B
E­RA­NE - Na pri­god­noj sve­ča­no­sti ju­če je u por­ti ma­na­sti­ra Đur­đe­vi stu­po­vi otvo­re­na na­rod­na ku­hi­nja pod na­zi­vom ,,Div­na Ve­ko­vić“. Sa­op­šte­no je da je na­kon Pod­go­ri­ce i Ce­ti­nja, ovo tre­ća na­rod­na ku­hi­nja ko­ja će ra­di­ti pod okri­ljem Do­bro­tvor­ne fon­da­ci­je Mi­tro­po­li­je Cr­no­gor­sko-pri­mor­ske ,,Čo­vje­ko­lju­blje“. Sa­op­šte­no je da će fon­da­ci­ja „Čo­vje­ko­lju­blje” sa Epar­hi­jom bu­di­mljan­sko-nik­šić­kom bri­nu­ti o ra­du ove ku­hi­nje ko­ja će u po­čet­ku sva­kog da­na di­je­li­ti 100 obro­ka so­ci­jal­no ugro­že­nim lju­di­ma. Na­gla­še­no je da će ko­ri­sni­ci ku­hi­nje naj­ve­ćim di­je­lom bi­ti ra­se­lje­na li­ca sa Ko­so­va i Me­to­hi­je, ko­ja ži­ve u iz­bje­glič­kom kam­pu. Osta­li ko­ri­sni­ci, ka­ko je na­ve­de­no, bi­će so­ci­jal­no ugro­že­ne po­ro­di­ce i po­je­din­ci, ko­ji će bi­ti oda­bra­ni na pred­log sve­šten­stva iz Be­ra­na. Na­rod­nu ku­hi­nju, či­ji je uprav­nik pa­roh tre­pač­ko-še­ku­lar­ski Že­ljan Sa­vić, osve­štao je i otvo­rio epi­o­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je, re­kav­ši da su Đur­đe­vi stu­po­vi vje­ko­vi­ma du­hov­no hra­ni­li na­rod ovo­ga kra­ja. Ka­zao je da je sad do­šlo vri­je­me da ova sta­ra nje­ma­njić­ka sve­ti­nja, za­hva­lju­ju­ći za­jed­nič­kom tru­du i Bo­ži­jem bla­go­slo­vu, na­hra­ni glad­ne i one ko­ji­ma je po­treb­na brat­ska po­moć.
- Tre­ba­lo je do­sta tru­da uči­ni­ti da bi se ov­dje osno­va­la na­rod­na ku­hi­nja. Sa­da ka­da smo sve to do­bro pri­pre­mi­li ima­mo na­mje­ru da uči­ni­mo Bo­ži­ju za­po­vi­jest, da na­hra­ni­mo glad­ne, po­mog­ne­mo oni­ma ko­ji­ma je po­moć za­i­sta po­treb­na i da u to­me ne po­su­sta­ne­mo – ka­zao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je. On je pod­sje­tio da su mno­gi po­mo­gli ovo bla­go­slo­ve­no dje­lo od Do­bro­tvor­nog fon­da Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve „Čo­vje­ko­lju­blje“, pa sve do Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske, Epar­hi­je bu­di­mljan­sko-nik­šić­ke, ma­na­sti­ra Ostrog i bra­ti­je ma­na­sti­ra Đur­đe­vi stu­po­vi. Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je na­gla­sio da se ne­dav­no ja­vio i je­dan sve­šte­nik iz Švaj­car­ske ko­ji je obe­ćao sve­srd­nu po­moć na­rod­noj ku­hi­nji u Be­ra­na­ma, či­me je, ka­ko je na­veo, ohra­brio sve one ko­ji ra­de na ovom hu­ma­nom po­slu. On je is­ta­kao da svi tre­ba da ima­ju za­jed­nič­ku oba­ve­zu da vo­de ra­ču­na o funk­ci­o­ni­sa­nju na­rod­ne ku­hi­nje i da, u gra­ni­ca­ma svo­jih mo­guć­no­sti, to­me pru­že ru­ku po­mo­ći.
- Osta­je nam da za­i­šte­mo Bo­ži­ju po­moć i da po­že­li­mo do­sta zdra­vlja i sna­ge oni­ma ko­ji su ovaj te­ret uze­li u svo­je ru­ke. Si­gu­ran sam da ne­će bi­ti sa­mi i da ih ni Bog ni do­bi lju­di ne­će osta­vi­ti – na­gla­sio je Jo­a­ni­ki­je.
Od­man na­kon otva­ra­nja kre­nu­la je i di­stri­bu­ci­ja hra­ne ko­ja je pri­pre­mlje­na u pro­sto­ri­ja­ma na­rod­ne ku­hi­nje. Sa­op­šte­no je da će spe­ci­ja­li­zo­va­no vo­zi­lo sva­ko­ga da­na od­vo­zi­ti hra­nu i di­je­li­ti je na tri grad­ske lo­ka­ci­je i to u iz­bje­glič­kim cen­tri­ma na Ba­la­ban­di i Ru­de­šu, kao i na pla­tou pre­ko pu­ta zgra­de Gim­na­zi­je „Pan­to Ma­li­šić” .
- Hra­na će se ko­ri­sni­ci­ma jed­nom dnev­no di­je­li­ti sva­ko­ga da­na osim ne­dje­lje. Pri­pre­ma­će se strikt­no ku­va­na je­la u či­ji kva­li­tet ne tre­ba sum­nja­ti. Hra­na će se pa­ko­va­ti u po­seb­nim po­su­da­ma i u za­ka­za­no vri­je­me do­sta­vlja­ti na tri pre­vi­dvi­đe­ne lo­ka­ci­je – na­gla­si­la je ku­va­ri­ca Na­ta­ša Mi­ću­no­vić, pod­sje­ća­ju­ći da je ju­če na me­ni­ju bio pa­sulj.
Li­ca ko­ja su se na­šla na spi­sku ko­ri­sni­ka na­rod­ne ku­hi­nje ni­je­su kri­la za­do­volj­stvo što im je omo­gu­će­no da se bes­plat­no hra­ne.
-Svi mi ko­ji ži­vi­mo u na­se­lju Ba­la­ban­da vi­še smo gla­dni ne­go si­ti. Ne­ma­mo do­volj­no nov­ca da ku­pi­mo ono naj­o­snov­ni­je. Za­to nam je ova po­moć do­šla u pra­vio vri­je­me, jer u na­šim fri­ži­de­ri­ma da­ni­ma ne­ma ni­šta. Za­to od sr­ca hva­la sve­šten­stvu i svim lju­di­ma do­bre vo­lje ko­ji su po­mo­gli otva­ra­nje na­rod­ne ku­hi­nje u Be­ra­na­ma – ka­že Rad­mi­la Kr­stić.
Slič­nog mi­šlje­nja je i Sla­vo­ljub Vu­le­vić. On ka­že da je u da­tim okol­no­sti­ma otva­ra­nje na­rod­ne ku­hi­nje u Be­ra­na­ma bio naj­hu­ma­ni­ji gest.
- Ova ze­mlja je ne­ko­me maj­ka ne­ko­me ma­ća­ha. Ne­ki lju­di ži­ve u iz­o­bi­lju, dok dru­gi ska­pa­va­ju od gla­di. Oni gla­du­ju i tu­gu­ju, a po­mo­ći ne­ma. Pre­pu­šte­ni su da se sa­mi sna­la­ze ka­ko zna­ju i umi­ju. No, evo is­po­sta­vi­lo se da ima još do­brih i hu­ma­nih lju­di ko­ji su pre­po­zna­li na­še mu­ke. Oni su ri­je­ši­li da nas na­hra­ne. Za­to im od sr­ca hva­la za uči­nje­no do­bro­čin­stvo. Si­gur­no da će se na ovaj na­čin na­ša si­tu­a­ci­ja bar do­ne­kle po­pra­vi­ti – is­ti­če Vu­le­vić.
D.J.


Po­vra­će­na si­gur­nost

Za­do­volj­stvo zbog otva­ra­nja na­rod­ne ku­hi­nje ni­je kr­io ni Ar­se­ni­je Jo­va­no­vić, ra­se­lje­no li­ce sa Ko­so­va.
- Is­tje­ra­li su nas sa Ko­so­va i uze­li nam stan. Uni­šti­li su i na­ša gro­blja. Ta­ko smo se ja i maj­ka igrom sud­bi­ne na­šli ov­dje u Be­ra­na­ma. Maj­ka je umr­la od tu­ge i sta­ro­sti, osta­vlja­ju­ći me sa­mog. Za­ra­dim po ne­ku cr­ka­vi­cu ci­je­pa­ju­ći dr­va, ali je to sve ma­lo za or­ga­ni­zo­va­nje ne­kog nor­mal­nog ži­vo­ta. Ta­ko če­sto sa is­pru­že­nom ru­kom če­kam ho­će li se ne­ko smi­lo­va­ti i udi­je­li­ti mi ne­ku mi­lo­sti­nju. Me­đu­tim, otva­ra­njem na­rod­ne ku­hi­nje vra­ti­lo se mo­je po­vje­re­nje u lju­de. Po­čeo sam da bu­dem si­gur­ni­ji jer ću sva­ko­ga da­na ima­ti je­dan bes­pla­tan obrok – ka­že Jo­va­no­vić.


Div­na Ve­ko­vić hu­ma­ni­sta i pr­va lje­kar­ka

Div­na Ve­ko­vić, či­je je ime poni­je­la na­rod­na ku­hi­nja u Be­ra­na­ma je, pr­va že­na lje­kar u Cr­noj Go­ri. Ro­đe­na je 1886. u se­lu Lu­žac kod Be­ra­na. Osnov­nu ško­lu je za­vr­ši­la u ma­na­sti­ru Đur­đe­vi stu­po­vi, ni­žu gim­na­zi­ju u Sko­plju, a Dje­vo­jač­ki in­sti­tut na Ce­ti­nju. Na Sor­bo­ni je za­vr­ši­la me­di­ci­nu i po­sta­la lje­kar. Bi­la je ve­li­ki hu­ma­ni­sta i čla­ni­ca Me­đu­na­rod­nog cr­ve­nog kr­sta. Vra­ti­la se u Cr­nu Go­ru 1939. go­di­ne. Bi­la je ve­o­ma ak­tiv­na u upo­za­va­nju Evro­pe sa du­hov­nim bo­gat­stvi­ma Cr­ne Go­re Kao pri­sta­li­ca mo­nar­hi­stič­kog ure­đe­nja dr­ža­ve od­stu­pi­la je kra­jem ra­ta. Ubi­je­na je u zbje­gu 1944. go­di­ne. Pre­ve­la je „Gor­ski vi­je­nac“ na fran­cu­ski je­zik 1916. go­di­ne. Autor­ka je i fran­cu­sko-srp­skog rječ­ni­ka.