Od 24. ma­ja, ka­da im je kom­ši­ja be­ton­skim blo­ko­vi­ma za­tvo­rio pri­la­zni put, pen­zi­o­ne­ri, su­pru­žni­ci Slo­bo­dan (71) i De­san­ka Po­ča­nić (68), prak­tič­no su za­ro­blje­ni u svo­joj ku­ći, jer do ce­ste mo­gu do­ći je­di­no pe­nja­njem pre­ko me­đe vi­so­ke oko dva me­tra.
– Ugro­že­na su nam ljud­ska pra­va jer ne­ma­mo slo­bo­du kre­ta­nja po­što su nam kom­ši­je Mi­ha­il i So­nja Brut­man po­sta­vi­li ba­ri­ka­de i blo­ki­ra­li iz­laz na ce­stu, pa na­šoj ku­ći vi­še ne mo­gu pri­ći čak ni ko­la Hit­ne po­mo­ći, a mi iz nje ne mo­že­mo iza­ći jer nijesmo spo­sob­ni da se pre­ska­če­mo pre­ko ograd­nih zi­do­va i vi­so­kih me­đa. Brut­ma­no­vi su da­nas do­ve­li ba­ger ko­ji je raz­ro­vao put i za­tim po­sta­vi­li blo­ko­ve. Ko­mu­nal­na po­li­ci­ja ko­ju smo ta­da po­zva­li iza­šla je na li­ce mje­sta i na­lo­ži­la im da uklo­ne dio ra­di pro­hod­no­sti, što oni nijesu ura­di­li. Sa­da smo prak­tič­no kao u ka­ve­zu – na­vo­di Po­ča­nić.
Po­ja­šnja­va da su nji­ho­ve mu­ke po­če­le ka­da su Brut­ma­no­vi, dr­ža­vlja­ni Ru­ske Fe­de­ra­ci­je, 2005. go­di­ne ku­pi­li su­sjed­nu, pri­zem­nu ku­ću nje­go­vog po­koj­nog bra­ta, i do­gra­di­li sprat.
Od ta­da su ima­li pro­ble­me u ve­zi pro­la­ska pri­stup­nim pu­tem ko­ji se, tvr­di, do 1996. go­di­ne po DUP-u Do­bro­te vo­dio kao jav­ni pro­laz. Spor­ni put se odva­ja od lo­kal­nog kroz na­se­lje, pro­la­zi po­red ku­će Brut­ma­no­vih i vo­di pre­ma dvo­ri­štu i objek­tu Po­ča­ni­ća.
Sve je kul­mi­ni­ra­lo 2012. go­di­ne ka­da Brut­ma­no­vi usta­ju tu­žbom za ome­ta­nje i uzur­pa­ci­ju po­sje­da, ko­ju je sud do­su­dio u nji­ho­vu ko­rist i Po­ča­ni­ći­ma za­bra­nio pro­laz. Oni su na pre­su­du Vi­šeg su­da 14. 12. 2015. go­di­ne ulo­ži­li re­vi­zi­ju Vr­hov­nom su­du ko­ja je u to­ku.
– Za sve vri­je­me tra­ja­nja sud­skog pro­ce­sa pre­da­va­li smo Di­rek­ci­ji za ure­đe­nje i iz­grad­nju Ko­to­ra za­htjev za eks­pro­pri­ja­ci­ju ze­mlji­šta, obra­ća­li se op­štin­skoj imo­vin­sko prav­noj slu­žbi, i tek sa­da će na­vod­no do­ći će iz ka­ta­stra da vi­de o če­mu se ra­di – is­ti­če Slo­bo­dan.
Ka­že da je nje­go­va maj­ka bi­la vla­snik pla­ca, ko­ji je na jed­na­ke dje­lo­ve po­klo­ni­la svo­jim si­no­vi­ma.
Taj plac je po pre­mje­ru ko­ji je bio u pri­mje­ni do 1979. go­di­ne od­go­va­rao ra­ni­joj če­sti­ci ze­mlje 1711/1 KO Do­bro­ta, i na istom su kao su­vla­sni­ci u jed­na­kim dje­lo­vi­ma bi­li upi­sa­ni on i brat.
– Sa bra­tom sam se do­go­vo­rio da dio par­ce­le ko­ji je tre­ba­lo da pri­pad­ne me­ni ob­u­hva­ti spor­ni put, pa je u tom prav­cu mo­ja par­ce­la uma­nje­na za 80 me­ta­ra kva­drat­nih u od­no­su na nje­go­vu, to jest ja sam se od­re­kao tih 80 kva­dra­ta upra­vo ra­di pri­stup­nog pu­ta. Iz­gra­dio sam ga još u vri­je­me ka­da smo ja i brat bi­li su­vla­sni­ci na ze­mlji­štu. To­kom pr­vo­ste­pe­nog sud­skog po­stup­ka pred­la­gao sam svje­do­ke i pi­sa­na do­ku­men­ta, ali oči­gled­no sud ni­je na­šao za shod­no da iz­vo­di do­ka­ze u tom prav­cu – pri­ča Slo­bo­dan, is­ti­ču­ći da ne bi mo­gao ni do­bi­ti do­zvo­lu za gra­đe­nje svo­je ku­će 80-ih go­di­na da još ta­da ni­je po­sto­jao put, od­no­sno pri­laz objek­tu.
Na­vo­de­ći da je kao je­di­ni mo­gu­ći pri­laz odo­bre­nom stam­be­nom objek­tu na jav­ni put, uz sa­gla­snost-ne­pro­ti­vlje­nje svo­ga bra­ta, su­vla­sni­ka, ali i nad­le­žnih or­ga­na Op­šti­ne, sop­stve­nim sred­stvi­ma i ra­dom iz­gra­dio spor­ni put 1980. go­di­ne, ka­že da je sa­gra­dio ku­ću i u nju se use­lio pri­je ne­go je brat i za­po­čeo iz­grad­nju svog objek­ta.
– Iz ko­pi­je pla­na za kat. par­ce­lu 1429, ko­ja je mo­ja da­na­šnja par­ce­la, od 19.6.2002. go­di­ne ja­sno se vi­di da je kao je­di­ni pri­laz mo­joj ne­kret­ni­ni ucr­tan spor­ni put pre­ko spor­nih ne­kret­ni­na – pod­vla­či on, do­da­ju­ći da mu je iz Ko­mu­nal­ne po­li­ci­je sa­op­šte­no ka­ko nji­ho­va slu­žba ne mo­že dje­lo­va­ti i uklo­ni­ti po­sta­vlje­nu „ba­ri­ka­du” jer se ra­di o pri­vat­nom po­sje­du – na­vo­di Slo­bo­dan i ka­že da će tra­ži­ti pri­jem kod gra­do­na­čel­ni­ka Alek­san­dra Stjep­če­vi­ća.
Brut­ma­no­vi, s dru­ge stra­ne, po­ru­ču­ju da im je ugo­vo­rom o pro­da­ji ku­će ga­ran­to­va­no da tre­ća li­ca ne mo­gu ko­ri­sti­ti spor­ni put. Po­zi­va­ju­ći se na sud­sku pre­su­du, So­nja Brut­man, in­že­njer fi­zi­ke u pen­zi­ji, na­gla­ša­va da že­li pri­vat­nost, a ne da im non-stop po­red ku­će pro­la­ze su­sje­di, ali i nji­ho­vi go­sti.
– Ne­ka oni se­bi na­pra­ve put sa dru­ge stra­ne, jer ima­ju pro­sto­ra. Čak smo im nu­di­li da od na­ših sred­sta­va fi­nan­si­ra­mo iz­grad­nju, ali su oni to od­bi­li. Kroz na­še dvo­ri­šte pro­la­zi­li su ne sa­mo oni, već i nji­ho­vi go­sti jer u iz­da­ju so­be. Mi ni­ko­ga ne di­ra­mo, a kom­ši­ja je čak je­dan­put uda­rio mog mu­ža, pa smo i zbog to­ga mo­ra­li na sud. Za­to smo an­ga­žo­va­li obez­bje­đe­nje, a da­nas ka­da je ba­ger bio tu, po­zva­li smo i po­li­ci­ju. Že­li­mo spo­koj, a ne da nam se pro­la­zi po­red pro­zo­ra – ka­že So­nja Brut­man, do­da­ju­ći da se ni­ka­da ne bi od­lu­či­la za ku­po­vi­nu ku­će da je zna­la šta će ih sna­ći.B.M.


Put po­sto­ji

Po­stu­pa­ju­ći po za­htje­vu Po­ča­ni­ća, struč­na slu­žba Di­rek­ci­je je iza­šla na li­ce mje­sta i kon­sta­to­va­la da se pre­ko ka­ta­star­skih par­ce­la 1428 i 1427 u KO Do­bro­ta I u Da­o­ši­na­ma na­la­zi pri­la­zni put do stam­be­nih po­ro­dič­nih obje­ka­ta iz­gra­đe­nih ra­ni­je na kar. parc. 1429, za ko­ji Slo­bo­dan po­sje­du­je rje­še­nje o odo­bre­nju iz­grad­nje od 17. 1 1980. go­di­ne.
– Uvi­dom u no­vo­u­svo­je­ni DUP Do­bro­te po­me­nu­te par­ce­le su ozna­če­ne kao pri­la­zni put i je­di­ni je mo­gu­ći pri­laz ur­ba­ni­stič­koj par­ce­li u va­šem vla­sni­štvu – pi­še u do­pi­su Di­rek­ci­je ko­ji pot­pi­su­je di­rek­tor Ivo Ma­gud.