BI­JE­LO PO­LjE – Skup brat­stve­ni­ka Mi­li­ki­ća/Ko­nje­vi­ća iz Vra­ne­ša, po 14. put odr­žan je u et­no-se­lu „Vu­ko­vić” kod To­ma­še­va. Sku­pu su pri­su­stvo­va­li brat­stve­ni­ci iz Pod­go­ri­ce, Nik­ši­ća, Bi­je­lo­ga Po­lja, Plje­va­lja..., kao i Mi­le­ki­ći iz No­ve Va­ro­ši i Sje­ni­ce ko­ji po­ti­ču od Mi­li­ki­ća iz Vra­ne­ša.
Skup je otvo­rio prof. Vu­kić Ko­nje­vić, ko­ji je iz­ra­zio za­do­volj­stvo što se brat­stve­ni­ci sva­ke go­di­ne oku­plja­ju, ka­ko bi se zbli­ži­li i me­đu­sob­no što bo­lje upo­zna­li, kao i da bi za ro­do­slov sa­ku­pi­li što vi­še re­le­vant­nih po­da­ta­ka o brat­stvu.
Mi­li­ki­ći su naj­sta­ri­je kne­žev­sko brat­stvo u Vra­ne­šu, ko­je vo­di po­ri­je­klo od vra­ne­škog kne­za Mi­li­ke, ko­ji se po­čet­kom 17. vi­je­ka po­mi­nje u Ka­ta­sti­ku Ma­na­sti­ra Do­bri­lo­vi­na, kao pri­lo­žnik ma­na­sti­ra. Nji­hov pre­dak je zna­me­ni­ti vra­ne­ški knez He­rak Vra­neš, ro­do­na­čel­nik ple­me­na Vra­ne­ši, po ko­me je i či­tav kraj ka­sni­je do­bio ime (Vra­neš, Vra­ne­ška do­li­na).
– Ne­ma po­u­zda­nih isto­rij­skih po­da­ta­ka ka­da su na­ši pre­ci na­se­li­li Vra­neš. Sa­svim je iz­vje­sno, o če­mu go­vo­re i re­le­vant­ni isto­ri­ča­ri, da na­še brat­stvo vo­di po­ri­je­klo od zna­me­ni­tog vra­ne­škog kne­za He­ra­ka Vra­ne­ša, te da su se na­ši pre­ci na pro­sto­re da­na­šnje Vra­ne­ške do­li­ne do­se­li­li naj­vje­ro­vat­ni­je u pr­voj po­lo­vi­ni ili sre­di­nom 15. vi­je­ka iz Drob­nja­ka, iz se­la Po­šće­nje. Po pre­da­nju, ko­je se ču­va u brat­stvu Mi­li­ki­ća/Ko­nje­vi­ća, pre­ci na­šeg brat­stva su „od­mah po­sli­je Ko­so­va”, do­se­li­li iz Drob­nja­ka i „za­u­ze­li po­sje­de iz­me­đu Ta­re i Li­ma”. Uko­li­ko bi­smo tra­ži­li isto­rij­sku ute­me­lje­nost ovom pre­da­nju, on­da je sa­svim iz­vje­sno ri­ječ o pre­se­lja­va­nju či­ta­vog ple­me­na iz pod­ruč­ja Drob­nja­ka. A da se ta­ko ne­što upra­vo i do­go­di­lo (pre­se­lja­va­nje ta­da broj­nog ple­me­na, ko­je će se ka­sni­je pro­zva­ti Vra­ne­ši, ko­je je na­se­li­lo zna­tan pro­stor ta­da žu­pe Lju­bo­vi­đe), iz obla­sti Drob­nja­ka, i to naj­vje­ro­vat­ni­je u pr­voj po­lo­vi­ni 15. vi­je­ka – po­sto­ji ute­me­lje­nje i u isto­rij­skim iz­vo­ri­ma. He­rak Vra­neš pr­vi put se po­mi­nje u Po­pi­su Her­ce­go­vač­kog san­dža­ka 1477. go­di­ne, kao knez u na­hi­ji Vra­neš. Je­dan sin He­ra­ka Vra­ne­ša Đur­đe (Đu­rađ), od ko­ga po­ti­ču Mi­li­ki­ći, ob­no­vio je i pro­ši­rio Ma­na­stir Za­stup, ne­da­le­ko od Bro­da­re­va, dok je He­ra­kov dru­gi sin, ko­ji je pri­mio islam – Ibra­him-pa­ša sa­gra­dio dža­mi­ju u Pri­je­po­lju (Ibra­him-pa­ši­na dža­mi­ja). To­kom 17. vi­je­ka iz brat­stva Mi­li­ki­ća bi­lo je vi­še ge­ne­ra­ci­ja vra­ne­ških kne­zo­va, a po­lo­vi­nom 18. vi­je­ka (1750. go­di­ne) po­mi­nje se i Si­mo Mi­li­kić, „ko­ji je pi­sao knji­ge”. Iz ovog brat­stva po­ti­če i Pa­va, je­di­ni­ca i lje­po­ti­ca, kćer­ka vra­ne­škog kne­za Ni­ko­le Mi­li­ki­ća, po ko­joj je, ka­ko se vje­ru­je, na­stao i na­ziv Pa­vi­no Po­lje – ka­zao je Ve­se­lin Ko­nje­vić, pred­sjed­nik Udru­že­nja Mi­li­ki­ći/Ko­nje­vi­ći iz Vra­ne­ša.
Pen­zi­o­ni­sa­ni pot­pu­kov­nik iz No­ve Va­ro­ši Jo­van Mi­li­kić ka­zao je da mu je ve­o­ma dra­go što su se i ove go­di­ne sa­sta­li, da se što bo­lje upo­zna­ju, „da po­no­sno mo­že­mo re­ći ko smo i oda­kle smo”.
– Sud­bi­na nas je raz­dvo­ji­la, ali na­še ro­đač­ke ve­ze, na­še za­jed­nič­ko po­ri­je­klo i lju­bav pre­ma kra­ju u ko­jem smo po­ni­kli, oba­ve­zu­ju nas da se i da­lje re­dov­no vi­đa­mo, da bi­smo se zbli­ži­li i što vi­še sa­zna­li o na­ši za­jed­nič­kim pre­ci­ma – ka­zao je Jo­van Mi­le­kić.
Na­kon cje­lo­dnev­nog za­jed­nič­kog ve­se­lja uz pje­smu, igru i zvu­ke gu­sa­la, u et­no-re­sto­ra­nu „Vu­ko­vić” brat­stve­ni­ci su do ka­sno u noć sla­vlje na­sta­vi­li u Bi­je­lom Po­to­ku, kod ku­će Ve­li­mi­ra Ve­ška Ko­nje­vi­ća. Na­red­ni skup, ka­ko su na­ja­vi­li, odr­ža­će se naj­vje­ro­vat­ni­je kod nji­ho­vih ro­đa­ka u No­voj Va­ro­ši ili Sje­ni­ci.
M.N.

Iza­bran no­vi Iz­vr­šni od­bor
Na sku­pu je iza­bran no­vi Iz­vr­šni od­bor brat­sta­va ko­ja vo­de po­ri­je­klo od Mi­li­ki­ća iz Vra­ne­ša, ko­ji sa­či­nja­va­ju: Ra­di­vo­je Ko­nje­vić a(Vra­neš), Jo­van Mi­le­kić (No­va Va­roš), Mo­mo (La­zo) Ko­nje­vić (Pod­go­ri­ca), Mi­loš Ko­nje­vić (Pod­go­ri­ca), Mi­lo­ljub Mi­li­kić (No­va Va­roš), Sta­ni­mir Mi­le­kić (Pri­je­po­lje), Zo­ran Ko­nje­vić (Bar), Mi­lo­ji­ca Mi­li­kić (Sje­ni­ca), Mi­li­ka La­za­re­vić (Pri­je­po­lje), Bu­de Sre­do­je­vić (Pri­je­po­lje) i Pe­ro Ve­škov Ko­nje­vić (Pod­go­ri­ca). Pred­sjed­nik Udru­že­nja je Ve­se­lin Ko­nje­vić (Pod­go­ri­ca).

Ho­do­ča­šće ko­ri­je­ni­ma
– Ovaj pr­vi naš do­la­zak u Pa­vi­no Po­lje i Vra­neš, i pr­vi su­sret sa va­ma – na­šim bli­skim ro­đa­ci­ma, na­kon go­to­vo dva vi­je­ka. To za nas pred­sta­vlja istin­sko ho­do­ča­šće na­šim ko­ri­je­ni­ma! Da zna­mo ko smo i oda­kle smo! Da ni­je­smo, što bi se re­klo, ti­kva bez ko­ri­je­na! A ima­mo pret­ke, od na­še­ga ro­do­na­čel­ni­ka, vra­ne­ško­ga kne­za Mi­li­ke, pa na­o­va­mo, ko­ji­ma bi se svi po­no­si­li, pa za­što ne bi­smo i mi! Ve­li­čan­stven je osje­ćaj pr­vi put, na­kon to­li­ko go­di­na i vje­ko­va, po­sje­ti­ti svo­ju po­stoj­bi­nu! Ob­i­šli smo Pa­vi­no Po­lje i po­sje­ti­li Pa­vin i Ah­me­tov grob. Osje­ćaj da su na­ši sta­ri ne­ka­da ov­dje bo­ra­vi­li, lje­po­ta ovo­ga kra­ja, va­ša pred­u­sre­tlji­vost i sr­dač­nost, ne­po­no­vljiv je do­ži­vljaj za sve nas ko­ji smo da­nas do­šli da se dru­ži­mo i upo­zna­mo, kao ro­đa­ci i kao bra­ća. Na­ši pre­ci su pri­je dva vi­je­ka iz Pa­vi­nog Po­lja do­šli u se­lo Go­nje, kod Sje­ni­ce, a oda­tle smo se ra­se­li­li pre­ma Bi­sku­pi­ći­ma (Pri­je­po­lje). Na­dam se da će­mo se usko­ro vi­dje­ti i u na­šem kra­ju – ka­zao je, obra­ća­ju­ći se pri­sut­nim brat­stve­ni­ci­ma Mi­lo­ji­ca Mi­li­kić, pen­zi­o­ni­sa­ni pro­svjet­ni rad­nik iz Sje­ni­ce.