B
I­JE­LO PO­LjE – Lje­po­te Li­ma, ko­je ovu ri­je­ku či­ne mag­ne­tom za raf­ting i dru­ge spor­to­ve na vo­di, na­ru­ša­va ljud­ski ne­mar, od­no­sno go­mi­le sme­ća ko­je pli­va­ju ovom lje­po­ti­com. Na ne­dav­no odr­ža­noj ‘’Lim­skoj re­ga­ti’’ u to su se uvje­ri­li raf­te­ri iz ra­znih kra­je­va. Ka­pe­tan re­ga­te bi­la je Dra­ga­na Ra­ki­dži­ja iz Sr­bi­je ko­ja je ogor­če­na za­ga­đe­no­šću ri­je­ke.
– Ko­ri­to Li­ma i nje­go­ve oba­le za­tr­pa­ni su sme­ćem i ra­znim ot­pa­dom. Vo­dom plu­ta­ju le­ši­ne ugi­nu­lih ži­vo­ti­nja, što uz smrad i opa­snost od za­ra­ze do­dat­no upo­zo­ra­va da se ne­što hit­no mo­ra pred­u­ze­ti ne­ bi ­li se ova ri­je­ka eko­lo­ški za­šti­ti­la. Go­sti, uče­sni­ci re­ga­te iz ze­ma­lja iz okru­že­nja, ni­je­su mo­gli da vje­ru­ju u ono što su vi­dje­li. Ru­žna je to sli­ka o na­ma i na­šim na­ra­vi­ma – is­ta­kla je Ra­ki­dži­ja.
Je­dan od ute­me­lji­va­ča ‘’Lim­ske re­ga­te’’ i pred­sjed­nik PSK ,,Ko­lo­vrat” Dra­go­ljub Si­mo Si­mo­vić iz Pri­je­po­lja ka­že da je Lim ve­o­ma li­je­pa i za­htjev­na ri­je­ka, a da sme­će ko­je pli­va ri­je­kom uža­sa­va sva­kog nor­mal­nog čo­vje­ka.
–Mi­li­o­ni ke­sa, fla­ša i dru­ge pla­stič­ne am­ba­la­že, osta­ci odje­će i obu­će, za­i­sta su šo­kan­tan pri­zor, na­ro­či­to za stran­ce. Mi smo u Pri­je­po­lju pri­je ne­ko­li­ko go­di­ne ima­li ve­li­ku kam­pa­nju i oči­sti­li kom­plet­nu oba­lu od Ku­ma­ni­ce do Pri­je­po­lja. Me­đu­tim, pr­va sle­de­ća po­pla­va je iz­ba­ci­la no­vo sme­će i sve je bi­lo po sta­rom – ka­že Si­mo­vić i na­gla­ša­va da to zna­či da Lim tre­ba od sme­ća oči­sti­ti od iz­vo­ri­šta u Pla­vu do Pri­je­po­lja i da­lje.
Pred­sjed­nik Eko­lo­škog dru­štva ‘’Bi­je­lo Po­lje’’ Ri­fat Ka­ja­be­go­vić ka­zao je da ve­o­ma ru­žnu sli­ku oba­la ri­je­ka na sje­ve­ru, po­go­to­vo ka­da je ni­zak vo­do­staj, pru­ža­ju naj­lon­ske ke­se ra­znih bo­ja ko­je vi­se s dr­ve­ća uz sa­mu oba­lu.
–Gra­ne dr­ve­ća ko­je ra­ste na oba­la­ma ri­je­ke ša­re­ne se na sve stra­ne, od iz­vo­ra Li­ma iz Plav­skog je­ze­ra, do kli­su­re u Ku­ma­ni­ci i da­lje pre­ma Sr­bi­ji. Za pre­stu­pe kao što je ba­ca­nje ke­sa u pri­ro­du ni­ko ne od­go­va­ra, a to bi tre­ba­lo za­i­sta ri­go­ro­zno ka­žnja­va­ti – is­ta­kao je Ka­ja­be­go­vić.
Pred­stav­nik bje­lo­polj­ske Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Du­ško Dan­gu­bić ka­že da se mo­ra­ju pred­u­zi­ma­ti ak­tiv­no­sti da se si­tu­a­ci­ja pro­mi­je­ni na­bo­lje.
– Ini­ci­ra­će­mo da sve op­šti­ne kroz ko­je pro­ti­če Lim pre­du­zmu po­slo­ve da se ri­je­ka za­šti­ti na pra­vi na­čin. Dje­lo­va­će­mo sin­hro­ni­zo­va­no ka­ko bi­smo na­red­nu ‘’Lim­sku re­ga­tu’’ do­če­ka­li sprem­ni­ji, da se ne za­sti­di­mo pred uče­sni­ci­ma – na­gla­ša­va Dan­gu­bić.
Pred­sjed­nik NVO „Bre­zni­ca” Mi­lo­rad Mi­tro­vić is­ti­če da Mi­ni­star­stvo tu­ri­zma i odr­ži­vog raz­vo­ja ni­šta ni­je ura­di­lo po­vo­dom edu­ka­ci­je gra­đa­na, iako je još 2008. go­di­ne na­ja­vi­lo mje­re za rje­ša­va­nje upo­tre­be pla­stič­nih ke­sa.
–Osim vi­zu­el­nog pro­ble­ma, ko­ji je mno­go ma­nji, ve­ća opa­snost po eko si­stem i zdra­vlje lju­di pri­je­ti od to­ga što jed­na ke­sa mo­že da se raz­la­že i do hi­lja­du go­di­na. PVC ke­se su ma­sov­no po­če­le na ovim pro­sto­ri­ma da se ko­ri­ste još pri­je dvi­je de­ce­ni­je, čim su po­sta­le bes­plat­ne, a u ze­mlja­ma Evrop­ske uni­je se po gla­vi sta­nov­ni­ka go­di­šnje ko­ri­sti oko 500 pla­stič­nih ke­sa. Naj­ve­ći is­po­ru­či­o­ci pla­stič­nih ke­sa, ve­li­ki tr­go­vin­ski lan­ci, tre­ba­lo je ta­da da bu­du naj­ve­ći pre­go­va­ra­či, i iz­gle­da­lo je da su ozbilj­no pri­stu­pi­li tom pro­ble­mu. Po­sto­jao je pro­blem fi­nan­sij­skog gu­bit­ka zbog pre­la­ska na pa­pir­ne ke­se, ali je on bio ne­zna­tan u od­no­su na ono što smo do­bi­ja­li zdra­vom ži­vot­nom sre­di­nom – ob­ja­snio je Mi­tro­vić i do­dao da su pla­stič­ne ke­se po­sta­le sim­bol po­tro­šač­kog dru­štva.
M.N.


Ni­je po­tre­ban po­se­ban za­kon

Ra­ni­je su u Mi­ni­star­stvu odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma sa­op­šti­li da za rje­ša­va­nje pro­ble­ma upo­tre­be pla­stič­nih ke­sa ni­je po­treb­no do­no­si­ti po­se­ban za­kon, već da je do­vo­ljan Za­kon o upra­vlja­nju ot­pa­dom, kao krov­ni za­kon, ko­jim su pro­pi­sa­ne oba­ve­ze do­no­še­nja po­seb­nih pod­za­kon­skih aka­ta ko­ji­ma se de­talj­ni­je ure­đu­ju od­no­si upra­vlja­nja po­je­di­nim vr­sta­ma ot­pa­da.
–Is­ku­stva Evrop­ske uni­je po­ka­zu­ju da za­bra­na upo­tre­be pla­stič­nih ke­sa ni­je ne­što što je u skla­du sa prak­som ko­ja po­sto­ji u ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma EU. Zbog to­ga u Cr­noj Go­ri ni­je do­ni­jet za­kon o za­bra­ni upo­tre­be pla­stič­nih ke­sa, već pod­za­kon­ski ak­ti ko­ji­ma se po­ku­ša­lo na­ći ade­kvat­no rje­še­nje za ovo pi­ta­nje. Go­di­ne 2012. do­ne­sen je pro­pis ko­ji se od­no­si na upra­vlja­nje ot­pad­nom am­ba­la­žom, tj. Ured­ba o na­či­nu i po­stup­ku osni­va­nja si­ste­ma pre­u­zi­ma­nja, sa­ku­plja­nja i ob­ra­de ot­pad­ne am­ba­la­že i ra­da tog si­ste­ma – po­ja­sni­li su iz Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma.