Du­go­go­di­šnja ne­bri­ga o ka­me­nim pot­por­nim zi­do­vi­ma i se­ka­ma ( lo­ka­li­zam ko­ji ozna­ča­va sti­je­ne) duž še­ta­li­šta ,,Pet Da­ni­ca”, ko­ja se ogle­da u nji­ho­vom ukla­nja­nju za­rad pra­vlje­nja be­ton­skih pla­ža, ru­še­nju zi­do­va zbog ra­do­va na ko­lek­to­ru, ali i u pre­pu­šta­nju zu­bu vre­me­na, ozbilj­no je ugro­zi­la ne sa­mo še­ta­li­šte du­go se­dam ki­lo­me­ta­ra, već i sve objek­te na nje­mu.
Zi­do­vi i sti­je­ne po­sta­vlje­ni su upra­vo ra­di za­šti­te pri­o­ba­lja od ra­zor­nog uti­ca­ja mor­skih va­lo­va za vri­je­me grad­nje že­lje­znič­ke pru­ge Ze­le­ni­ka - Ga­be­la, pri­je sto pet­na­est go­di­na.
Tre­nut­no je naj­kri­tič­ni­je sta­nje na oko 50 me­ta­ra du­gom i tri me­tra vi­so­kom obal­nom zi­du na Sa­vi­ni, iz­me­đu Ćo­ro­vi­ća i Gol­den bej pla­že.
Go­di­na­ma taj zid pod­lo­ka­va mo­re, a na nje­mu su vi­dlji­ve ras­cje­pi­ne i pu­ko­ti­ne. Sta­nov­ni­ci ko­ji ima­ju ku­će pre­ko pu­ta obal­nog zi­da iz­ra­ža­va­ju bo­ja­zan da bi še­ta­li­šte, in­fra­struk­tu­ra i nji­ho­vi do­mo­vi, ostav­ši bez čvr­stog oslon­ca, mo­gli da kli­znu u mo­re. Osim to­ga, zbog ra­do­va na iz­grad­nji no­vog ka­na­li­za­ci­o­nog ko­lek­to­ra u tru­pu še­ta­li­šta, zid je do­dat­no de­sta­bi­li­zo­van, jer je umje­sto su­vo­me­đe ko­ja je bi­la s unu­tra­šnje stra­ne, sa­da na­sut pi­je­sak ko­ji će mo­re is­pi­ra­ti kroz već vi­dlji­ve pu­ko­ti­ne, i ta­ko ka­me­ni zid osta­vi­ti bez pot­po­re.
Oli­ve­ra Do­kle­stić, in­že­njer gra­đe­vi­nar­stva i pred­sjed­ni­ca Eko­lo­škog dru­štva ,,Bo­ka”, uka­za­la je na ge­ne­zu i raz­lo­ge na­stan­ka obal­nih zi­do­va, upo­zo­riv­ši ko­li­ko je po­gub­no nji­ho­vo ukla­nja­nje.
Pod­sje­ti­la je da je že­lje­znič­ka pru­ga, či­jim je uki­da­njem i na­sta­lo še­ta­li­šte, pu­šte­na u sa­o­bra­ćaj 1901. go­di­ne, te da je tra­sa duž nov­ske oba­le ve­li­kim di­je­lom ura­đe­na u na­si­pu. Is­ti­če da je na­sip či­ta­va nov­ska lu­ka, prak­tič­no od škve­ra do tvr­đa­ve For­te ma­re, te da su na po­te­zu od mu­la do sta­re me­te­o­ro­lo­ške sta­ni­ce naj­ja­či uda­ri va­lo­va iz prav­ca ju­ga.
-Do­ga­đa­lo se, ne­ko­li­ko pu­ta, da va­lo­vi slo­me pot­por­ni zid i na­pra­ve šte­tu pru­zi. U tom di­je­lu je, ta­ko­đe, na­sip, na ko­ji je sta­vlje­na is­pu­na za po­sta­vlja­nje pra­go­va i ši­na za pru­gu. Iz­gra­đen je ka­me­ni, pot­por­ni zid, ko­ji ima i ulo­gu va­lo­bra­na. Iz­me­đu ka­me­nog zi­da i mo­ra je sta­vljen ka­me­ni na­ba­čaj od krup­nih sti­je­na, ko­ji je imao za­da­tak amor­ti­za­ci­je uda­ra va­lo­va. Po ma­re­o­gra­fu - ne­ka­da­šnjoj voj­noj sta­ni­ci za mje­re­nje pa­ra­me­ta­ra mo­ra, naj­ve­ći iz­mje­re­ni va­lo­vi na kon­takt­noj li­ni­ji: otvo­re­no mo­re - ulaz u za­liv, su če­ti­ri me­tra. Na­rav­no, do oba­le No­vo­ga se još sma­nje pa vje­ro­vat­no ni­ka­da ni­su pre­ko tri me­tra. No, i ta tri me­tra zna­ju da bu­du ve­li­ke ra­zor­ne si­le na sti­je­ne, po­seb­no na pot­por­ne be­ton­ske i ka­me­ne kon­struk­ci­je. Ne­ka­da­šnja že­lje­znič­ka pru­ga je stra­da­la u vi­še na­vra­ta i bu­kval­no bi ši­ne bi­le po­dig­nu­te od tla i is­kri­vlje­ne, da voz ne bi mo­gao da pro­đe. Ta­ko je bi­lo dok ni­je iz­gra­đen nad­zi­dak. Me­đu­tim, de­ša­va­lo se i da taj nad­zi­dak bu­de sru­šen uda­ri­ma va­lo­va i pre­li­va­njem obil­nih ko­li­či­na vo­de. Iz­grad­njom ko­lek­to­ra ka­na­li­za­ci­je u tru­pu še­ta­li­šta ,,Pet Da­ni­ca” otva­ra se sum­nja ka­ko je ura­đe­na is­pu­na oko ka­na­li­za­ci­o­nih ci­je­vi, da li is­pu­ne uop­šte ima i da li je do­bro na­bi­je­na. Pra­vlje­njem be­ton­skih pla­ža i ukla­nja­njem na­ba­ča­ja ve­li­kog ka­me­nja ski­nut je taj na­čin za­šti­te od va­lo­va, ka­za­la je Do­kle­sti­će­va.
Na­gla­si­la je da je mo­re štet­no zbog ve­li­ke udar­ne si­le va­lo­va, ko­ja se po­na­vlja u se­ri­ja­ma, su­fo­zi­je - is­pi­ra­nja sit­nih frak­ci­ja iz tla (u te­me­lji­ma) i so­li ko­ja ko­ro­zi­jom uni­šta­va ar­ma­tu­ru ko­ja je sa­stav­ni dio ar­mi­ra­no-be­ton­skih kon­struk­ci­ja. Da bi se obal­ni zid na Sa­vi­ni, ali i dru­ge pod­zi­de za­šti­ti­le od uru­ša­va­nja, neo­p­hod­no je s mor­ske stra­ne po­sta­vi­ti ve­li­ke sti­je­ne ko­je ubla­ža­va­ju dje­lo­va­nje va­lo­va, ali i pe­ri­o­dič­no ih ob­na­vlja­ti.
Na di­je­lu is­pod zi­da na Sa­vi­ni, za­hva­lju­ju­ći pri­vat­noj ini­ci­ja­ti­vi, ne­dav­no su po­no­vo po­sta­vlje­ne sti­je­ne ko­je su za­šti­ti­le dio zi­da, ali to je da­le­ko od do­volj­nog.
-Ve­li­ki ka­me­ni blo­ko­vi po­sta­vlja­ni su da bi se ener­gi­ja mor­skih ta­la­sa raz­bi­la i nji­ho­va sna­ga uma­nji­la i ras­pr­ši­la pri­je ne­go što stig­nu do zi­da. Da ne­ma tih ve­li­kih se­ka ko­je šti­te Grad­sku lu­ku, ni na­še grad­sko mu­lo ne bi op­sta­lo ta­ko du­go, ob­ja­sni­lo nam je ne­ko­li­ko gra­đe­vin­skih in­že­nje­ra. Sma­tra­ju da bi se zi­do­vi i oba­la mo­gli šti­ti­ti od ra­zor­nog uti­ca­ja mo­ra i grad­njom be­ton­skih pla­toa u mo­ru ko­ji bi ima­li istu ulo­gu kao i sti­je­ne.
U do­ba SFRJ, JNA je re­dov­no ser­vi­si­ra­la i vo­di­la ra­ču­na o ve­ćim obal­nim zi­do­vi­ma, do­vla­če­ći sti­je­ne da bi pod­u­pr­la zi­do­ve, a da­nas še­ta­li­šte ta­vo­ri op­te­re­će­no ve­li­kom grad­njom s jed­ne i iz­lo­že­no­šću mo­ru, s dru­ge stra­ne.K.Ma­to­vić


Mor­sko do­bro na­ja­vlju­je pred­u­zi­ma­nje mje­ra

U JP Mor­sko do­bro ka­žu da su upo­zna­ti sa sta­njem obal­nog zi­da na Sa­vi­ni.
-U ko­or­di­na­ci­ji sa Op­šti­nom Her­ceg No­vi, kao i u okvi­ru sop­stve­nih fi­nan­sij­skih mo­guć­no­sti, pred­u­ze­će­mo sve mje­re da se što pri­je iz­vr­ši sa­na­ci­ja na­ve­de­nog ošte­će­nja, sa­op­šte­no je iz ovog pred­u­ze­ća.
Ipak, ne­mi­nov­no se na­me­će pi­ta­nje, zbog če­ga go­di­na­ma iz­o­sta­je ozbilj­na i si­stem­ska bri­ga nad­le­žnih, usljed či­jeg iz­o­stan­ka su ugro­že­ni i lju­di i imo­vi­na.