AN­DRI­JE­VI­CA - Epi­skop Bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je osve­štao je ju­če cr­kvu u se­lu Se­o­ce, na­do­mak An­dri­je­vi­ce, po­sve­će­nu Sve­tom Ar­han­ge­lu Ga­vri­lu. On je pod­sje­tio da je cr­kva gra­đe­na po ugle­du na Nje­go­še­vu ka­pe­lu na Lov­će­nu i da je sed­ma ta­kve vr­ste ko­ja je u po­sled­nje vri­je­me po­dig­nu­ta na pro­sto­ru Epar­hi­je bu­di­mljan­sko – nik­šić­ke.
- Na­ša vje­ra je­ste od Bo­ga i sa neba, ali je, na ne­ki na­čin, is­to­vre­me­no, i od čo­vje­ka, jer onaj ko­ji nam je pro­po­vi­je­dao je­van­đe­lje isto­vre­me­no je i Bog i čo­vjek. Go­spod Isus Hrist je za­čet si­lom i dej­stvom sve­to­ga du­ha u utro­bi dje­voj­ke Ma­ri­je. Ona je iza­bra­na od svih po­ko­lje­nja, od svih ro­do­va, od svih onih ko­ji su do­šli na ovaj svi­jet da bu­du maj­ka spa­si­te­lja na­še­ga Isu­sa Hrist. Od nje je Go­spod pri­mio ljud­sku pri­ro­du i sa­op­štio nam je svo­je je­van­đe­lje, go­vo­re­ći ljud­skim je­zi­kom. Na­dah­nu­ti bo­žan­skom si­lom, dej­stvo nje­go­vo­ga bo­žan­stva osje­ti­li su pri­je sve­ga Pre­sve­ta Dje­va Bo­go­ro­di­ca, pa on­da Sve­ti Jo­van Kr­sti­telj i Sve­ti apo­sto­li Hri­sto­vi či­ji sa­bor da­nas pro­sla­vlja­mo. Nje­go­va ri­ječ je sti­gla i do na­ših pre­da­ka ko­ji su je pri­mi­li svim sr­cem i po­di­gli mno­ge sve­ti­nje, koj je te­ško po­bro­ja­ti, jer ih ima kao zvi­je­zda na ne­bu. A u tom ve­li­kom sa­zve­žđu srp­skih sve­ti­nja pri­dru­žu­i­je se da­nas i ova cr­kva, lov­ćen­ska ka­pe­la, sed­ma ko­ju smo po­di­gli u Epar­hi­ji bu­di­mljan­sko- nik­šić­koj – na­gla­sio je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
On je is­ta­kao da i ova cr­kva uka­zu­je da je Nje­go­šev duh ne­u­ni­štiv, bez ob­zi­ra što su ne­ki u mi­nu­lim vre­me­ni­ma mi­sli­li dru­ga­či­je.
- Ka­pe­la na Lov­će­nu je znak Nje­go­še­ve mi­sli i sla­va nje­go­ve po­e­zi­je. Ali na­sled­ni­ci Se­ku­le Dr­lje­vi­ća sru­ši­še tu za­vjet­nu cr­kvu i za­vjet­nu sve­ti­nju na­še­ga ro­da. I mi­sli­li su oni da će ta­ko da se ob­ra­ču­na­ju sa Nje­go­šem i da ga utam­ni­če i da će Nje­goš ubu­du­će mi­sli­ti kao što oni mi­sle i go­vo­ri­ti ono što je nji­ma dra­go da go­vo­re. Ali Nje­go­še­va ri­ječ je sve­ta ne sa­mo u Cr­noj Go­ri, ne­go i u ci­je­lom srp­skom na­ro­du. Nje­goš je po­što­van kao ve­li­ki pje­snik i vla­di­ka u ci­je­loj pra­vo­slav­noj va­se­lje­nji. Mno­gi ga po­štu­ju kao sve­to­ga i ima­ju raz­lo­ga za to. Za­to mno­ge cr­kve Nje­go­še­ve ka­pe­le ni­ko­še po ci­je­lom srp­stvu od Ko­to­ra do Min­he­na – ka­zao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je i uru­čio pri­zna­nja za­slu­žnim po­je­din­ci­ma ko­ji su da­li po­se­ban do­pri­nos iz­grad­nji cr­kve u Se­o­cu. Naj­ve­će od­li­ko­va­nje Epar­hi­je bi­di­mljan­sko-nik­šić­ke, me­da­lju Sve­tog Ge­or­gi­ja pr­vo­ga re­da, do­bio je Vu­ji­ca Mi­tro­vić, dok su ar­hi­pa­stir­ske gra­ma­te uru­če­ne To­mu Mi­tro­vi­ću, Du­ša­nu Gu­be­ri­ni­ću, De­ja­nu Fo­li­ću, To­mi­sla­vu Va­si­li­je­vi­ću, Lju­bi­ši Fo­li­ću i Mi­o­dra­gu Mi­tro­vi­ću.
Na sku­pu je pro­či­tan pro­glas vla­di­ke Jo­a­ni­ki­ja ko­jim se po­zi­va­ju sva brat­stva iz Va­so­je­vi­ća da po­mog­nu iz­grad­nju hra­ma Sve­tog Si­me­o­na Mir­to­to­či­vog u Be­ra­na­ma na na­čin što bi do 1. sep­tem­bra tre­ba­lo da pri­lo­že po hi­lja­du eura, a po mo­guć­no­sti i vi­še. Is­tak­nu­tio je da se ova ak­ci­ja po­vje­ra­va Dra­gi­ši Đu­ri­ši­ću, pred­sjed­ni­ku Cr­kve­ne op­šti­ne Kra­lje. D.J.