­da­ju da li sa­ra­đu­ju sa OSI ili oso­bom ko­ja ne­ma tih zdrav­stve­nih pro­ble­ma, već ka­ko će od­ra­di­ti po­sao – na­gla­ša­va Ob­ra­do­vić.
Ta­čan broj za­po­sle­nih OSI u Nik­ši­ću ne­ma­ju ni u Udru­že­nju za po­moć li­ci­ma ome­te­nim u psi­ho­fi­zič­kom raz­vo­ju gdje je tre­nut­no za­po­sle­no de­vet oso­ba s in­va­li­di­te­tom, dok je kroz obu­ke, tret­ma­ne, sport­ske, kul­tur­ne i obra­zov­ne ak­tiv­no­sti uklju­če­no njih 50. Po­me­nu­to udru­že­nje ina­če za­po­šlja­va OSI od 2011. go­di­ne i već su dva pu­ta bi­ra­ni za po­slo­dav­ca go­di­ne. Di­rek­tor udru­že­nja Mi­lu­ša Žu­gić is­ta­kla je da su pro­te­klih go­di­na de­set OSI za­po­sli­li kroz IPA pro­je­kat „Oso­be s in­va­li­di­te­tom u sre­di­štu dru­štve­ne ko­he­zi­je”, gdje su oni pro­iz­vo­di­li su­ve­ni­re i no­vo­go­di­šnje če­stit­ke. Od tog bro­ja, ka­za­la je ona, če­tvo­ro i da­lje za­po­šlja­va­ju pre­ko pro­je­ka­ta, ali i on­da ka­da tih ak­tiv­no­sti ne­ma­ju. Kroz jav­ne ra­do­ve i grant še­me u sa­rad­nji sa Za­vo­dom za za­po­šlja­va­nje, udru­že­nje je po­sao pro­na­li­zi­lo i za OSI ko­ji su fri­ze­ri i ko­zme­ti­ča­ri.
– U na­šem fri­zer­skom sa­lo­nu „Sta­tus” ra­de če­ti­ri OSI, na­da­mo se ubr­zo i pe­ta, u ra­di­o­ni­ci za pro­iz­vod­nju su­ve­ni­ra tro­je i jed­no li­ce ra­di kod pri­vat­ni­ka, a mi mu obez­bje­đu­je­mo nov­ča­nu na­kna­du. Mo­gli bi­smo ih za­po­sli­ti i vi­še, ali nam je pro­blem ne­do­sta­tak pro­sto­ra za nji­hov rad, kao i ne­po­sto­ja­nje za­ko­na o so­ci­jal­nom pred­u­zet­ni­štvu, ko­ji bi ri­je­šio mno­ge pro­ble­me u za­po­šlja­va­nju OSI i dru­gih mar­gi­na­li­zo­va­nih gru­pa – na­gla­si­la je Žu­gi­će­va.
Uz NVO sek­tor, po­slo­da­vac za OSI od pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci je i Cr­kve­na op­šti­na Nik­šić Epar­hi­je bu­di­mljan­sko-nik­šić­ke, ko­ji su kroz pro­je­kat akva­po­nij­ske pro­iz­vod­nje za­po­sli­li tri oso­be s in­va­li­di­te­tom, a za tu vr­stu po­sla ob­u­či­li su 20 OSI.
U jed­nom su ipak svi sa­gla­sni, a to je da se dru­gi pro­ble­mi OSI u gra­du, po­put ar­hi­tek­ton­skih ba­ri­je­ra rje­ša­va­ju. Ne­dav­no je tur­ska or­ga­ni­za­ci­ja „Ti­ka” Op­šti­ni do­ni­ra­la oko 80 hi­lja­da eura, od če­ga su na 250 lo­ka­ci­ja u Nik­ši­ću iz­gra­đe­ne pri­stup­ne ram­pe na tro­to­a­ri­ma. Od pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci za OSI je na­po­kon do­stu­pan i nik­šić­ki Dom zdra­vlja, gdje su ta­ko­đe iz­gra­đe­ne pri­stup­ne ram­pe, kao lift i to­a­le­ti.
B.B.


Šku­le­tić: Za­ta­ji­le sve stra­ne

Pred­sjed­nik Udru­že­nja pa­ra­ple­gi­ča­ra Nik­ši­ća Bran­ka Šku­le­tić ka­za­la je da tre­nut­no za­po­šlja­va­ju jed­nu OSI. Nji­hov pro­je­kat ra­di­o­ni­ca su­ve­ni­ra „Ba­jun taj­ni” već dru­gi put od­bi­la je Ko­mi­si­ja za ras­po­dje­lu nov­ca NVO sek­to­ru, a svo­je­vre­me­no, re­kla je Šku­le­ti­će­va, tu je bi­lo za­po­sle­no če­tvo­ro OSI, dok ih je osam bi­lo na obu­ci. Ma­li broj za­po­sle­nih OSI na pod­ruč­ju Nik­ši­ća, sma­tra ona, tre­ba sa­gle­da­ti sa vi­še aspe­ka­ta. De­ša­va se, ka­za­la je Šku­le­tić, da OSI ko­je su na evi­den­ci­ji ne­za­po­sle­nih i ne pri­hva­te ne­ki po­nu­đe­ni po­sao, jer ne že­le da se od­rek­nu dru­gih pri­vi­le­gi­ja, po­put so­ci­jal­nih da­va­nja, tu­đe nje­ge i po­mo­ći, te in­va­lid­ni­ne.
– Mo­ra­mo bi­ti re­al­ni i pri­zna­ti da su sve stra­ne ne­gdje za­ta­ji­le. Pri­vat­ni sek­tor baš i ni­je za­in­te­re­so­van a ni ras­po­lo­žen da za­po­sli OSI, a on­da za­ta­ji­le su i in­sti­tu­ci­je si­ste­ma – sma­tra Šku­le­ti­će­va.