Re­kon­struk­ci­ja pu­ta Nik­šić–Če­vo–Ce­ti­nje ove go­di­ne na­la­zi se u stra­te­škim pla­no­vi­ma Mi­ni­star­stva sa­o­bra­ća­ja, a pro­jekt bi tre­bao da se re­a­li­zu­je do kra­ja go­di­ne. Iako je nad­le­žni sma­tra­ju iz­u­zet­no va­žnom tra­som, ce­sta od Nik­ši­ća pre­ko Če­va do Ce­ti­nja u pla­no­vi­ma se ipak po­mi­nje vi­še od dvi­je de­ce­ni­je. Ži­te­lji se­la ko­ja gra­vi­ti­ra­ju duž ove ce­ste želj­no je iš­če­ku­ju, jer, ka­ko su ka­za­li, ona će spa­si­ti ži­vot u ci­je­lom tom kra­ju. Me­đu­tim, stra­hu­ju da će ih no­va ce­sta za­o­bi­ći, i da će nje­na re­kon­struk­ci­ja kre­nu­ti dru­gim kra­jem, pre­ko da­ni­lov­grad­ske La­stve, a on­da bi se­la nik­šić­ke op­šti­ne, ka­ko ka­žu, osta­la „sli­je­po cri­je­vo” i oni ri­jet­ki ko­ji u nji­ma ži­ve na­pu­sti­li bi svo­ja og­nji­šta. Od Bi­je­lih Po­lja­na do Nik­ši­ća je dva­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra, a sta­ri put je, ka­že mje­šta­nin Ra­do­sav Ste­vo­vić, u iz­u­zet­no lo­šem sta­nju. Ste­vo­vić is­ti­če da je do­se­lje­nik u Bi­je­le Po­lja­ne i da je tu već po­la vi­je­ka.
– Pri­je vi­še od de­set go­di­na do­la­zi­li su ne­ki in­že­nje­ri u Bi­je­le Po­lja­ne, mar­ki­ra­li ce­stu i go­vo­ri­li nam ka­ko će se put od Nik­ši­ća pre­ko Če­va do Ce­ti­nja re­kon­stru­i­sa­ti. Ži­vje­li smo u toj pri­či sve pro­te­kle go­di­ne, a sa­da po­no­vo na­ja­vlju­ju ra­do­ve, sa­mo što ni­je­smo si­gur­ni, ni­ti nam je ne­ko ob­ja­snio ko­ja je tra­sa, ova nik­šić­ka ili iz prav­ca Da­ni­lov­gra­da – ka­že Ste­vo­vić.
Kao ne­ka­da­šnji rad­nik Že­lje­za­re u Bi­je­lim Po­lja­na­ma na­šao je pri­li­ku za, ka­ko je re­kao, bo­lji po­sao, u Rud­ni­ku bi­je­log bok­si­ta. Tu je ste­kao i pen­zi­ju, a i da­nas sa su­pru­gom i si­nom, iako ima ku­ću na Pri­mor­ju, tu bo­ra­vi. Zi­me su, ka­že on, sve te­že, a loš put do­dat­no im ote­ža­va ži­vot u se­lu.
– Sve­ga de­se­tak do­ma­ćin­sta­va zi­mu­je u Bi­je­lim Po­lja­na­ma, mno­ga ima­nja su na­pu­šte­na, ne­ma uslo­va, mla­di su oti­šli. Ka­da bi se put re­kon­stru­i­sao, bi­lo bi dru­ga­či­je jer je ce­sta atrak­tiv­na zbog tu­ri­zma, bi­lo bi vi­še pro­la­zni­ka pa bi do­ma­ći­ni ko­ji dr­že sto­ku i ob­ra­đu­ju ze­mlju mo­gli po­ne­što da pro­da­ju od ono­ga što pro­iz­ve­du – sma­tra Ste­vo­vić.
Od Nik­ši­ća pre­ma Če­vu put vo­di pre­ko bra­ne na Sla­nom je­ze­ru i se­la Bro­ća­nac i Bi­je­le Po­lja­ne. Od Nik­ši­ća do Ce­ti­nja pre­ko Če­va je 74,4 ki­lo­me­tra, a tra­sa pre­ko da­ni­lov­grad­ske op­šti­ne du­ža je od te za de­se­tak ki­lo­me­ta­ra. Mje­štan­ka Bo­silj­ka Vu­jo­vić ka­že da je nje­nih pet si­no­va zbog lo­ših uslo­va ži­vo­ta od­se­li­lo u Nik­šić.
– Mi smo ve­li­ka po­ro­di­ca, ima nas 25 čla­no­va, pa bi nam re­kon­struk­ci­ja pu­ta mno­go zna­či­la. Du­go go­di­na o to­me pri­ča­ju, a mi­slim da je od pr­vog obe­ća­nja pro­šlo i dvi­je de­ce­ni­je, a mi i da­nas se mu­či­mo da iz Nik­ši­ća do­đe­mo do svo­jih ima­nja. Do Ce­ti­nja nam je još te­že, a i mno­go da­lje. Ka­ko ži­vi­mo, mo­žda je naj­bo­lje re­ći da ni u ovom vi­je­ku, ka­da je teh­ni­ka na­pre­do­va­la, mi ov­dje ne­ma­mo sig­nal za mo­bil­ne te­le­fo­ne. Da bi se ču­li sa dje­com, mo­ra­mo se pe­ti na okol­na br­da – pri­ča Vu­jo­vi­će­va.
Me­đu oni­ma ko­ji pred­sto­je­ću zi­mu si­gur­no ne­će do­če­ka­ti u se­lu, već u Nik­ši­ću, na­la­zi se i Sto­jan­ka Vu­jo­vić ko­ja se ba­vi ugo­sti­telj­stvom. Ka­ko ka­že, nji­hov obje­kat ovog lje­ta ma­lo je ko po­sje­tio, a osnov­ni raz­log je lo­ša put­na in­fra­struk­tu­ra.
– Ni ja ni su­prug si­gur­no ne­će­mo ove zi­me ov­dje bo­ra­vi­ti. Te­ško je, a ka­ko smo sta­ri­ji, ta­ko i zdrav­stve­ne po­tre­be ne do­zvo­lja­va­ju da bu­de­mo ova­ko da­le­ko od gra­da. Osim ka­ta­stro­fal­nog pu­ta i stru­ja je u ovom re­jo­nu ve­o­ma lo­ša. De­ša­va se da za­gr­mi u Ko­to­ru ili Ce­ti­nju, a da či­ta­va Ka­tun­ska na­hi­ja bu­de bez na­pa­ja­nja stru­jom po de­set ili vi­še da­na – ža­li se ona.
Re­kon­struk­ci­ja ce­ste, sma­tra Vu­jo­vi­će­va, vra­ti­la bi one ko­ji su odav­no na­pu­sti­li svo­ja ima­nja. Ne­ki od njih bi mo­žda ono što ne ko­ri­ste mo­gli i da pro­da­ju.
– Za sve nas ko­rist bi bi­la vi­še­stru­ka, jer ka­da ima­te do­bar put pro­la­zi­će ovu­da i tu­ri­sti, vi­še će mje­šta­na ko­ji su od­se­li­li do­ći da ob­ra­đu­je ima­nja i pri­ho­du­ju od njih. Ne­ki bi zbog re­kon­struk­ci­je mo­gli i da pro­da­ju svo­je par­ce­le, ako ne že­le vi­še da se vra­te. Ova­ko je tu­žno po­gle­da­ti da je sve za­ra­slo, a mi ko­ji smo osta­li je­dva če­ka­mo ko će svra­ti­ti da po­pri­ča­mo – is­ti­če Vu­jo­vi­će­va.B.B.

Za nik­šić­ku op­šti­nu put ve­o­ma va­žan
Pred­sjed­nik Op­šti­ne Nik­šić Ve­se­lin Gr­bo­vić ka­že da je po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na ulo­že­no do­sta nov­ca u re­kon­struk­ci­ju i mo­der­ni­za­ci­ju put­ne in­fra­struk­tu­re. U to­ku su, ka­že on, ra­do­vi na di­o­ni­ci pu­ta Vi­lu­si – Ili­no Br­do, kao i u di­je­lu Vra­će­no­vi­ća, a oba put­na prav­ca Nik­šić po­ve­zu­ju sa su­sjed­nom dr­ža­vom i nje­nim op­šti­na­ma Tre­bi­nje i Bi­le­ća. Tra­sa od Nik­ši­ća pre­ma Ce­ti­nju, re­kao je Gr­bo­vić na sjed­ni­ci lo­kal­nog pra­la­men­ta pod­no­se­ći iz­vje­štaj o svom i ra­du lo­kal­ne upra­ve, za­sad je je­di­na u nik­šić­koj op­šti­ni ko­ja ni­je re­kon­stru­i­sa­na, a ko­ja je od ve­li­kog zna­ča­ja.
– Po­čeo je da se ra­di pro­je­kat pu­ta Nik­šić–Ce­ti­nje i mi će­mo se po­sve­ti­ti i to­me pro­jek­tu. Na­da­mo se da će­mo ući u grad­nju tog pu­ta za­jed­no sa Di­rek­ci­jom sa sa­o­bra­ćaj kao glav­nim in­ve­sti­to­rom – re­kao je Gr­bo­vić na sjed­ni­ci lo­kal­nog par­la­men­ta odr­ža­noj sre­di­nom ju­la.