DA­NI­LOV­GRAD- Pod kro­vom Cr­ve­nog kr­sta u Da­ni­lov­gra­du čla­no­vi Udru­že­nja „Kre­a­tiv­na ri­zni­ca“ već ne­ko­li­ko da­na taj­na­ma ve­za, tka­nja i zla­to­ve­za uče vi­še de­se­ti­na dje­voj­či­ca do 15 go­di­na. In­te­re­so­va­nje je ve­li­ko, pa ne­ma do­volj­no sto­li­ca za sve dje­voj­či­ce ko­je že­le da sa­vla­da­ju pr­ve ko­ra­ke ovog za­na­ta. A da sve funk­ci­o­ni­še ka­ko tre­ba, po­bri­nu­le su se Mir­ja­na Ne­rac, pred­sjed­ni­ca udru­že­nja „Kre­a­tiv­na ri­zni­ca“, kao i Rad­mi­la Ke­še­lje­vić, in­struk­tor tka­nja i Ta­nja Ne­rac, in­struk­tor ve­za.
-Ovaj pro­gram spro­vo­di­mo u sklo­pu pro­jek­ta ko­ji je odo­bren od Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, od­no­sno uče­stvo­va­li smo na kon­kur­su za do­bi­ja­nje sred­sta­va od iga­ra na sre­ću. Pred­vi­đe­no je da s dje­com ra­di­mo 48 sa­ti, ali mi­slim da će­mo zbog ve­li­kog in­te­re­so­va­nja pro­du­ži­ti rad sa dje­voj­či­ca­ma, jer one s pu­no ener­gi­je uče­stvu­ju na ča­so­vi­ma i is­po­lja­va­ju ve­li­ko in­te­re­so­va­nje za vez i zla­to­vez. Že­li­mo da sa­ču­va­mo ovaj za­nat ko­ji se upo­tre­blja­va pri kro­je­nju cr­no­gor­ske no­šnje... Ako je su­du­ti po od­zi­vu, ne tre­ba da bri­ne­mo o to­me da li će bi­ti sa­ču­va­ne vje­šti­ne ve­za i zla­to­ve­za- ka­že Mir­ja­na Ne­rac.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, dje­ca su to­li­ko odu­še­vlje­na da do­la­ze mno­go pri­je ča­sa, a ra­do osta­ju i na­kon če­ti­ri sa­ta ple­te­nja. Mir­ja­na sma­tra da bi i u ško­la­ma tre­ba­lo da po­sto­ji fa­kul­ta­tiv­ni pred­met o ovom za­na­tu, a ne sum­nja da bi mno­go đa­ka od­lu­či­lo da po­ha­đa­ju na­sta­vu iz tog pred­me­ta.
-U Da­ni­lov­gra­du smo već ima­li slič­nu ra­di­o­ni­cu, ali s ne­za­po­sle­nim že­na­ma. I ta­da je in­te­re­so­va­nje bi­lo ve­li­ko, pa mo­že­mo da tvr­di­mo da su vez i zla­to­vez, kao i tka­nje u ovom gra­du do­bi­li vjer­ne sljed­be­ni­ke. Na­da­mo se da će dje­voj­či­ce i na­kon za­vr­še­nog kur­sa na­sta­vi­ti da usa­vr­ša­va­ju na­u­če­ne vje­šti­ne – ka­že Mir­ja­na. In­struk­tor tka­nja Rad­mi­la Ke­še­lje­vić ima iku­stva u ovom po­slu, jer već du­že ra­di s dje­com iz udru­že­nja „Ra­sti­mo za­jed­no“ iz Da­ni­lov­gra­da. Ona na­po­mi­nje da dje­ca br­zo shva­ta­ju šta tre­ba da ra­de i ne tre­ba im mno­go vre­me­na ka­ko bi is­ta­kle ili iz­ve­zle ne­ke pred­me­te.
-U Da­ni­lov­gra­du je for­mi­ra­na do­bra at­mos­fe­ra za rad na­šeg udru­že­nja i ra­di­o­ni­ce ve­za i tka­nja. Po to­me se vje­ro­vat­no raz­li­ku­je­mo od dru­gih gra­do­va – na­po­mi­nje ona.
A da na ča­so­vi­ma ve­za i zla­to­ve­za vla­da rad­na at­mos­fe­ra, mo­gli smo i sa­mi da se uvje­ri­mo. Dje­ca su str­plji­vo vi­še sa­ti uči­la da ra­de sa igla­ma i raz­bo­jem. Ni­gdje ner­vo­ze, ne­za­in­te­re­so­va­no­sti... Mla­de ve­zi­lje su bi­le ras­po­lo­že­ne i ni­je­su kri­le da na ča­so­ve ra­do do­la­ze.
Ne­da Vu­ko­brat ima 15 go­di­na i uče­ni­ca je Me­di­cin­ske ško­le. Za ne­ko­li­ko da­na ra­da na raz­bo­ju sa­vla­da­la je osnov­ne vje­šti­ne i po­zi­va vr­šnja­ke da im se pri­dru­že.
-Sa­ti za raz­bo­jem pro­đu kao mi­nu­ti. Ima­mo šta da na­u­či­mo i mi­slim da je to ko­ri­sno za sve nas. Na­dam se da ću na­sta­vi­ti s tka­njem i ka­da se ova ra­di­o­ni­ca za­vr­ši – ka­že ona.
I.M.


Naj­mla­đa Ma­ša Pa­vi­će­vić

Anja Ka­le­zić i An­drea Pa­vi­će­vić, uče­ni­ce OŠ „Vu­ko Jo­vo­vić“ iz Da­ni­lov­gra­da, za sa­mo tri da­na is­tka­le su pod­me­ta­če za sto­li­ce. Ka­žu da ni­je bi­lo te­ško i da tre­ba sa­mo slu­ša­ti in­struk­to­re.
-Po­no­sne sa­mo na svo­je pr­ve ra­do­ve, a na­da­mo se da će ih do kra­ja ra­di­o­ni­ce bi­ti još – ka­žu one.
Naj­mla­đa ve­zi­lja u gru­pi je Ma­ša Pa­vi­će­vić ko­ja ima sa­mo se­dam go­di­na. Ona je iz­ve­zla ma­li ja­stuk sa svo­jim ini­ci­ja­li­ma i tvr­di da je­dva če­ka da poč­ne no­vi dan i no­vi čas.
-Za­bav­no je, jer se dru­ži­mo, a u isto vri­je­me i mno­go to­ga na­u­či­mo – ka­že Ma­ša.