BI­JE­LO PO­LjE- Biv­ši uče­ni­ci osnov­ne ško­le, kao i čla­no­vi po­ro­di­ca po­koj­nih uči­te­lja ove vas­pit­no-obra­zov­ne usta­no­ve po­pa Ne­ša Jok­si­mo­vi­ća i Mi­la­na Glu­šče­vi­ća ju­če su ot­kri­li spo­men- plo­ču po­sve­će­nu nji­ma dvo­ji­ci na Go­ri­ca­ma u Vra­ne­škoj do­li­ni. Pret­hod­no je u Pa­vi­nom Po­lju ot­kri­ven spo­me­nik uči­te­lju Glu­šče­vi­ću.
Ka­ko je ka­zao bje­lo­polj­ski advo­kat i knji­žev­nik Mi­la­din Mi­ki Jok­si­mo­vić, pop Ne­šo Jok­si­mo­vić je bio pr­vi uči­telj u Vra­ne­šu, ko­ji je još 1894. go­di­ne otvo­rio ško­lu u ovom uda­lje­nom se­o­skom mje­stu na Go­ri­ca­ma. Ško­la je ra­di­la do 1904. go­di­ne i u njoj je bi­lo 12 đa­ka. Po­tom je tur­ska vlast za­bra­ni­la rad ško­le, ta­ko da je ona pre­se­lje­na na Sto­žer.
-Na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta, tač­ni­je 1953. go­di­ne Mi­lan Glu­šče­vić je do­šao da uči­te­lju­je u Go­ri­ca­ma i tu je ra­dio če­ti­ri i po de­ce­ni­je, od­no­sno do 1995. go­di­ne. Ško­la je sa­gra­đe­na dvi­je go­di­ne ka­sni­je, a pr­ve dvi­je go­di­ne su đa­ci na na­sta­vu do­la­zi­li u pri­vat­nu ku­ću No­va­ka i No­vi­ce Jok­si­mo­vi­ća, ka­zao je Jok­si­mo­vić.
O Mi­la­nu Glu­šče­vi­ću go­vo­rio je Ta­di­ša Ta­le Le­ko­vić, ko­ji je ta­ko­đe bio uči­telj i ra­dio je s Glu­šče­vi­ćem.
-Učo, ka­ko smo ga svi zva­li, bio je naj­bo­lji uči­telj i bi­lo je pra­vo za­do­volj­stvo ra­di­ti s njim. Bi­la mu je že­lja da se na ško­li u Go­ri­ca­ma po­sta­vi bi­sta nje­go­vom pret­hod­ni­ku po­pu Ne­šu Jok­si­mo­vi­ću, ka­ko bi se na taj na­čin sa­ču­va­lo od za­bo­ra­va sve što je on ura­dio u svo­joj mi­si­ji pro­svje­ti­telj­stva na ovim pro­sto­ri­ma- ka­zao je Le­ko­vić.
Go­vo­re­ći o po­pu Jok­si­mo­vi­ću, Le­ko­vić je is­ta­kao da je ona pro­svje­ti­telj­ski osvi­je­tlio Vra­ne­šku do­li­nu i zna­njem i obra­zo­va­njem pro­ši­rio vi­di­ke broj­nim ge­ne­ra­ci­ja­ma s tog pro­sto­ra.
-Zbog vre­me­na u ko­jem se ži­vje­lo ni­je mu oda­ta za­slu­že­na pa­žnja. Bi­lo je ra­ni­je do­sta ne­ra­zu­mi­je­va­nja i ni­je do­zvo­lje­no da se nje­gvoa bi­sta po­sta­vi u ško­li i da se ovo pod­ruč­no odje­lje­nje Osnov­ne ško­le ''Mi­lo­van Je­lić'' iz Pa­vi­nog Po­lja zo­ve po po­pu Ne­šu Jok­si­mo­vi­ću, ka­zao je Le­ko­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ide­ja o po­sta­vlja­nju spo­men –plo­če po­te­kla je od Učo­vih ne­ka­da­šnjih đa­ka sa Go­ri­ce Mi­la­di­na Jok­si­mo­vi­ća, Mom­či­la Ko­jo­vi­ća i Du­ške To­ma­še­vić, uda­te Žu­rić.
Spo­men- plo­ča je mo­žda i je­dan od ri­jet­kih pri­mje­ra da su za­jed­no, je­dan do dru­go­ga, pop Jok­si­mo­vić po­red ko­jeg je krst i Učo Glu­šče­vić, kraj či­je fo­to­gra­fi­je je ugra­vi­ra­na pe­to­kra­ka.
-Pop Ne­šo je bio sve­šte­nik ko­ji je otvo­rio ško­lu, a Učo ko­mu­ni­sta po opre­dje­lje­nju. Na­ma, nji­ho­vim đa­ci­ma, to ni­šta ne sme­ta... Pop Ne­šo je svo­je uče­ni­ke učio ro­do­lju­blju i on je tu svo­ju mi­si­ju pla­tio ži­vo­tom. Umro je u naj­stra­šni­jim mu­ka­ma, to­kom Ra­o­nić­ke bu­ne, či­ji je bio or­ga­ni­za­tor, ka­da su mu Tur­ci u Vra­ne­šu ži­vom odra­li gla­vu. Na dru­goj stra­ni, Mi­lan Glu­šče­vić je imao sre­ću da ži­vi i ra­di u slo­bo­di. Na ovaj na­čin smo se odu­ži­li dvo­ji­ci uči­te­lja ko­ji su obi­lje­ži­li pro­svje­ti­telj­ki rad u Go­ri­ca­ma- is­ta­kao je Mi­la­din Jok­si­mo­vić.M.N.


Is­pu­ni­li obe­ća­nje

- Mi smo i pri­je tri go­di­ne po­ka­za­li ko­li­ko u sr­cu no­si­mo za­vi­čaj i ško­lu u ko­jo smo od na­šeg Uča na­u­či­li pr­va slo­va i ste­kli mno­ga zna­nja, ku­piv­ši kom­pju­ter za uče­ni­ke... U fe­bru­a­ru ove go­di­ne, ka­da je uči­telj Glu­šče­vić pre­mi­nuo u 92. go­di­ni, do­go­vo­ri­li smo se da, u znak sje­ća­nja na nje­ga, na po­la go­di­ne od nje­gove smr­ti po­sta­vi­mo ovu spo­men- plo­ču. To smo i re­a­li­zo­va­li, i po­ka­za­li ko­li­ko je Učo do­pri­nio sta­vra­nju od­lič­nih ge­ne­ra­ci­ja u ovom kra­ju, ka­zao je Jok­si­mo­vić.