KO­LA­ŠIN -Cen­tral­na pro­sla­va 13. ju­la, Da­na ustan­ka i Da­na dr­žav­no­sti, odr­ža­na je ju­če u Ko­la­ši­nu na Spo­men- gro­blju na Bre­zi. 13. ju­la 1878. go­di­ne Cr­na Go­ra je na Ber­lin­skom kon­gre­su pri­zna­ta kao sa­mo­stal­na dr­ža­va, a istog da­tu­ma 1941. po­čeo je usta­nak pro­tiv fa­ši­zma. Dan ustan­ka na­ro­da Cr­ne Go­re i Dan dr­žav­no­sti obi­lje­žen je pod mo­tom „Vječ­na iskra mi­ra i slo­bo­de” a or­ga­ni­za­tor pro­sla­ve je SUB­NOR Cr­ne Go­re.Sve­ča­no­sti na Bre­zi pri­su­stvo­va­li su pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić, pred­sjed­nik Skup­šti­ne Cr­ne Go­re Ivan Bra­jo­vić, na­čel­nik Ge­ne­r­la­šta­ba Voj­ske Cr­ne Go­re ge­ne­ral -pu­kov­nik Lju­bi­ša Jo­kić, pred­sjed­ni­ca Vr­hov­nog su­da Ve­sna Me­di­ci­na, čel­ni­ci Op­šti­ne Ko­la­šin i dru­gih cr­no­gor­skih op­šti­na.
- Cr­na Go­ra je 13. ju­la usta­la da bra­ni ono što joj je bi­lo naj­sku­plje. An­ti­fa­ši­zam je jed­no od naj­ve­ćih cr­no­gor­skih zna­me­nja i le­gi­ti­ma­ci­ja za vra­ta ci­vi­li­za­ci­je. Tih da­na su evrop­sku štam­pu pu­ni­li na­slo­vi „Ni ma­njeg na­ro­da ni ve­ćeg po­du­hva­ta“. Tih da­na bi­li smo Evro­pa, njen pu­to­kaz i vo­di­lja - ka­zao je na­čel­nik Ge­ne­ral­šta­ba Lju­bi­ša Jo­kić i na­gla­sio da je Cr­na Go­ra uvi­jek bi­la i da će bi­ti dio evrop­ske je­din­stve­no­sti i ukup­no­sti.
Pred­sjed­ni­ka UB­NOR-a i an­ti­fa­ši­sta Ko­la­ši­na Goj­ko Vla­ho­vić pod­sje­tio je da je Ko­la­šin to­kom če­ti­ri rat­ne go­di­ne 23 pu­ta osva­jan i oslo­ba­đan i 18 pu­ta bom­bar­do­van.
Vla­ho­vić je pod­sje­tio da je u Ko­la­ši­nu odr­ža­na pr­va pro­sla­va 13. ju­la.
Kul­tur­no-umjet­nič­ki pro­gram iz­ve­den na Bre­zi osmi­slio je Dra­gan Mi­tov Đu­ro­vić, a u nje­mu su uče­stvo­va­li KUD „Mi­jat Ma­ško­vić”, glum­ci Ko­la­šin­skog po­zo­ri­šta Đor­di­je Ta­tić i Ni­ko­la Šće­pa­no­vić, vo­kal­ne so­list­ki­nje Du­šan­ka Be­la­da, Alek­san­dra Voj­vo­dić – Jo­vo­vić i Ka­ta­ri­na Ra­du­lo­vić. Dio pro­gra­ma ko­jim se obi­lje­ža­va­ju Dan ustan­ka i Dan dr­žav­no­sti Cr­ne Go­re je i iz­lo­žba pod na­zi­vom „Cr­no­gor­sko NE fa­ši­zmu” sa po­seb­nim do­dat­kom – „Ko­la­šin par­ti­zan­ska rat­na pri­je­sto­ni­ca”. Autor iz­lo­žbe, ko­ja je po­sta­vlje­na u Cen­tru za kul­tu­ru, je mr Ja­dran­ka Sel­ha­no­vić, po­moć­ni­ca di­rek­to­ra Dr­žav­nog ar­hi­va Cr­ne Go­re. Dan ustan­ka obi­lje­žen je i u Pod­go­ri­ci pa su broj­ne de­le­ga­ci­je po­lo­ži­le vi­jen­ce na Spo­me­nik par­ti­za­nu bor­cu na Go­ri­ci. Vi­je­nac je po­lo­žio i Fi­lip Vu­ja­no­vić, pred­sjed­nik Cr­ne Go­re.
Po­štu jed­nom od naj­ve­ćih pod­vi­ga cr­no­gor­skih na­ro­da oda­li su i de­le­ga­ci­ja OB­NOR-a 1941-1945 Pod­go­ri­ca, OB­NOR-a Da­ni­lov­grad i Ju­go­slo­ven­ske ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je Cr­ne Go­re.
-Je­dan od naj­ve­ćih pod­vi­ga cr­no­gor­skog na­ro­da je 13 jul. Cr­na Go­ra je ta­da upu­ti­la po­ru­ku Evro­pi da fa­ši­zam ni­je ne­po­bje­dljiv. To su po­tvr­di­le i ri­je­či Žan Pol Sar­tra da je cr­no­gor­ski na­rod dao smjer ko­jim tre­ba čo­vje­čan­stvo da se kre­će - re­kla je Rad­mi­la Ča­go­ro­vić, pot­pred­sjed­nik OB­NOR-a 1941-1945 Pod­go­ri­ca.
Ova de­le­ga­ci­ja ni­je za­bo­ra­vi­la ni ro­do­lju­be iz Lje­ško­po­lja ko­ji su da­li ži­vo­te za slo­bo­du pa su vi­jen­ce po­lo­ži­li na spo­me­nik na Ma­re­zi.
Vi­jen­ce na Spo­me­nik par­ti­za­nu bor­cu na Go­ri­ci po­lo­ži­la je i de­le­ga­ci­ja Glav­nog gra­da ko­ju su či­ni­li Đor­đe Su­hih, pred­sjed­nik Skup­šti­ne Glav­nog gra­da, Ve­se­lin Vuk­če­vić, se­kre­tar grad­skog par­la­men­ta i Ne­boj­ša Ka­va­rić, od­bo­r­nik DPS-a.
Dan ustan­ka obi­lje­žen je i u Tu­zi­ma a vi­je­nac pa­lim bor­ci­ma na spo­men -plo­ču na Ku­ća­ma Ra­ki­ća po­lo­ži­li su Abe­din Adžo­vić, pred­sjed­nik GO Tu­zi i Na­ser Kr­ka­no­vić, ko­or­di­na­tor za mje­sne za­jed­ni­ce.
Na tra­di­ci­o­na­klan na­čin, po­la­ga­njem cvi­je­ća na spo­me­nik pa­lim bor­ci­ma u Bi­je­lom Po­lju je pro­sla­vljen 13. jul. Cvi­je­će su po­lo­ži­le de­le­ga­ci­je bo­rač­kih, po­li­tič­kih i op­štin­skih or­ga­ni­za­ci­ja. Pred­sjed­nik SO Bi­je­lo Po­lje Dže­mal Lju­ško­vić ka­zao je da je 13. jul dan za pam­će­nje i po­nos.
Dan ustan­ka i dr­žav­no­sti na Ce­ti­nju je obi­lje­žen po­la­ga­njem vi­je­na­ca na spo­men-ko­stur­ni­cu i spo­me­nik na Ob­zo­vi­ci, a cen­tral­na pro­sla­va odr­ža­na je u se­lu Lju­bo­tinj kod spo­me­ni­ka stra­da­lim u Na­rod­no-oslo­bo­di­lač­koj bor­bi.
Vi­jen­ce su po­lo­ži­li gra­do­na­čel­nik Ce­ti­nja Alek­san­dar Bog­da­no­vić, pred­sjed­nik Se­na­ta Pre­sto­ni­ce dr Mi­lo­van Jan­ko­vić, pred­stav­ni­ci SUB­NOR i Mje­sne za­jed­ni­ce Lju­bo­tinj­sko-gra­đan­ske.
Na sku­pu je go­vo­rio i aka­de­mik Bran­ko Vuč­ko­vić ko­ji je ka­zao da će Udru­že­nje bo­ra­ca iz Bo­ra do­ni­ra­ti spo­men-bi­stu na­rod­nom he­ro­ju Ju­go­sla­vi­je Jo­va­nu Vuč­ko­vi­ću ko­ja će bi­ti po­sta­vlje­na na Ce­ti­nju.
- De­le­ga­ci­ja ko­ju su pred­vo­di­li Žar­ko Pe­tro­vić i Ve­ra Pan­to­vić ju­če je do­pre­mi­la spo­men bi­stu i ona će bi­ti po­sta­vlje­na i ot­kri­ve­na 13. no­vem­bra na Dan oslo­bo­đe­nja Ce­ti­nja- re­kao je Vuč­ko­vić.
Eki­pa „Da­na”


Ka­tić: Svi da bu­du gra­đa­ni pr­vog re­da

- Tri­na­e­sti jul je­dan je od naj­svje­tli­jih da­na u cr­no­gor­skoj isto­ri­ji, osno­va na­še ze­mlje kao slo­bod­ne, ne­za­vi­sne dr­ža­ve jed­na­kih lju­di. Po­štu­ju­ći ta­kve te­me­lje, a pam­te­ći uvi­jek one ko­ji su se bo­ri­li za ze­mlju ko­ja nam je da­nas dom, tre­ba da na­sta­vi­mo da se za­la­že­mo da svi gra­đa­ni Cr­ne Go­re bu­du gra­đa­ni pr­vog re­da, po­ru­čio je ju­če pred­sjed­nik Op­šti­ne Her­ceg No­vi Ste­van Ka­tić na­kon po­la­ga­nja vi­je­na­ca po­vo­dom Da­na dr­žav­no­sti Cr­ne Go­re.
U ime Op­šti­ne Her­ceg No­vi vi­je­nac su na spo­me­nik pa­lim bor­ci­ma i žr­tva­ma fa­ši­zma Bez­met­ko­vić po­lo­ži­li su pred­sjed­nik Op­šti­ne, pred­sjed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne Mi­loš Bi­go­vić i pot­pred­sjed­ni­ca Da­ni­je­la Đu­ro­vić.
- Tri­na­e­sti jul i nje­go­va sim­bo­li­ka pod­sjet­nik su i pod­sti­caj da odr­ži­mo mir i za­slu­ži­mo čast ko­ju ima­ju na­ši pre­ci – da nas po­tom­ci pam­te kao one ko­ji su sa­ču­va­li svo­je par­če ze­mlje i obez­bi­je­di­li svo­joj dje­ci si­gur­no i slo­bod­no sju­tra - is­ta­kao je Ka­tić i če­sti­tao pra­znik, uz že­lju za na­pre­dak Her­ceg No­vog i do­bro­bit svih su­gra­đa­na.
U čast pa­lim bor­ci­ma vi­jen­ce su na Sa­vi­ni po­lo­ži­li i pred­stav­ni­ci Udru­že­nja bo­ra­ca NOR-a, Op­štin­skog od­bo­ra De­mo­kra­ta, kao i de­le­ga­ci­ja Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je Sr­bi­je, na če­lu sa unu­kom Jo­si­pa Bro­za Ti­ta, Jo­škom Bro­zom.
Obi­lje­ža­va­nju su pri­su­stvo­va­li Ge­ne­ral­ni kon­zul Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u Cr­noj Go­ri Slo­bo­dan Ba­jić i kon­zul Sr­bi­je Zo­ran Doj­či­no­vić.
Pro­gram je za­klju­čen pri­god­nim re­ci­ta­lom i na­stu­pom Kul­tur­no-umjet­nič­kog dru­štva „Iga­lo”.Z.Š.


Sje­ća­nje na jul­ski usta­nak u Be­ra­na­ma

Pro­sla­va 13. ju­la, Da­na ustan­ka, odr­ža­na je ju­če na br­du Ja­si­ko­vac, kraj spo­me­ni­ka stra­da­lim bor­ci­ma iz Dru­gog svjet­skog ra­ta, na ko­ji je de­le­ga­ci­ja Or­ga­ni­za­ci­je bo­ra­ca NOR-a, za­jed­no sa broj­nim gra­đa­ni­ma, po­lo­ži­la cvi­je­će. O zna­ča­ju ovog da­tu­ma i de­ša­va­nji­ma ko­ja su pret­ho­di­la jul­skom ustan­ku u Be­ra­na­ma u ime bo­rač­ke or­ga­ni­za­ci­je go­vo­rio je Pe­tar La­bu­do­vić, pod­sje­ća­ju­ći da su 17. ju­la 1941. go­di­ne ne­pri­ja­telj­ske sna­ge na Ja­si­kov­cu stri­je­lja­le de­vet ro­do­lju­ba i da je to bio znak za op­šti na­pad na oku­pa­tor­ski gar­ni­zon u Be­ra­na­ma.
- Usta­nak je bio ma­so­van i bi­la je to ve­li­čan­stve­na po­bje­da i to u vri­je­me ka­da su udru­že­ne fa­ši­stič­ke sna­ge mu­nje­vi­to pro­di­ra­le osva­ja­ju­ći či­ta­vu Evro­pu- na­gla­sio je La­bu­do­vić.


Vi­jen­ci na Stra­ži­ci

Po­vo­dom Da­na dr­žav­no­sti i ustan­ka u Cr­noj Go­ri tra­di­ci­o­nal­no su po­lo­že­ni vi­jen­ci pa­lim bor­ci­ma i žr­tva­ma fa­ši­zma na Stra­ži­ci. Na­kon što je mi­nu­tom ću­ta­nja oda­ta po­šta po­gi­nu­li­ma, pred­sjed­nik or­ga­ni­za­ci­je NOR-a Vi­do­je De­spo­to­vić pod­sje­tio je na de­ša­va­nja to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta.
De­spo­to­vić se za­hva­lio pri­sut­ni­ma na obi­lje­ža­va­nju 76. go­di­šnji­ce ustan­ka i Da­na dr­žav­no­sti, is­ta­kav­ši da se na taj na­čin naj­bo­lje ču­va­ju uspo­me­ne na žr­tve. U ime lo­kal­ne upra­ve pri­sut­ne je po­zdra­vio i pred­sjed­nik Op­šti­ne Mir­ko Đa­čić, ko­ji je pod­sje­tio na žr­tve Dru­gog svjet­skog ra­ta i na zna­čaj jul­skog ustan­ka.
Vi­je­nac na spo­me­nik na Stra­ži­ci po­lo­ži­la je i De­le­ga­ci­ja De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re pred­vo­đe­na pred­sjed­ni­kom, Alek­som Be­či­ćem.
- Uspo­me­na na oslo­bo­di­o­ce osta­la je, za­slu­že­no, du­bo­ko ure­za­na u pam­će­nje na­šeg na­ro­da ko­ji pri­ču o hra­broj bor­bi pro­tiv oku­pa­to­ra pre­no­se s ko­lje­na na ko­lje­na, pre­no­se­ći, ta­ko, po­tom­ci­ma pri­vr­že­nost ide­ja­ma slo­bo­de i ot­po­ra ne­prav­di. An­ti­fa­ši­stič­ka sim­bo­li­ka Tri­na­e­stog ju­la osta­je ono oko če­ga će na­ša dr­ža­va i ubu­du­će gra­di­ti svo­ju sa­mo­svi­jest. De­mo­kra­te će to­me uvi­jek i na sva­kom mje­stu da­va­ti pu­ni do­pri­nos- is­ta­kle su De­mo­kra­te.
Vi­jen­ce na Stra­ži­ci po­lo­ži­li su i pred­stav­ni­ci po­li­tič­kih par­ti­ja DPS-a, SNP-a, SD i SDP-a.B.Je.


Po­sje­te bro­du „Ja­dran”

Gra­do­na­čel­ni­ca Tiv­ta prof.dr Sne­ža­na Ma­ti­je­vić za­jed­no sa ko­man­dan­tom škol­skog bro­da Mor­na­ri­ce VCG „Ja­dran”, ka­pe­ta­nom kor­ve­te Go­ra­nom Pa­jo­vi­ćem i čla­nom ru­ko­vod­stva ti­vat­skog Udru­že­nja bo­ra­ca NOR-a i an­ti­fa­ši­sta To­mom Pet­ko­vi­ćem,  je po­do­vom 13.ju­la po­lo­ži­la vi­je­nac na spo­me­nik Pa­lim bor­ci­ma u Tiv­tu.
Na­kon po­la­ga­nja  vi­jen­ca i oda­va­nja po­šte  pa­lim ro­do­lju­bi­ma u Dru­gom svjet­skom ra­tu, pred­stav­ni­ci UB­NOR-a bi­li su go­sti po­sa­de škol­skog bro­da „Ja­dran” ve­za­nog na grad­skoj ri­vi Pi­ne. Ž.K.


U Žu­pi oda­ta po­čast he­ro­ji­ma

Čla­no­vi Ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je „Za­grad Mon­te­ne­gro“ obi­lje­ži­li su 13. jul po­la­ga­njem cvi­je­ća na spo­me­nik uče­sni­ci­ma Na­rod­no-oslo­bo­di­lač­ke bor­be iz Žu­pe nik­šić­ke i na­rod­nog he­ro­ja Du­ša­na Bo­jo­vi­ća po ko­me žup­ska osnov­na ško­la no­si ime. Di­rek­tor NVO Ivan Đu­ro­vić na­veo je da je Bo­jo­vić po­gi­nuo 1943. go­di­ne, a bio je je­dan od pr­vih ko­man­da­na­ta Žup­skog usta­nič­kog ba­ta­ljo­na i or­ga­ni­za­tor Tri­na­e­sto­jul­skog ustan­ka u Nik­ši­ću.
-Oda­li smo po­čast i osta­lim na­rod­nim he­ro­ji­ma iz Žu­pe, Mi­lin­ku i Mi­li­sa­vu Đu­ro­vi­ću, Pe­tru Jo­va­no­vi­ću i osta­lim iz na­šeg kra­ja ko­ji su ži­vo­te da­li za slo­bo­du. Na­ša je oba­ve­za je da to vred­nu­je­mo, po­seb­no mla­đi na­ra­šta­ji ko­ji tre­ba da ra­zu­mi­ju te­ko­vi­ne pro­šlo­sti i ti­me sa­ču­va­ju bu­duć­nost - na­veo je Đu­ro­vić.B.B.