Nik­šić – Ne­ko­li­ko brat­sta­va u banj­skom za­se­o­ku Štrp­ci sa­bra­lo se u Cr­kvi Sv. ve­li­ko­mu­če­ni­ka Ge­or­gi­ja gdje je sve­tu li­tur­gi­ju slu­žio banj­sko-ru­din­ski pa­roh Ra­den­ko Ko­pri­vi­ca. Sa­bra­nje je upri­li­če­no pr­vu ne­dje­lju pri­je pra­zni­ka Sv. Pan­te­lej­mo­na, ko­ji brat­stva u Štrp­ci­ma obi­lje­ža­va­ju kao pri­sla­vu, ali pod­jed­na­ko kao za­štit­ni­ka svo­jih do­mo­va Sv. ar­han­ge­la Mi­ha­i­la. Hram u po­me­nu­tom banj­skom za­se­o­ku, ko­ji pri­pa­da se­lu Tu­pan, gra­di­li su nji­ho­vi pre­ci ko­ji su, be­sje­dio je pa­roh Ko­pri­vi­ca, bož­je za­ko­ne is­pu­nja­va­li ne sa­mo ri­je­či­ma, već i dje­li­ma svo­jim. Sv. Pan­te­lej­mon, re­kao je on, od­bio je za­po­vi­jest ca­ra Mak­si­mi­li­ja­na da pri­ne­se žr­tvu ido­li­ma ko­ji­ma su se kla­nja­li svi ta­da­šnji rim­ski ca­re­vi.
– Is­po­vi­je­dio je Isu­sa Hri­sta zbog ko­jeg je i po­stra­dao, ali se nje­go­vo ime, ka­ko ta­da u če­tvr­tom vri­je­ku, ta­ko i da­nas sla­vi i spo­mi­nje, dok se ime ca­ra bez­bo­žni­ka, go­ni­te­lja hri­šća­na na­la­zi na ot­pa­du isto­ri­je.
Mno­gi su slo­mi­li zu­be usta­ju­ći na Bo­ga, na cr­kvu bo­ži­ju, na sve­šte­ni­ke bo­ži­je. Ta­ko isto i u da­na­šnje vri­je­me vi­di­mo one ko­ji usta­ju pro­tiv cr­kve, vje­re pra­vo­slav­ne, skr­na­ve ono što su nji­ho­vi pre­ci kr­vlju bra­ni­li i od­bra­ni­li i po­svje­do­či­li vje­ru. Od­ri­ču se ono­ga što je sve­to i če­sti­to u na­šem ro­du i na­ro­du, i daj bo­že da ne bu­de­mo i mi ta­kvi, da is­tra­je­mo na pu­tu bo­ži­jem, a is­tra­ja­će­mo upra­vo na ova­kav na­čin, ako bu­de­mo u cr­kvi Hri­sto­voj, za­jed­ni­ci bo­ži­joj, jed­ni s Bo­gom i jed­ni sa dru­gi­ma. Mi­mo za­jed­ni­ce ko­ja se zo­ve cr­kva bož­ja ne­ma ni Bo­ga, ni­ti ima spa­se­nja, a na­ši sve­ti oci su go­vo­ri­li da ko­me cr­kva ni­je maj­ka, to­me ni Bog otac ne mo­že bi­ti, ka­zao je pa­roh Ko­pri­vi­ca.
Ko­li­ko je te­ško na­šem na­ro­du, re­kao je on da se slo­ži, obo­ži i umno­ži, do­volj­no svje­do­či trud pr­vog epi­sko­pa Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve u Ame­ri­ci Mar­da­ri­ja (Usko­ko­vi­ća) či­je su se ne­tru­le­žne mo­šti ne­dav­no pro­ja­vi­le. Nje­go­va bor­ba da u tu­đoj ze­mlji oku­pi srp­ski na­rod bi­la je du­ga i te­gob­na, ali ga je upra­vo ta mu­ka pri­bli­ži­la Bo­gu i po­sve­ti­la.
– Te­ško nam ide za ru­kom da se slo­ži­mo, ali ne tre­ba da gle­da­mo i slu­ša­mo ne­ke ko­ji či­ne su­prot­no od ono­ga što su či­ni­li na­ši pre­ci... Ne tre­ba da slu­ša­mo one ko­ji se od­ri­ču vje­re, cr­kve, sve­ti­nje bo­ži­je, ko­ji si­ju raz­dor i ne­slo­gu me­đu bra­ćom. Ta­kvi ni­je­su do­bro­do­šli ni Bo­gu, ni na­ma. Sa­mo za­jed­ni­štvom mo­že­mo na­sta­vi­ti pre­dač­ki put i da­ti za­log po­tom­ci­ma, be­sje­dio je pa­roh Ko­pri­vi­ca.
Pred­sjed­nik Cr­kve­nog od­bo­ra pri hra­mu u Štrp­ci­ma Lju­bo Spa­so­je­vić is­ta­kao je da su sa­bra­nje ne­dje­lju da­na pred Sv. Pan­te­lej­mo­na usta­no­vi­li pro­šle go­di­ne, a cilj im je da ono bu­de tra­di­ci­o­nal­no.
– Cr­kvu smo la­ni ob­no­vi­li, ima tu još sit­ni­ca da se od­ra­di, ali će­mo to u ovoj go­di­ni, slo­žno kao i do­sad, ura­di­ti. Tre­nut­no smo po­sve­će­ni po­prav­ci objek­ta cr­kve­no-na­rod­nog do­ma ko­ji je pri hra­mu, ka­ko bi­smo ga u pot­pu­no­sti ospo­so­bi­li za sva na­ša oku­plja­nja, re­kao je Spa­so­je­vić.B.B.


No­va re­li­kvi­ja u pre­dač­koj cr­kvi

Cr­kvu Sv. Ge­or­gi­ja su na te­me­lji­ma mno­go sta­ri­je cr­kve, či­ji da­tum iz­grad­nje se ne zna, 1911. go­di­ne slo­žno ob­no­vi­li Tu­pa­nja­ni. Sve­te mo­šti ne­po­zna­tog sve­ti­te­lja ko­je su u njoj bo­ra­vi­le, i pri­je i na­kon ob­no­ve, ne­sta­le su pri­je vi­še od de­ce­ni­ju. Ni do da­nas se ne zna gdje je re­li­kvi­ja ko­ju su mje­šta­ni uspje­li da oču­va­ju u vre­me­ni­ma tur­skog rop­stva, ali i u dru­gim ko­ja su do­la­zi­la. Pa­roh Ko­pri­vi­ca ob­ja­vio je ra­do­snu vi­jest da je ne­dav­no iz Ma­na­sti­ra Ostrog u cr­kvu do­ne­sen ko­ma­dić tka­ni­ne sa sve­tim mi­rom iz mo­šti Sv. ve­li­ko­mu­če­ni­ka i po­bje­do­no­sca Ge­or­gi­ja.