BE­RA­NE - Da je stoč­ni fond na sje­ve­ru de­set­ko­van u od­no­su na mi­nu­la vre­me­na, naj­bo­lje ilu­stru­je pri­mjer te­ri­to­ri­jal­no naj­ve­će be­ran­ske mje­sne za­jed­ni­ce Še­ku­la­ra, ko­ja ob­u­hva­ta se­la Uli­ca, Me­zga­lje, Ćet­ko­vi­ći, Orah, Rad­mu­še­vi­ći, La­ze, To­mo­vi­ći, Spa­le­vi­ći, Bu­li­ći i Rmu­ši. Po­da­ci svje­do­če da ga­zdin­stva na pod­ruč­ju Še­ku­la­ra ima­ju sve­ga ne­ko­li­ki sto­ti­na ova­ca, iako se zna da je po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta u po­me­nu­tim se­li­ma bi­lo mno­štvo bu­lja­ka sa pre­ko pet hi­lja­da gr­la sit­ne sto­ke. Sa­mo še­ku­lar­ska po­ljo­pri­vred­na za­dru­ga, ko­ja je po­sto­ja­la pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, upo­šlja­va­ju­ći od 30 do 70 rad­ni­ka, ima­la je far­mu od 500 gr­la sit­ne i oko 70 gr­la krup­ne sto­ke. Ima­la je i svo­je voć­nja­ke, pče­li­nja­ke, pro­dav­ni­cu mje­šo­vi­te ro­be, ve­ći broj obje­ka­ta u ka­tu­ni­ma i za ljet­nje i za zim­ske po­tre­be. Da­nas od to­ga ne po­sto­ji ni­šta, a sni­je­žne pa­da­vi­ne pri­je tri go­di­ne pot­pu­no su uru­ši­le obje­kat za­dru­žnog do­ma.
Pri­ču o de­set­ko­va­nju stoč­nog fon­da upot­pu­nju­ju de­ša­va­nja ve­za­na za si­ra­ru ko­ja je pod ime­nom „Pla­nin­ka“, in­sta­li­ra­na 2009. go­di­ne u zgra­di biv­še osnov­ne ško­le u še­ku­lar­skom mje­stu Ku­ka­lji. Si­ra­ru je u lje­to 2010. go­di­ne, u dru­štvu be­ran­skih op­štin­skih čel­ni­ka zva­nič­no u rad pu­stio ta­da­šnji mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de Mi­lu­tin Si­mo­vić i to uz pom­pen­znu na­ja­vu da će se u njoj pro­iz­vo­di­ti po­lu­traj­ni sir vi­so­kog kva­li­te­ta. Dva slič­na otva­ra­nja oba­vlje­na su, uz pri­su­stvo stra­nih do­na­to­ra, go­di­nu da­na pri­je to­ga i to uoči lo­kal­nih iz­bo­ra u sklo­pu pred­iz­bor­ne kam­pa­nje ko­a­li­ci­je DPS-SDP. Na sve­ča­nom otva­ra­nju „Pla­nin­ke“ na­gla­še­no je da je za pro­je­kat utro­še­no oko 150.000 eura od če­ga je 80 od­sto sred­sta­va obez­bi­je­di­lo udru­že­nje nje­mač­kih za­dru­ga i Raj­faj­zen kon­fe­ren­ci­ja DGRV. Ta­ko­đe, je sa­op­šte­no da je u iz­grad­nji si­ra­re uče­stvo­vao i Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de, Op­šti­na Be­ra­ne, mje­sna za­jed­ni­ca Še­ku­lar i Za­dru­žni sa­vez Cr­ne Go­re i da ona ima mo­guć­nost da dnev­no pre­ra­di do 1.500 li­ta­ra mli­je­ka. Me­đu­tim, „Pla­nin­ka“ je ra­di­la sa­mo po­vre­me­no sa du­žim pre­ki­di­ma, ka­da je mli­je­ko, uz ne­znat­ni ot­kup od mje­šta­na, obez­bje­đi­va­no na na­čin što je te­ren­skim vo­zi­li­ma do­pre­ma­no iz be­ran­ske mlje­ka­re „Zo­ra“, ka­ko bi se od nje­ga u Še­ku­la­ru pro­iz­vo­dio po­lu­traj­ni sir. No, i to je bi­lo krat­kog da­ha, jer je bi­lo naj­te­že stvo­ri­ti po­treb­ne ko­li­či­ne mli­je­ka da bi pro­ces pro­iz­vod­nje bio ren­ta­bi­lan. Si­ra­ra je de­fi­ni­tiv­no za­tvo­re­na sep­tem­bra 2013. go­di­ne, da bi na­kon to­ga u Še­ku­lar do­pu­to­vao pred­stav­nik nje­mač­ke za­dru­ge, ko­ja je in­ve­sti­ra­la u pro­je­kat, i ma­ši­ne pre­se­lio u jed­no od bje­lo­polj­skih se­la u na­mje­ri da ta­mo pro­iz­vo­di po­lu­traj­ni sir.
-Jed­no­stav­no ni­je­smo mo­gli da obez­be­đu­je­mo si­ro­vi­nu za pro­iz­vod­nju si­ra, ta­ko da je ovaj pro­je­kat pro­pao. Za­to su do­šli Njem­ci i od­ni­je­li ma­ši­ne. Pro­blem je u to­me što je na pro­sto­ru Še­ku­la­ra uni­šten stoč­ni fond i što je ovo pod­ruč­je su­o­če­no sa ve­li­kom mi­gra­ci­jom sta­nov­ni­štva, ta­ko da ne ču­di što se ovo de­si­lo - na­gla­ša­va­li su čla­no­vi skup­šti­ne za­dru­ge „Pla­nin­ka“.
Da se sto­čar­ska pro­iz­vod­nja u Še­ku­la­ru po­la­ko se­li u pro­šlost, uka­zu­ju i broj­ne trav­na­te po­vr­ši­ne ko­je iz go­di­ne u go­di­nu sve vi­še ura­sta­ju u ko­rov. Mje­šta­ni is­ti­ču da je, i po­red ve­li­kih olak­ši­ca ko­je pru­ža „mo­der­no do­ba”, sve ma­nje onih ko­ji po­ka­zu­ju in­te­re­so­va­nje da se ba­ve sto­čar­stvom, a sa­mim tim i da po­ko­se ima­nja ko­ja su do po­sled­nje sto­pe ko­si­li nji­ho­vi oče­vi i dje­do­vi. Oni tvr­de da se u Še­ku­lar do­ne­se vi­še mli­je­ka iz be­ran­skih pro­dav­ni­ca ne­go što se po­mu­ze na pod­uč­ju nji­ho­vih se­la. Is­ti­ču da uzro­ke ova­kvog sta­nja tre­ba tra­ži­ti u mi­gra­ci­ji lo­kal­nog sta­nov­ni­štva i či­nje­ni­ci da na sje­ve­ru ne­ma or­ga­ni­zo­va­nog ot­ku­pa.
-Dr­ža­va je, umje­sto da da­je pod­sti­caj ja­ča­nju ga­zdin­sta­va, svo­jom ne­ra­zum­nim po­te­zi­ma „ras­krč­mi­la” sta­da na pro­sto­ru Še­ku­la­ra. Si­gu­ran sam da bi se mla­di lju­di u znat­no ve­ćem bro­ju po­sve­ći­va­li uz­go­ju sto­ke kad bi ima­li ne­ku si­gur­nost i ga­ran­ci­ju da pro­iz­vo­de pla­si­ra­ju po re­al­noj ci­je­ni. Ova­ko, lju­di bje­že od ove dje­lat­no­sti, jer uvi­đa­ju da je uno­sni­je ra­di­ti ne­ke dru­ge po­slo­ve, po­put pro­da­je dro­ge, ne­go ob­ra­đi­va­ti ima­nje – is­ti­če pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Še­ku­lar Ve­sko Da­vi­do­vić.
D.J.


Sto­ča­ri oti­šli u so­ci­jal­ce

Še­ku­lar je ne­kad bro­jao i do če­ti­ri hi­lja­de sta­nov­ni­ka. Taj broj da­nas je sve­den na sve­ga tri­sta ži­te­lja. Mje­šta­nin Bla­go­je Ša­rić tvr­di da i ta či­nje­ni­ca uka­zu­je da dr­ža­va ni­je pred­u­ze­la ni­šta da Še­ku­lar kre­ne raz­voj­nim pu­tem.
-Ak­tu­el­na vlast je mla­dim lju­di­ma, umje­sto zdra­vih raz­voj­nih ide­ja, po­nu­di­la so­ci­ja­le. Ta­ko su uni­šte­na ja­ka ga­zdin­stva, ka­ko bi DPS mo­gao da pri­ku­pi što vi­še gla­so­va s ovog pod­ruč­ja. Za­to da­nas u Še­ku­la­ru tre­nut­no ži­ve lju­di ko­ji se ne ba­ve sto­čar­stvom. Ve­ći­na ku­pu­je mli­je­ko u te­tra­pa­ku. U ta­kvom am­bi­jen­tu ne­ma mje­sta za pri­ču o raz­vo­ju sto­čar­stva – na­vo­di Ša­rić.


Iz­o­sta­le ga­ran­ci­je za ot­kup

Mje­šta­ni Še­ku­la­ra is­ti­ču da je po­ra­ža­va­ju­će što dr­ža­va ne nu­di ni­ka­kve si­gur­ne ga­ran­ci­je ko­je bi da­le pod­sti­caj pro­iz­vod­nji zdra­ve hra­ne.
-Da bi se tre­nut­na si­tu­a­ci­ja po­pra­vi­la, tre­ba­lo bi ak­ti­vi­ra­ti pro­daj­na mje­sta, gdje bi dr­ža­va ga­ran­to­va­la ot­kup po utvr­đe­nim i pri­hva­tlji­vim ci­je­na­ma. Te ga­ran­ci­je bi da­le si­gur­nost pro­iz­vo­đa­či­ma. Ta­ko bi mla­di lju­di kre­nu­li da se ba­ve po­ljo­pri­vre­dom i sto­čar­stvom i da tr­ži­štu nu­de zdra­vu eko­lo­šku hra­nu. Ako se to ne ura­di stoč­ni fond će se iz go­di­ne u go­di­nu još vi­še sma­nji­va­ti, a na­ša se­la ubr­zo će osta­ti pu­sta – tvr­di Aco La­bu­do­vić.